Menu
RSS

ШТА ЈЕ И КАКО ЈЕ НАСТАЛА АЛТЕРНАТИВА ЗА НЕМАЧКУ?

Gauland i AlisГласачи и симпатизери AfD-а већином имају посао, зарађују више и боље су образовани од просечног Немца. Око 80 одсто описује своју економску ситуацију “добром” или “јако добром”

“Имат ћемо нацисте у њемачком Рајхстагу први пута од краја Другог свјетског рата”, рекао је њемачки министар вањских послова Зигмар Габриел раније овог мјесеца. Изједначивши странку Алтернатива за Њемачку (AfD) с нацистима, социјалдемократ Габриел, млађи партнер у владајућој коалицији, употријебио је синтагму која се не чује баш често у њемачкој политици и Габриел ју, сасвим сигурно, није употријебио случајно. “Све што ти људи већ кажу, ја сам већ чуо… од свог оца који је био нациста до задњег уздаха”, рекао је Габриел.

Један од истакнутих чланова AfD-а, предсједник регионалног огранка Бјорн Хоке у интервјуу за Волстрит џорнал негирао је да је Хитлер “апсолутно зло”, означава Меморијал холокаусту у Берлину као “споменик срама” и тражи “заокрет од 180 ступњева” у начину на који се Њемачка сјећа нацистичке прошлости. Док с повијесним ревизионизмом поједини чланови странке кокетирају, а други се од тога ограђују, AfD је данас отворено антиимигрантска. “Драги млади афрички мушкарци, знамо да тражите своју срећу”, рекао је Хоке на скупу прошлог мјесеца, “али нећете је наћи с нама. Нема шансе, драги млади афрички мушкарци: за вас нема будућности и нема дома у Њемачкој и Еуропи”.

ГЛАСАЧИ СУ ОБРАЗОВАНИЈИ И ЗАРАЂУЈУ ВИШЕ ОД ПРОСЈЕКА
Супротно већини радикално десних и популистичких странака у Западној Еуропи, бирачи AfD не припадају сиромашнијим и слабије образованим грађанима. “Гласачи AfD-а су мушкарци и жене, с истока и запада, естаблишмент и руља”, записала је Мелани Аман, ауторица бестселера о странци. “Они су умировљени учитељи и млади студенти. Добри одвјетници и самохране фризерке, етнички Руси, па чак и дјеца турских родитеља”. Недавна студија професора политичких знаности на Берлин фри јуниверзити, Оскара Нидермаyера, указала је на то да су гласачи AfD другачији од, примјерице, гласача странака попут француске Националне фронте које подршку црпе од незапослених, остављених и прекаријата, људи којима је глобализација узела економску сигурност.

Гласачи и симпатизери AfD-а већином имају посао, зарађују више и боље су образовани од просјечног Нијемца. Њих 80 одсто описује своју економску ситуацију “добром” или “јако добром”. Анкете им дају између 10 и 13 посто и према предвиђањима бит ће трећа највећа странка у парламенту послије CDU-а и SPD-а . С обзиром на то да је реалан сценариј у којем би те двије странке поновно формирале коалицијску власт, могуће је да ће AfD постати и главна опозицијска сила њемачког парламента. Биралишта су отворена у недјељу ујутро, а побједа Ангеле Меркел се чини неупитна.

‘НОВИ ТИП СТРАНКЕ’
Када је 14. јула 2013. мршав човјек дошао на позорницу у Берлину и презентирао AfD као “нови тип странке” која “се усуђује имати више демокрације” усред “Меркеличине владе без алтернативе”, није слутио у какву ће се странку AfD претворити. Мршав човјек био је Бернд Луке, ордолиберални економист са Свеучилишта у Хамбургу. Окружио се махом својим колегама, па су их медији прозвали “странком професора”. Луке их водио на изборима прије четири године када су замало пропустили праг од 5 посто и нису ушли у парламент. Странка у чијем је називу углављен цитат Ангеле Меркел како спашавање посрнуле грчке економије “нема алтернативу”, тада се залагала да Њемачка напусти еуро. Но, одбијали су се везати уз, примјерице, британски УКИП који им је био пренационалистички и превише анти-ЕУ или протестирати против права гејева.

У јулу 2015. Луке је објавио како одлази из странке, а у писму до којег је дошао Ројтерс, Луке је изразио забринутост да странка постаје “исламофобична и ксенофобична”. Навео је и антизападне, проруске тенденције и растуће јавне критике Сједињених Држава од стране чланова AfD-а. Један је његов колега то сажео, казавши како су створили “Франкенштајнско чудовиште”.

Замијенила их је Фрауке Петри и странку трансформирала у популистичку антиимигрантску опцију која је ушла у парламенте у 13 од 16 њемачких савезних држава, а сада ће, према свим предвиђањима, ући и у национални парламент. Након терористичког напада у Паризу и услијед све више миграната који су долазили у Њемачку, странка је свој фокус с економије пребацила на мигранте. Од алтернативе еуропском економском мејнстреаму брзо су се трансформирали у опцију која нуди алтернативу начину рјешавања избјегличке кризе, а поједини су чланови понудили и алтернативан поглед на њемачку и еуропску повијест 20. стољећа. Луке се противио таквом развоју догађаја, но Петри и шеф AfD-а у Бранденбургу и потпредсједник странке Алеxандар Гауланд успјешно су одмакнули странку даље на десницу.

УСПОН УСЛИЈЕД ИЗБЈЕГЛИЧКЕ КРИЗЕ
Почетком године, седам мјесеци након Брегзита и непосредно након инаугурације Доналда Трампа, ствари су за нову еуропску популистичку десницу изгледале сјајно. Све звијезде десних радикала окупиле су се на једном скупу у њемачком граду Коблензу. “Свједочимо крају једног свијета и рађању новог, пуног наде”, рекла је на том скупу Марин Ле Пен. Тада се окренула према Петри. “Владат ћеш Њемачком”, поручила јој је.

Но, како се смањивао број избјеглица у земљи, тако је и падао рејтинг AfD-а. Баш као што им је силазак грчке кризе с насловница избио пар постотака подршке, исто се догодило и с избјегличком кризом. Уз то, идеолошке несугласице, унутарње борбе и даљње отклизавање према десници одбацили су дио бирача, па су са 16 одсто колико су им анкете давале прошлог јуна пали на 10 до 13 посто колико добивају сада. Петри се у унутарстраначким борбама нашла у ситуацији у каквој је већ била. Само, овог пута у обрнутим улогама – сада је она та која води странку и представља умјеренију струју, а други, који полако преузимају ствари у своје руке, сматрају да би AfD требао бити још деснији, чвршћи, радикалнији. Дистанцирањем од расиста, антисемита и неонациста, Петри је странку жељела трансформирати од фундаменталне опозиције према реалполитику у којем нити коалиција с CDU не би била незамислива. Добар дио страначких колега мислио је другачије.

РАДИКАЛИ ПРЕУЗИМАЈУ СТРАНКУ
Одједном се Петри нашла изолирана, премда је још предсједница. На страначком конгресу у травњу у Келну, против којег је на улицама просвједовало 10.000 људи те га је осигуравало 4.000 полицајаца, прво је одбијен њен приједлог за расправом о промјени смјера странке, а потом је изабран двојац који ће водити кампању за ове изборе – Алис Видел и Гауланд. Прихваћен је и стари изборни програм са стриктном политиком протјеривања странаца који немају правну основу за останак у земљи и одузимања држављанства национализираним странцима који су се огријешили о закон. Тврђа струја поновно је побиједила у AfD-у, само што се Петри овог пута нашла на страни поражених.

Тридесетосмогодишња Видел се не чини као типични фронтмен странке која се противи геј браковима, имиграцији и глобализму. Радила је за Голдман Сакс и Алијанс глобал инвесторс, лезбијка је, живи у Швицарској због нижих пореза с партнерицом која је подријетлом из Шри Ланке, а недавно су оптужене како су илегално запослили сиријску избјеглицу као спремачицу. Лидер десније страначке струје је 76-годишњи Гауланд, одвјетник и новинар који је био члан CDU-а, а данас је потпредсједник AfD-а.

КАЖУ ДА БИ НИЈЕМЦИ ТРЕБАЛИ БИТИ ПОНОСНЕ НА СВОЈЕ ВОЈНИКЕ У ОБА СВЈЕТСКА РАТА
Као новински уредник постао је прилично љут на Меркел због модернизације странке. Изјавио је како би Њемачка требала бити поносна на своје војнике у оба свјетска рат. Када је њемачка министрица за интеграције Аjдан Oзогуз, која има турске коријене, рекла како је “специфичну њемачку културу, осим језика, немогуће дефинирати”, Гауланд јој је поручио: “Позовите је у Ајсделд и појасните јој што је специфична њемачка култура. Након тога, више се никад неће вратити овдје и ми ћемо је се, уз Божју помоћ, ријешити у Анадолији”.

Тврди како у њемачкој нема мјеста исламу, а изјавио је како њемачка ногометна репрезентације већ дуго није “њемачка”. За стопера репрезентације Џерома Боатенга, рођеног у Берлину, чији је отац Ганац, а мајка Њемица казао је да се могу признати његове партије на терену, али да људи не би жељели “неког попут Боатенга за сусједа”. Навијачи су му брзо и одговорили, па је тако на пријатељској утакмици против Словачке у свибњу прошле године извјесили транспарент на којем је писало: “Џероме, буди нам сусјед”. Гауланд је касније тврдио како се радило о “позадинској расправи” с новинаром и спори своју изјаву о ногометашу.

МЕЈЛОВИ ИЗ 2013.
У успоредби с Гауландом и с обзиром на њену геј оријентацију и животни стил, Видел није било тешко испасти умјереном. Но, имала је и она својих расистичких скандала. У мејловима из 2013. које је њемачки Велт објавио овог мјесеца, наводно је тврдила да је Њемачка “прегажена од стране Арапа, Синта и Рома”. Писала је, наводно, и како “охрабрени побједници Другог свјетског рата” покушавају уништити Њемачку кроз имиграцију, стварајући “молекуларне ратове” у њемачким градовима како би потиснули снагу земље. Видел тврди да с тиме нема везе, али новине кажу како им је мејлове прослиједила њена бивша колегица када је у Франкфурту радила за Алијанз, те како су аутентични. Говорећи о Влади Меркел, написала је: “Те свиње су ништа друго него марионете побједничких сила Другог свјетског рата, чији је задатак држати њемачки народ доље”. У оригиналним маиловима је неколико ријечи са снажном нацистичким конотацијама, попут Überfremdung, што би се могло превести као “страна инфилтрација” и користи се у ксенофобним круговима крајње деснице.

Странка се представља као заштитник кршћанске Њемачке и Еуропе, а премда се већина бискупа с њима не слаже, поједини утјецајни католички и протестантски теолози сматрају како треба уважити њихове аргументе. Манифест њихове организације “Кршћани у AfD-у” позива на јачање вјерске свијести у јавном образовању и упозоравају како би нестанак кршћанског идентитета “угрозио ништа мање него темељ нашег државног сустава и цивилизације”. AfD, заправо, жели показати како се демокршћани Ангеле Меркел више не залажу за оно због чега је та странка основана и што им је у темељима – чување кршћанске Њемачке и Еуропе.

ПРОВОКАТИВНА КАМПАЊА
У складу с тврђим курсом странке кренули су и ову кампању. “Нови Нијемци? Идемо их сами направити”, натпис је на једном од њихових плаката на којем је трудна бијела жена. Досад се нису толико служили интернетом у кампањи, а у складу с трендовима и успјехом сличних странака своје су поруке све више почели слати путем друштвеним мрежа. “Трагови које је оставио свјетски канцелар у Еуропи”, стоји уз слику крвавог трага с означеним градовима у којима је ИСИС извео нападе. “Бурке? Ми преферирамо бикиније”, стоји на једном од плаката.

Истакнути чланови AfD-а одбацују успоредбе с нацистима, а неки су се дистанцирали и од радикалне антиисламске групе ПЕГИДА. Но, неколико дана пред изборе, у сјени цркве у Дресдену, стотине чланова AfD-а били су на скупу анти-исламских активиста. Оснивач ПЕГИДА-е Луc Бахман позвао је присташе да гласају за AfD. “Заједно, ми то можемо”, рекао је. ПЕГИДА у Дресдену редовно излази на улице од почетка 2015. када су окупљали по 25.000 људи. Но, подршка им је спласнула и више на скуповима немају тако велику подршку.

AfD је у кампањи ангажирао и агенцију Хaрис медиа из Тексаса која иза себе има читав низ провокативних кампања: у Британији су сурађивали с УКИП-ом, у Израелу с Ликудом Бењамина Нетањахуа, а за њихова оснивача Винсента Хариса, Блумберг је написао како је “човјек који је изумио републикански интернет”. Сурађивали су и с актуалним америчким предсједником Трампом. Један од кључних циљева ове кампање AfD-а био је да људе више не буде срам идентифицирати се с десничарском популистичком странком. Јесу ли и у којој мјери успјели, видјет ћемо нешто касније данас, када се затворе биралишта.

Аутор Филип Раунић


Извор Telegram.hr, 24. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.