Menu
RSS

ЗИЈАД БЕЋИРОВИЋ: БЕОГРАД И ЗАГРЕБ ДЕСТАБИЛИЗУЈУ БиХ

Vucic sarajevoЗначи, Босна и Херцеговина ће бити и даље пред снажним политичким мобингом својих сусједа и званичног Београда и званичног Загреба

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане анализира догађаје на Блиском истоку и Балкану.

У најновијој анализи, о којој у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) говори директор Института Зијад Бећировић, ИФИМЕС закључује да су предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић и предсједник Србије Александар Вучић у заједничкој мисији дестабилизацији регије.

Можете ли се најприје осврнути на анализу у којој говорите о штетним посљедицама политике предсједнице Хрватске на земље у регији?
— Мораћу се вратити на период раније. Туђман (Фрањо) је сматрао да Хрватска брани Европу од муслимана и ислама, а сада имамо нову ситуацију у којој хрватска предсједница измишља нову опасност, а то су исламски терористи којих, према њеним информацијама, има десет хиљада у Босни и Херцеговини. Сада се поново Хрватска појављује као "заштитник Европе" од десет хиљада наводних терориста. Но, постоји озбиљнији проблем што се тиче БиХ, јер је Хрватска чланица Европске уније и НАТО-а и те ријечи имају одјек. То је наношење отворене штете Босни и Херцеговини.

Нити је Хрватска преграђе кршћанства, нити у Босни и Херцеговини постоји десет хиљада исламских терориста, и за све би требали постојати докази. Међутим, Хрватска их нема, као што ни Александар Вучић није понудио никакве доказе када је ријеч о наводном прислушкивању амбасаде Србије у Македонији или прислушкивању македонских безбједносних органа Србије. То су приче рекла-казала, али, нажалост, долазе од предсједника једне државе или предсједнице једне државе и имају одјек у међународној заједници, а Босна и Херцеговина не реагује на начин на који би требала.

Имали смо реакцију врховног поглавара Исламске заједнице, међутим, овдје се ради о међудржавним односима који могу нанијети трајну штету самој Босни и Херцеговини на њеном путу и чланству у НАТО и Европској унији.

Поменули сте реакцију реиса Хусеина ефендије Кавазовића који је затражио да Хрватска престане са "злонамјерном кампањом чији је циљ дискредитовање Бошњака и сијање страха од њиховог присуства у Европи". Слажете ли се са оваквом оцјеном и шта мислите због чега нико од званичних представника, изузев министра сигурности и предсједавајућег Вијећа министара БиХ, није реаговао на ове изјаве?
— Мислим да су свијетле тачке министар Мектић (Драган), који је задужен за сигурност у БиХ, он је реаговао на прави начин, као и Денис Звиздић (предсједавајући Вијећа министара БиХ). Све то говори у каквом стању се налази политичка сцена у БиХ и да не постоји координација у вањској полтиици.

Овдје није само питање да се ради о БиХ, Бошњацима. Босна и Херцеговина треба да заштити све своје грађане, јер сутра може доћи до напада на неку другу етничку заједницу која живи у БиХ.

Мислим да постоји доста механизама којима се може одговорити Хрватској и ту је велика улога Предсједништва Босне и Херцеговине, које води вањску политику, али реакције нема.

У ком контексту посматрате дјеловање србијанског предсједника Александра Вучића када је у питање БиХ, односно његов дјеловање у, како тврдите, дестабилизацији Босне и Херцеговине?
— Када погледамо и хрватску и српску политику, она има одређене сличности, међутим, начини и стил су потпуно другачији. Хрватска има прилично "умивен" стил, мада га је превазишла хрватска предсједница, док је политика Александра Вучића позната. Ако изузмемо све његове хипотеке из прошлости и период преобразбе у модерног политичара, он је у дубини душе остао српски радикал.

Проблем настаје зато што Србија жели један дио Босне и Херцеговине, а то је Република Српска (РС), укључити у своје пројекте Евроазије и наводне неутралности према НАТО-у, што је, у ствари, типично мијешање у унутрашње ствари Босне и Херцеговине.

​Да ли се у том контексту може довести и недавна изјава предсједника РС-а Милорада Додика који је рекао да ће Република Српска и Србија једног дана бити једно, територијално и државно?
— 
Александар Вучић око себе има екипу људи што он мисли, а не смије или не жели казати у одређеном контексту. То су Александар Вулин, Марко Ђурић и Милорад Додик. Тако да је Додик са својом политиком и својим ангажманом са Вучићем и даље фаворит Београда.

Колико овакве политике које воде Хрватска и Србија могу бити јаке, с обзиром на никакве реакције Босне и Херцеговине према њима, па и унутарстраначке сукобе који трају годинама унутар БиХ?
— Постоје два приступа о томе. Први да није добро реагирати на све те провокације које долазе из сусједства, и други гдје треба врло јасно послати поруке, али које не требају слати лидери етничких заједница, то морају слати институције државе. Није логично да поједини чланови Предсједништва БиХ заступају интересе друге државе, а не државе коју представљају и на тој функцији их плаћају порески обвезници БиХ.

Све док буде таква ситуација, нећемо имати очекивану реакцију власти Босне и Херцеговине и биће присутна та натезања да ће свако нагињати, у зависности којој етничкој скупини припада, појединој држави. То је нека врста "пубертетског" процеса кроз којег пролази Босна и Херцеговина у политици.

Искрено, надам се да ће та полтиика еволуирати и да ће постојати заједнички ставови који бране државу Босну и Херцеговину од оваквих изјава. Али, политички мобинг у оваквом контексту Хрватске и Србије, са часним изузецима, ће постојати.

Значи, Босна и Херцеговина ће бити и даље пред снажним политичким мобингом својих сусједа и званичног Београда и званичног Загреба.

Аутор Џенана Карабеговић


Извор РСЕ, 20. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.