Menu
RSS

ДУБОКЕ ПОДЕЛЕ: ДА ЛИ АМЕРИЦИ ПРЕТИ ГРАЂАНСКИ РАТ?

sarlotsvilСитуација у америчком друштву може да постане још опаснија, јер оно губи кохезионе факторе

У недељу увече на концерту кантри музике у Лас Вегасу убијено је 59 и рањено преко 500 људи, а у јавност су доспеле поруке да је углавном реч о републиканцима па их и не треба жалити. Амерички спортисти масовно клече приликом интонирања њихове химне, уклањају се историјски споменици, политичко насиље готово да је свакодневно.

Колико су дубоке поделе у америчком друштву? Колико различитих светова заправо постоји у том мелтинг поту, лонцу за топљење разлика који је истицан као пример свима осталима? Каква је, уопште, будућност тог друштва које ни трагедија не успева да уједини, а химна га разједињује?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.

ЗАШТО БАШ ЛАС ВЕГАС: ПОЗАДИНА НАЈГОРЕ МАСОВНЕ ПУЦЊАВЕ У ИСТОРИЈИ АМЕРИКЕ
После масакра у Лас Вегасу пажњу је на себе привукла потпредседница телевизијске мреже CBS Хејли Хефтман Голд која је написала да „чак и не осећа сажаљење према жртвама, јер су љубитељи кантри музике често републиканци који носе оружје“. Потпредседница CBS – а је отпуштена због свог коментара, но, без обзира на то, остаје питање да ли је њен начин размишљања екстреман, или је она само јавно саопштила оно што се иначе мисли у одређеним друштвеним круговима.

Овај случај не представља изузетак, објашњава Обрад Кесић: „Нажалост, поделе које су већ дуже време присутне у америчком друштву продубљене су после последњих председничких избора. Политичке разлике претворене су у мржњу. Ово друштво, које је већ било подељено, сада се налази на ивици озбиљних сукоба, и ово није само дубока политичка, већ и друштвена криза“.

„Сада на површину излази све оно што раније није било толико видљиво и није се потенцирало, што медији сада чине, дајући легитимитет томе. Штавише, медији продубљују тај јаз, и као да се намерно то ради, разлике нико и не покушава да премости. То више нису исти светови, не причају истим језиком…“, говори Александар Павић. „Нетрпељивости је било и раније, али у мањој мери јер је била боља економска ситуација и постојало је мање неједнакости… Америка је престала да интегрише, престаје да буде мелтинг пот какав је била. И то сада излази на површину“.

Пет Бјукенон, познати конзервативни коментатор, пише ових дана поводом пуцњаве у Лас Вегасу: „Само шездесете – Вијетнам и велика културна револуција – и рат између држава од 1861-1865. могу да се мере с овим временом националне разједињености и неслагања међу људима… Огорченост и поделе међу нама чине се већим него икада у нашим животима“.

 „Присутно је и велико неповерење према држави и политичком естаблишменту. Тако је било и у време рата у Вијетнаму, али је средња класа у то време представљала темељ стабилности друштва и веровала да систем функционише и да живе у најбољем од свих система“, коментарише Обрад Кесић. „Сада је потпуно нова ситуација. Оно што је било гарант стабилности – подршка средње класе – нестаје. И то карактерише и левицу и десницу; ни једни ни други немају поверење у државу и државне институције, у политички естаблишмент, а у великој мери су изгубили поверење и у економски систем. И због тога је ситуација јако опасна, опаснија него што је била у време вијетнамског рата и тадашњих великих друштвених сукоба“.

О дубоком незадовољству Американаца, уосталом, указује Александар Павић, „сведочи и то што смо на прошлогодишњим председничким изборима умало имали антисистемске кандидате и са деснице и са левице, а и сама Трампова победа је – због његових порука, не због њега самог — израз незадовољства Американаца системом у коме живе“.

Систем у коме живе, иначе, према најновијим званичним подацима америчких Федералних резерви (ФЕД), довео је до тога да један проценат најбогатијих у САД данас поседује за 70 одсто више богатства од „доњих“ 90 одсто (првих 1 одсто поседује 38,6 одсто укупног богатства, док девет десетина Американаца укупно поседује свега 22,8 одсто).

Не застрашују само ови економски подаци. Британски „Гардијан“ преноси статистику према којој се у просеку, од 365 дана у години, у 328 догоди једна масовна пуцњава са четири или више жртава, што рањених што убијених.

А свеприсутна је и епидемија зависности од лекова и дроге – предозирање је главни узрок смрти Американаца испод 50 година, више него од оружја и саобраћајних несрећа заједно, с просечно 78 смрти од предозирања дневно…

Све су то симптоми стања у коме се данашње америчко друштво налази.

А већ споменути Пет Бјукенон поставља и следеће питање: „Шта је то што нас држи на окупу када нас питања расе, религије, етничке припадности, културе, историје и политике – сама наша драгоцена различитост – све више удаљава једне од других?“

Постављајући то питање, коментарише Павић, „Бјукенон унапред зна одговор: мало шта“. „Американци се деле на један скоро трибалистички начин; имају све мање заједничке историје, која је иначе под нападом већ дуже време“.

КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ ОВАКВОГ ДРУШТВА
Александар Павић: „Друштво је буквално разбијено. Оно више нема заједничке вредности, и мало је вероватно да ће их икада поново имати… Ситуација због тога може да постане још опаснија, јер друштво губи своје кохезионе факторе“.

Слично ће и Обрад Кесић: „И америчка политика и америчко друштво улазе у нову фазу; нисам сигуран куда све ово води, али тренутно води у даље сукобе и продубљивање подела. Први пут у историји САД чак и сами припадници политичког естаблишмента исказују неповерење у свој политички систем, и не можемо да очекујемо да ће грађани и обични гласачи имати више поверења. И у том смислу је посебно опасна тенденција, пре свега с левице али и са деснице, позива на насиље. Појединци све чешће позивају и на убиство председника, и то је индикатор да смо на ивици много озбиљне ситуације и сукоба“.

Аутор Никола Врзић


Извор Спутњик, 8. октобар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.