Menu
RSS

БОРИСЛАВ БОРОВИЋ: ЕУ БИ МОГЛА СТОПИРАТИ КИНЕСКЕ ПРОЈЕКТЕ У СРБИЈИ

Vucic nikolic djinping„Моје предвиђање је да ће велике инвестиције бити стопиране. И та прича Србије као вентила Кине ка Европи, може бити доведена у питање“, указује Боровић

Либерално тржиште које је потекло из ЕУ и САД не подноси ограничења, подсећају економисти, али кад покушавају да се заштите од Индије, Кине, Русије, било кога ван ЕУ, онда посежу за административним ограничењима која забрањује Светска трговинска организација.

Либерална економија уоквирена у разне споразуме, па и Светску трговинску организацију, мртво је слово на папиру, констатује за Спутњик економиста Борислав Боровић, реагујући на подршку коју су власти Француске, Немачке и Италије дале предлогу председника Европске комисије Жан Клод Јункеру да се Кини ограничи преузимање европских компанија у сектору инфраструктуре, високо-технолошке индустрије и енергетике.

ПРАВИЛА ЗА ДРУГЕ, ИЗУЗЕЦИ ЗА ЕУ И САД
„Либерална економија се примењује кад су западне земље економски и индустријски супериорније у односу на друге. До скоро су били најјачи и тада је било све у реду. Притискали су и кандидате за ЕУ, као што је Србија, да отворе своје тржиште, иако је било ненормално да њене компаније могу да се такмиче са супериорнијим и јачим компанијама“, напомиње Боровић за Спутњик.

Међутим, истиче овај економиста, кад се појавио озбиљан играч са истока — Кина, онда је почела прича о угрожавању економских интереса, упркос томе што су Кинези поступали према свим правилима које либерално тржиште налаже.

„Све је почело малим трговинским ратом између Немачке и Кине, око соларних панела које су Кинези увозили у Немачку. Немачка их је оптуживала да то чини по дампинг ценама, а Кинези су се бранили да то раде већом продуктивношћу. На крају је Немачка донела закон или неку таксу од 40 одсто, па је тако покушала да одбије кинеске панеле“, наводи Боровић један од примера.

Либерално тржиште које је потекло из ЕУ, из САД, не подноси ограничења, подсећа Боровић, али кад покушавају да се заштите од Индије, Кине, Русије, било кога ван ЕУ, онда посежу за административним ограничењима које забрањује Светска трговинска организација.

КИНЕСКА ЕКСПАНЗИЈА У БРОЈЕВИМА
Већ сада је сигурно да ће 2017. година бити рекордна по вредности кинеског инвестирања у Европи. Спутњик је писао да је преузимање швајцарске „Сингенте“ од стране кинеске компаније „Чајна нешенел кемикал“ за 43 милијарде долара готово равно целокупним прошлогодишњим кинеским инвестицијама на Старом континенту. А прошла година је са 94,2 милијарде долара била рекордна по директним кинеским инвестицијама у развијене економије Северне Америке и Европе, чиме је за 130 одсто премашена претходно рекордна 2015. година са улагањима од 41 милијарде долара.

Улагања у Америци су практично утростручена, а у Европи удвостручена, навео је Спутњик. У Европи, кинески инвеститори су се фокусирали на Немачку и Велику Британију, у које је отишло 46 одсто свих инвестиција на континенту.

Највећи раст кинеских инвестиција забележен је у Немачкој. Оне су у 2015. години износиле 1,3 милијарде долара, а у прошлој су биле готово 10 пута веће – износиле су 12,1 милијарду. Велика Британија је привукла 9,0 милијарди долара кинеских улагања, што је повећање од 130 одсто у односу на 2015. годину.

НЕТРЖИШНА БОРБА ПРОТИВ КОНКУРЕНЦИЈЕ
 „Стално је прича око тога да Кинези излазе са дампинг ценама, да раде испод цене производње, што је нелогично, већ је очигледно да имају боље услове које им је омогућила кинеска држава. У оптужбама чак иду дотле да они злоупотребљавају децу, мада исте те државе отварају на Далеком истоку своје фирме. Значи, то је покушај да на неекономски начин искључе великог конкурента“, конкретан је Боровић.

Нигде нема либералне економије и форсира је онај коме одговара, сматра Боровић, а чим дође до поремећаја и угрожавања њиховог интереса, онда употребљавају административне мере.

„Какве су то сад приче да нека друга фирма, упркос и царинама које имају према Кини, не може да учествује на куповини фирми, пласману робе и остало. То је притисак привреде која не може да издржи конкуренцију са Истока“, јасан је овај економиста.

Постоје међународни административни и економски судови, наводи могућности реаговања Кине саговорник Спутњика, али је над њима потпуна контрола земаља које траже њихово одбацивање као конкурента.

Једна од могућности, наводи Боровић, могу бити и реципрочне економске мере, али су шансе за успех мале.

 „Кина све више улази у Србију, а оваква политика ЕУ може се рефлектовати на кинеске инвестиције, тако што ће нас условити да одбијамо те инвестиције“, резонује Боровић.

Новац је на Истоку, то на Западу добро знају и зато, према мишљењу овог економисте, желе да их ограниче.

„Моје предвиђање је да ће велике инвестиције бити стопиране. И та прича Србије као вентила Кине ка Европи, може бити доведена у питање“, указује Боровић.


Извор Спутњик, 15. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.