Menu
RSS

СЛОБОДНА БОСНА: АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ У ОЧИМА ФИЛМСКИХ УМЈЕТНИКА

alijaizetbegovic07Како је пропао покушај Вељка Булајића да од Сарајева направи Козару, Неретву, а од Изетбеговића “бошњачког Тита”?!

Почетак снимања телевизијске серије Алија у продукцији државне телевизије Турске (TRT) у којој ће само режисер бити из Босне и Херцеговине (Ахмед Имамовић) прилика је да се подсјетимо на неславан догађај од прије двадесет година када је, по идеји и плану познатог еx-југословенског, а данас хрватског и црногорског редатеља Вељка Булајића, лик Алије Изетбеговића требао премијерно бити овјековјечен на филмском платну. Но, Булајићев филм Сарајево, замишљен као ратни спектакл са темом опсаде Сарајева и борбе његових становника током четворогодишњег рата, не само да никада није снимљен, него је прерастао у један од бројних послијератних финанцијских и политичких скандала бошњачких власти.

МАМА ПАЈА, БАБО НЕ ПАЈА
Вељко Булајић у Сарајево је стигао одмах након рата са репутацијом аутора епских филмских ратних блокбастера са тематиком Другог свјетског рата, поред осталих и Козаре и Битке на Неретви. Сценариј за филм Сарајево писао је сам, а наводно су му асистирали и неки познати холивудски сценаристи. Прудуцент филма требао је бити сарајевска Босна филм на челу са директором Бакиром Тановићем. За “босански штих” у сценарију ангажирао је двојицу најпознатијих босанских писаца и сценариста, Абдулаха Сидрана и Неџада Ибришимовића. Но, врло брзо и један и други су се повукли из овог амбициозног пројекта, против којег су гунђали сарајевски филмски радници, поглавито режисери.

Но приговори локалних филмаџија и јавности Булајића нису поколебали, јер је за свој пројекат (за који се тврдило да је само прерађена и Сарајеву прилагођена верзија сценарија о опсади Дубровника који није успио реализирати у Хрватској) имао подршку са највишег мјеста – од предсједника Предсједништва и лидера СДА Алије Изетбеговића. Како је хрватски Црногорац Булајић успио шармирати опрезног и неповјерљивог Изетбеговића, те га активно укључити у овај скупи пројекат, није до краја јасно. Неки од тадашњих свједока бројних разговора и састанака које су имали Булајић и Изетбеговић кажу да бошњачки лидер није био имун на комплименте и ласкање на којима слаткорјечиви Булајић није био штедљив.

“Господине предсједниче, ја сам у својој умјетничкој каријери срео небројено много државника и политичара, али, ако изузмемо Јосипа Броза Тита, према којем сам лично слаб и необјективан, као његов дугогодишњи пријатељ, ви се издвајате од свих њих, мудрошћу, храброшћу, визионарством”, наводно је на једном од првих сусрета Булајић комплиментирао (куповао) Изетбеговићу, знајући да без његовог аманета од тог (а ни било ког другог озбиљнијег) посла неће бити ништа.

НЕ БИ СЈАЛА ОВАКО ЈАКО... ЗВИЈЕЗДА ПЕТОКРАКА...
Било то баш тако, или некако другачије, углавном, ускоро је бошњачки политички врх, а тиме и пословни, финанцијски, стао чврсто иза Булајићевог филмског пројекта. Из јавних предузећа, кантона са бошњачком већином, али и тајних фондова осигурано је неколико милиона марака за почетак посла. Очекивала се и озбиљна копродукцијска укљученост међународних продуцената. Изетбеговић је за те послове овластио свог блиског сурадника Мухамеда Шаћирбеговића, који је прикупљеним новцем лобирао за Булајићев филм по Сједињеним Америчким Државама. Медији су тада открили да је Шаћирбеговић, познат као особа широке руке када је посриједи трошење туђих пара, ангажирао наводно познатог филмског продуцента из САД Веслија Кларка Јуниора, сина тада најмоћнијег америчког генерала. Млађем Кларку за услуге промоције и лобирања плаћено је преко милион и пол долара.

Након годину-двије “опсежних припрема”, напокон се одустало од снимања филма, Булајић је напустио Сарајево остављајући иза себе опћи неред, финанцијски, организацијски,  али и бројна нагађања о разлозима пропасти свога пројекта. Један од њих је и тај што Булајић, наводно, није испунио очекивања Алије Изетбеговића да ће једну од главних улога у будућем спектаклу имати управо Изетбеговић, као политички и војни лидер.

Иако то никада није потврдио, Булајић је касније открио како је Изетбеговићу рекао да је његов најмонументалнији и најскупљи филм Неретва имао толики успјех и био номинован за Осцара због тог јер није желио да се у њему појављује Маршал Тито, него да главни јунаци буду људи из народа, рањеници, борци, народ... „И у филму Сарајево сам желио да у средиште радње ставим грађане Сарајева, који су четири године одолијевали фашистичкој агресији, а не ниједног појединца, политичара или војника”, говорио је Булајић.

“АЛИЈА” ОД СЕРИЈЕ ДО СЕБИЈЕ...
Он је рекао да је одбио режирати скандалозни партизански филм Сутјеска јер су његови наручитељи и финанцијери тражили да се по сваку цијену у њему појави Врховни командант Тито. “Ангажирали су холивуску звијезду Ричарда Бартона да глуми Тита, што је он урадио катастрофално, а тако је и цијели филм пропао”, објашњавао је Булајић.

Према неким свједоцима тих догађаја на њиховом посљедњем разговору, једном од десетак које су имали током припреме филма, на Булајићеву молбу за (још једну у низу) финанцијску “инјекцију”, Изетеговић му је хладно одговорио: “Не знам зашто стално нешто тражите од мене, када мене у вашем филму уопће нема”.

Сличних проблема, ни политичких, ни сценаристичких, ни финанцијских, ни медијских, сасвим сигурно, неће имати продуценти и актери игране серије Алија. Ни у Турској, чији је цијели државни врх стао иза пројекта Алија, а ни у Босни и Херцеговини...

 

Извор Слободна Босна, 13. 08. 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.