Menu
RSS

ЖЕЉКО ИЊАЦ: ТУЖАН КРАЈ "ПЕРСПЕКТИВНОГ УМЕТНИКА" СРЂАНА ДРАГОЈЕВИЋА

Parada sr dragТужан крај једне каријере која је обећавала. Остао је само виц-твит или пљувачина по друштвеним мрежама, по чему је овај некада “перспективни уметник” данас препознатљив

Срђан Драгојевић је илустративан пример како је оно што се назива српском елитом заправо једна булумена размажених, бахатих и превртљивих појединаца који, чак и кад имају несумњив таленат, нису од користи свом народу и држави. Најчешће су паразити а неретко и велике штеточине. Срђан Драгојевић је започео каријеру као панкер, рокер, и даровити уметник. Његов редитељски почетак је обећавао. За време власти Слободана Милошевића, којег у тадашњим интервјуима назива „Диктатором“ и цинично критикује СПС, а истовремено од државе и државних предузећа добија велики новац и снима филмове: „Ране“, „Ми нисмо анђели“ и „Лепа села лепо горе“. “Лепа села” су рађена по истинитој причи на основу текста драме коју је написао Вања Булић и нису ни просрпски али ни антисрпски филм, мада јесу антиратни филм.

Након тога, одлази у Америку, са великим очекивањима, сматрајући себе достојним наследником Тарантина. Међутим, у Холивуду нису препознали његов дар и таленат за виц филмове. Враћа се у Србију. Поново критикује власт, али сада ДОС режим. 2005. године у интервјуу за лист „Време“ каже: „Мислили смо да ће након Слободана Милошевића доћи неки фини, толерантни, демократични, некорумпирани и некористољубиви људи. То се, нажалост, није догодило. Скоро да се не зезам када кажем да ми је жао што нисам био члан ЈУЛ-а“.

Убрзо са „корумпираним и користољубивим људима“ налази „политичку копчу“ и 2009. године од ДОС-овог режима добија невероватних 5 милиона евра да сними катастрофално лош филм „Свети Георгије убива аждаху“, а преко фирме „Св. Георгије“ у којој је један од продуцената. Филм је катастрофалан и по питању слике о Србима у Првом светском рату који су приказани као руља ненормалних и неморалних сподоба и по питању занатског дела. Политичка „љубав“ Драгојевића и ДОС резултира и  добијањем новаца за политички коректан филм „Парада“. У том филму су наравно мали добри и симпатични али потпуно неспособни и смотани гејеви изнајмили групу мало мање симпатичних и врло виспрених криминалаца “из региона” да их одбране од потпуно сатанизованих противника геј параде који нису приказани ни као људи. У филму видимо и оригиналне снимке геј параде у Београду што укупно говори да је овај филм – PR филм геј лобија. Укратко и без нијанси гејеви су приказани као доброћудни дебили, а противници геј параде као крволочне звери. Драгојевић овим филмом гејевима није учинио никакву услугу, али је успео да им узме паре.

Након што је снимљен „Свети Георгије убива аждаху“ филмски радници и јавност отварају многа  питања у вези трошкова филма, која и данас трају. Где је завршио огроман новац од филма, ко га је „опрао“, и да ли је завршио у Драгојевићевом џепу? Фирма „Св. Георгије“ у којој је Драгојевић био један од продуцената остала је дужна РТС пет епизода серије „Свети Георгије убива аждаху“ иако је од РТС добила велики новац. Продуценти филма наводе да је фирма „Св. Георгије“ у међувремену отишла у стечај и да РТС не могу да врате новац. Све по принципу „стечаја“ приватизованих компанија које су подигле огромне кредите од банака и  никада их нису вратиле.

Спретни Драгојевић поново налази „политички кишобран“ и 2010. године учлањује се у СПС, постаје члан Главног одбора а на изборима 2012. је на листи СПС/ПУПС/ЈС и постаје народни посланик у Скупштини Србије. О новом политичком ангажману каже: „Приступање баш Социјалистичкој партији Србије за мене је био логичан и једини могућ избор. То што смо некад били на супротстављеним странама не видим као проблем, напротив. То је доказ да са годинама људи могу да се мењају – набоље, да могу да уче и да стичу искуство и мудрост. Већи проблем видим у томе што смо ја и неки које сам подржавао током деведесетих сада противници“

У време политичког ангажмана у СПС-у, снима најгори од свих, филм „Атомски здесна“. За време боравка у Парламенту подржава коалицију СНС/СПС. Хвали Вучића, а са Дачићем се дружи. То се чини као ефикасна и добитна комбинација.

Kако Министарство културе не додељује средства за његове нове мегаломанске филмске пројекте, поново постаје огорчени критичар власти, али сада Александра Вучића. Данас Срђан Драгојевић не снима филмове. Пише  твитове против Вучића. Подржава Јанковића. Актуелну  власт назива „свињском хунтом“. Вучића „Диктатором“. Саветује, даје искуствени консалтинг- (фирма Св. Георгије), на Твитеру: „Мора да направиш“ комбинацију“ уградиш се или украдеш….“ Тужан крај једне каријере која је обећавала. Остао је само виц-твит или пљувачина по друштвеним мрежама, по чему је овај некада “перспективни уметник” данас препознатљив и непознаница где је нестало 5 милиона евра од филма „Свети Георгије убива аждаху“? Појела аждаја?


Извор Видовдан, 14. август 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.