Menu
RSS

СЕВЕРНИ ТОК 2, ЛИНИЈА ОДБРАНЕ ЕВРОПЕ ОД САД

kenandizdarevicКенан Диздаревић: Упркс свему, велике немачке, аустријске и француске фирме заиста моћи то да изнесу Северни ток-2

Евидентно је да се председник Трамп не слаже са Конгресом кад су у питању санкције Русији које су изгласане једногласно у Конгресу. Председнику Америке су руке биле везане и потписао је закон.

То је у емисији „Енергија Спутњика са Јелицом Путниковић“ изјавио Кенан Диздаревић, директор у финансијској консалтинг фирми Дилојт Србија, који је доскоро радио сличне послове у инвестиционом банкарству у Њујорку.

Прави сте човек за тему трговинске блокаде Америке према Русији, у којој би могли многи да настрадају.
— Морамо да разумемо политички контекст, посебно се осврћући на домаћу политику САД, јер је Трамп и предмет истраге у оквиру руског мешања у америчке изборе претходне године.

Колико се нове санкције разликују од оних које су уведене Русији 2014. године због догађаја у Украјини?
— Оно што је кључна разлика је да су ове санкције усвојене сада као закон, тако да су домаће фирме и остали инвеститори у обавези да поштују тај закон. 

Како ће се све то одразити на многе компаније које су почеле преговоре са руским фирмама? На пример, на Северни ток-2, који је чак имплицитно поменут у америчким документима по питању санкција…

— Овај пут се америчким фирмама ограничава учешће у пројектима из области енергетике у којима руске фирме учествују са више од 33 одсто улагања. Још није јасно како ће то утицати на европске фирме и ако помињемо Северни ток-2, инвеститори који су у том пројекту за сада немају јасно виђење ствари како ће се то одигравати и шта ће се десити за 12 или 18 месеци. Те фирме имају армију адвоката и лобиста и труде се да се прилагоде условима и законима свих држава у којима послују и самим тим ће се у некој мери прилагодити тим новим санкцијама.

И немачки Сименс је део афере са санкцијама, јер су тврдили како они нису знали да ће из њихове руске испоставе, где су били мањински, али значајан власник, турбине које су грађене за неку другу локацију бити испоручене на Крим.
— То велике и комплексне организације које имају више нивоа одлучивања и фирме које су заједничка предузећа и других инвеститора, опет зависи ко доноси одлуке на локалном нивоу и каква сазнања су имале матичне организације. Те фирме су ту да би се бавиле бизнисом, да би зарађивале новац и стварале вредност својим акционарима и њима није у интересу да прекрше неки закон или да чак јавно признају да су имали неки велики пропуст у поштовању закона. Не можете да очекујете од било које светске корпорације да ће јавно изаћи и рећи: „Ми смо то пропустили или смо превидели“. То је ствар политике тих фирми и у интересу им је да се реализују пројекти у којима су укључени.

Италија је изашла са подацима да њихове три године санкција већ коштају много, јер је Русија обуставила увоз италијанских сирева, неких италијанских производа и они то мере милијардама… Политичари као да не слушају своје привреднике?
— Санкције су један од главних ограничавајућих фактора за пословање. Чини се да је Русија сада у једном добром економском моменту, где стабилна излази после вишегодишње рецесије. То је држава која има јако ниску стопу дуга, има суфицит у буџету и јако су стабилни и прилагодили су се тржишним условима пословања где барел нафте кошта око 50 долара и то је евидентно када погледате руска тржишта капитала. Те нове санкције нису ништа значајно негативно допринеле руском тржишту капитала. Прошле недеље њихова берза је скочила 2,7 одсто, што је највећи раст од априла. Тржиште њиховог дуга, односно обвезница, стабилизован је на неких 7,8 одсто приноса што само указује на то да те санкције какве год да су неће значајно умањити руску економску снагу.

Чувени економски магазин Форбс је написао да Путин треба да захвали Конгресу САД зато што је увео санкције, јер ће он сада опет да консолидује редове и да још више акцентује неку грану привреде. Руси су поприлично подигли своју пољопривредну производњу и престали да увозе неке производе.
— Оцене више аналитичара са Волстрита су да ефекти тих санкција, које су мало другачије од санкција 2014. године, неће имати велики негативан утицај. Руске власти ће, наравно, имати неке тактичке одлуке, као прошле недеље са америчким дипломатама. Оно што је битно је да се заузме стратешка позиција која ће одржати тај економски пут развоја Русије који се дешава након нафтне кризе протеклих пар година. Једна ствар су тактички, политички, краткорочни потези, али са друге стране ће неке друге гране привреде можда имати корист од овога, док ће неке гране мало више трпети и бити ограничене у могућности да расту и реализују неке додатне пројекте.

Кад је кренуло појефтињење нафте, било је оних који су тврдили да је оно било дириговано и да је заправо било усмерено из Америке против Русије да би се смањио тај економски опоравак руске привреде, а самим тим и државе и руске политике. Американци стално тврде да Европа не би смела да се оријентише и да се толико ослања на руски гас. Верујете ли, у том контексту, да ће Северни ток-2 бити изграђен и да ће Европа заиста да се предомисли?
— По свему што се дешава, посебно последњих недељу дана од када су санкције усвојене као закон, прилично сам сагласан са ставом фирми инвеститора, који су у пројекту, да очекују да ће он бити успешно реализован. Треба да разумемо да је то посао реда величине девет и по, десет милијарди евра, где Гаспром као већински власник има много партнера из Немачке, Аустрије и Француске и свима је у интересу да тај пројекат буде реализован. До сада су, према неким наводима, фирме већ уложиле близу четири милијарде евра од планираних инвестиција и пројекат је већ у фази где гасовод може да се инсталира и поставља. Долази до једне техничке фазе изградње где они могу да крену да инсталирају срж пројекта и то би трајало неких 300, 400 дана, јер у питању је 1.200 километара. Дневно могу да положе између три и три и по километара цеви, сви уговори за челик и изградњу за све те главне добављаче су потписани. Неминовно је да ће бити мањих подизвођача који ће бити ограничени или уплашени од тих санкција, али верујем да ће неке велике немачке, аустријске и француске фирме заиста моћи то да изнесу. Избори у Немачкој су ускоро, њихов индустријски лоби је веома јак и успешан и има велики интерес у пословању са Русијом.

Тешко да ће допустити да им измакне профит зарад америчког интереса…
— Чињеница је да Конгрес није ни консултовао Европску унију и видели смо изјаве Жан-Клода Јункера у којима јасно осуђује тај став и ту политику „Америка на првом месту“. Европска унија ће вероватно спремити неки вид одговора како би заштитила своје економске интересе.

Зашто је америчка администрација исхитрено донела одлуку о новим санкцијама?
— Нама то делује исхитрено, али тренутно кључно домаће питање у Америци је однос Трампове администрације са Русима пре и током избора. Када они донесу закон који је усвојен 98 према 2 у Сенату, њему су руке везане и не може да бије сваку битку у контексту истраге и даљег тока домаће политике.

Колико је заиста амерички гас доступан европским потрошачима?
— Америка је од увозника гаса постала извозник. Пронађене су велике количине, наравно, то је неупоредиво мање од руских резерви гаса или чак и неких других земаља. Разлика је да се руски гас производи јефтиније, а амерички гас је скупљи и цела та пратећа инфраструктура почевши од танкера, где један танкер може да кошта и по 200, 250 милиона долара и где терминали за течни природни гас коштају 2, 3, 4 милијарде долара. Све то ставља тачку на приче како је тај амерички гас јефтина замена за руски гас.

 

Аутор Катарина Јорданов
Извор Спутњик, 09. 08. 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.