Menu
RSS

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: ЕУ СТВАРА НОВУ ЈУГОСЛАВИЈУ НА ЧЕЛУ СА БЕОГРАДОМ

novojugoslavija„Као што је Београд доминирао у старој Југославији, тако би био доминантан и у овој Новој југославији“

Немачка штампа се, између осталог, бави и проблемима Балкана – поводом самита о Западном Балкану који се управо одржава у Трсту. Неки аутори идеју о економској унији на том подручју виде као рађање нове Југославије.

„На Западном Балкану националне елите ризикују крхки мир како би скренуле пажњу са неуспеха сопствених влада“, пише за Франкфуртер алгемајне цајтунг гостујући аутор Нилс Анен, портпарол за спољнополитичка питања посланичког клуба СПД у Бундестагу: „На самиту о Западном Балкану, Европска унија мора одлучно да реагује на ту неодговорну политику. Немачка и ЕУ морају да се јаче ангажују и да недвосмислено ставе до знања: преговори о приступу морају бити вођени озбиљно, ЕУ-перспектива земаља Западног Балкана остаје, али о регионалном помирењу и принципима правне државе као предусловима за то – нема дискусије.“

„Западни Балкан се вратио на политички дневни ред. Но овај пут Европу узнемирују унутрашњеполитичке вести из региона: међусобне провокације између Србије и Косова, великоалбанска реторика косовских политичара или насилан упад у парламент припадника поражене владе у Македонији – неке то подсећа на насилне деведесете године. Али, та историјска паралела је варка: нове напетости су настале не због етничких сукоба, већ зато што националне елите хоће да учврсте своју власт и омету демократске реформе“.

„Протеклих месеци, водећи политичари на Балкану су свесно доприносили тровању климе у државама и између њих. Очигледно је: националистичке емоције би требало да им обезбеде подршку и помогну да се изгубе из вида лоши биланси влада. То је неприхватљива, то је лоша стратегија. Реални проблеми Западног Балкана су у другим областима: илегална трговина оружјем, организовани криминал, ендемска корупција и екстремна незапосленост младих и егзодус младих и добро образованих.“

„ЕУ на актуелне догађаје у региону не би смела да одговори ублажавањем услова за приступ. Такав геополитички попуст би уништио кредибилитет ЕУ и она би из руку испустила средства притиска на владе на Западном Балкану. Владе на Балкану морају да прихвате да канон вредности ЕУ, поштовање демократских институција, права опозиције и слобода штампе нису ствари које могу да се доводе у питање- ЕУ мора да избрши недвосмислен притисак на те земље да спроведу реформе, а с друге стране да јасно ставе до знања да те реформе нису никаква услуга Европи, већ су у њиховом интересу.“

ЦАРИНСКА УНИЈА?
А у дневнику Велт је новинар Борис Калноки објавио чланак под насловом: „Зашто Брисел хоће да створи нову Југославију“: „Идеја је рођена на Балкану. Формулисао је српски председник Александар Вучић: зар не би било практично да се земље на Балкану повежу заједничким економским простором? То би могао бити први корак ка приступу у ЕУ. ЕУ је брзо и захвално почела да разматра ту идеју“.

„На Балкану више земаља хоће у ЕУ – али Унија је у својој дубокој кризи забављена другим стварима. Тако би царинска унија могла бити добар инструмент да се добије на времену. ЕУ не мора да прима нове чланове, али може да сачува свој утицај на Балкану - где се конкурентске силе боре за утицај“

„Комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан стално наглашава да је циљ – приступ ЕУ. Од њега потиче формула: позитивна међусобна зависност земаља Западног Балкана могла би да допринесе да се свеприсутне етничке трзавице у региону ублаже. То би у основи било поновно рођење старе Југославије, само у виду царинске и транспортне уније. Наравно, без Хрватске и Словеније, које већ припадају ЕУ. Али зато са Албанијом. Србија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Македонија – била би то унија сиромашнијих земаља-наследница Југославије. Лако је разумети зашто би то Београду могло да се свиди. Србија би у тој слици била тежиште којем гравитира све остало“.

„Као што је Београд доминирао у старој Југославији, тако би био доминантан и у овој Новој југославији. Македонија више не би морала да страхује за своју егзистенцију. Напокон би била део већег савеза, уместо да је сама, окружена непријатељски настројеним суседима: Грчком, Албанијом, Бугарском, Србијом, које све мисле да Македонија није права држава и да делом припада заправо њима. И Босна би се као део такве Униеј манеј бојала могућности да се једног дана распадне.“

„Анкете показују да је распад Југославије нешто због чега се у свим републикама које су је наследиле – осим можда на Косову – кају. Распад Југославије је донео вакуум у европској архитектури моћи, вакуум који до данас није попуњен. Као што је распад Хабзбуршког царства једном учинио Европу слабијом па је Хитлер искористио слабости новонасталих патуљастих држава, тако је и крај Југославије створио перманентан конфликт у срцу Европе, који никада није сасвим угашен.“

Аутор Саша Бојић


Извор Дојче веле, 13. јул 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.