Menu
RSS

АНДРЕЈ БАБИЦКИ: ДА ЛИ СЕ У ПЕКИНГУ ДОГОДИО ЈОШ ЈЕДАН ПУТИНОВ ИСТОРИЈСКИ НАСТУП?

putinavijacijaПутин је демонстрирао нови приступ руско-америчким односима, који се може описати као иступање из режима дијалога

Оно што је Владимир Путин рекао у Пекингу о САД кардинално мења спољнополитичку реторику Русије. Чак ни у време Барака Обаме – а он је, сетите се, имао и намеру да покида у комаде економију Русије, а и веровао је да ће му то поћи за руком – Путин ни тада није себи дозвољавао омаловажавајуће оцене о америчкој политици и политичкој култури.

А у Пекингу је 5. септембра – мада то још нису сви схватили –демонстрирао принципијелно нови приступ руско-америчким односима, који се у најкраћем може окарактерисати као иступање из режима дијалога. И прелазак на улогу онога који кроз стакло посматра шта се дешава неурачунљивим, уз повремено презриво коментарисање онога што се догађа.

Путин, је увек демонстрирао крајњу коректност, једино што је себи понекад дозвољавао лаку иронију поводом неких демарша „наших партнера“, а у Пекингу је то попримило бруталност која може и да плаши. Одбацио је правила која су годинама била граница његових крајње опрезних и избалансираних изјашњавања о темама о којима је говорио. А у Пекингу као да је, уздахнувши, испод тога подвукао црту, рекавши: „Доста је било!“

Спољна политика Русије је од тог момента кардинално изменила своје контуре. „Тешко је водити дијалог са људима који бркају Аустрију са Аустралијом. Али шта да се ради. Такав је изгледа ниво политичке културе одређеног дела америчког естаблишмента“ – рекао је, али се и то политичару број један Русије учинило мало.

Обично, када критикују политичаре и политику, одмах уследи наклон према њиховом народу. У смислу: народ је мудар и достојан своје славе и не сноси одговорност за злонамерности оних који њиме владају. Путин је (у Пекингу) применио сасвим другу схему, са оваквим сарказмом на рачун свих Американаца:

„Америка је уистину велика земља и велики народ, али подносе оволики број људи са овако ниским нивоом културе“.

Смисао овога је: сваки народ је достојан оних који њиме владају.

Сматрам да је Путинов наступ у Пекингу 5. септембра раван по значају његовој чувеној речи у Генералној скупштини УН 2016. године када је рекао и ово: „Да ли бар сада схватате шта сте натворили?!“ Међутим, те његове речи су изражавале последњу очајничку наду да је дијалог са Американцима ипак могућ. Наду да ће светски моћници схватити како ствари стоје и ужаснути се над делом својих руку.

А сада се испоставља да се у Америци нема са киме разговарати, да су њени политичари далеки од сваке културе, па и културе политичког понашања, а да је народ толико велики да дозвољава својим пастирима да крше све морално-етничке, дипломатске и све друге норме.

Путин је указао на две варијанте држања (држава). Први демонстрира Северна Кореја која је решила да се на сваки начин домогне нуклеарне батине, знајући како се Американци мешају у ствари народа и држава, у својој неутољивој тежњи да успоставе властити поредак на целој планети.

Коментаришући могућност да Вашингтон испоручи Украјини одбрамбено смртоносно наоружање, председник Русије је указао да руководства Доњецке и Луганске Републике – да би повратила паритет – могу део оружја којим располажу предати неким „снагама“ у другим (за Украјину) „осетљивим регионима“.

У суштини, то је била крајње оштра и за ранијег Путина потпуно нетипична претња: само ви дајте то оружје, али може планути цела Украјина.

Није то било упозоравање да то може учинити Русија – која за то није ни мрвицу заинтересована – већ да власти двеју поменутих република могу бити присиљене да у простор грађанског рата, који је сада локализован на Донбас, укључе нове територије и нове људе. Напросто зато да би се однос снага поново изравнао. Обе ове варијанте нису повезане са преговорима – ни прошлим, ни садашњим, ни будућим.

Путин се одлучио за елементарно парирање са компонентом силе јер је то, могуће је, једини језик који су САД у стању да схвате. Тешко је рећи хоће ли Американци схватити да у њима више не виде страну која је способна да се договара. Понајпре ће бити да се они – чак и ако примете нешто необично – неће због тога забринути.

Само, очито је да ни Путину више није претерано интересантно да сазна како су на његове речи одреаговали у Вашингтону...

 

Извор Факти, 11. 9. 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.