Menu
RSS

ОПАСНЕ БЕСМИСЛИЦЕ НОВОГ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ

Recnik srpskog jezikaНацрт поменутог закона покренуле су политичке активне особе, а не лингвисти, те се тиме намеће питање и да ли политика сме и у којој мери да се меша у језик

Претња милионским казнама за кршење новог закона о родној равноправности покренула је бурне и опречне ставове јавности.

Једна од одредби Нацрта закона о родној равноправности, поред обавезних квота за мање заступљен пол у политичком и јавном животу је и родно осетљив језик.

Сходно томе, већ се увелико говори о казни од пола милиона до милион и по динара, уколико се направи слична језичка грешка, како је нацртом закона предвиђено.

Треба ли такву реформу језика схватити као нешто позитивно, те се женама убудуће обраћати са "Уважена суткињо" и "Поштована аташеице" или новину посматрати као "силовање језика", како су наводили поједини лингвисти, остаје отворено питање.

Према мишљењу познатог лингвисте и академика Ивана Клајна, поменути новитет требало би дочекати са поздравом добродошлице.

— Мислим да је промена потребна, најпре да би језик боље граматички функционисао. Пригодан пример у том смислу је да је "психолог нешто рекла детету", где уочавамо неслагање субјекта са предикатом. Уколико је у питању женска особа, онда она мора имати и посебан назив у струци – сматра Клајн.

Имајући у виду да српски језик још не познаје те дистинкције, зналци из ове области имали би пуне руке посла осмишљавајући потпуно нове речи, никад употребљене у свакодневном говору Срба.

— Свенка Савић је са групом новосадских лингвисткиња 2009. година написала "Род и језик", речник који је подарио доста добрих предлога када су у питању женска занимања. Међутим, поткрале су се и неке именице које можда нису најбоља решење, попут аташеице, јатачице, ковачице или ватрогаскиње. Осим тога, недостатак речника јесте то што ауторке нису изнеле предлоге за речи које се не односе на професију, као што су потрошач, купац, цивил, боем... Ипак, од овог речника може да се пође, а да се даље утврђују нормативи – каже он.

То би, наводи он, уједно било и једино полазно место на које се можемо осврнути, будући да се нико пре њих није бавио реформом српског језика у том правцу. Ни развијеније државе не би нам послужиле као референтне тачке, узевши у обзир да већина западних језика, пре свих енглески, нису имали овакве дилеме, јер не разликују род.

Како историја говори у прилог томе да су по правилу увек прво настајали такозвани мушки појмови, те се женски развијали спонтано, развојем језика кроз дуги низ година, неизвесно је да ли би радикалне промене могле бити усвојене у кратком периоду. На питање колике су реалне шансе да овако нешто заживи "међ конзервативним српским живљем" наш саговорник је оптимистичан.

— Ако се буде радило на спровођењу у пракси, могло би и морало да заживи. Недавно је и министарска Михајловић говорила на ту тему, истичући да ће повећање броја жена на појединим функцијама директно утицати и на прилагођавање језика таквој ситуацији – истиче.

ПОЛИТИЧАРИМА НИЈЕ МЕСТО У ЈЕЗИКУ
Нацрт поменутог закона, пак, у својој борби за родну равноправност покренуле су политичке активне особе, а не лингвисти, те се тиме намеће питање и да ли политика сме и у којој мери да се меша у језик.

— Политичари никако не би смели да одређују правила језика. То је задужење Матице српске и Српске академије наука и уметности, те су стручни људи ти који треба да одговоре на такав захтев – упозорава Клајн.

ЖЕНЕ НЕЋЕ ИМАТИ КОРИСТИ ОД ТОГА
И да се све наведено обистини, остаје сумња да ли ће промена навика у изражавању утицати на промену система патријархалних вредности или мушки шовинизам, односно колико ће даме заиста имати користи од тога.

— Жене неће имати посебне користи, јер стварност утиче на језик, а не обратно. Неког дејства биће за будуће генерације, којима ће на тај начин јасније бити представљено да нису сви послови за мушкарце – закључује он.

Аутор Ана Ристовић


Извор Блиц, 14. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.