Menu
RSS

НЕНАД УЗЕЛАЦ: СРБИЈА СЕ ВИШЕ НЕ СТИДИ ХЕРОЈА ОДБРАНЕ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

tibor cernaОд 5. октобра држава Србија је прихватила другосрбијанску мантру о сопственој кривици за НАТО агресију па се тако и понашала

У Нишу је 7. октобра организован скуп под називом „Да се не заборави“ бивших старешина Треће армије Војске Југославије за време НАТО агресије, којем су, као представници државе, присуствовали министар одбране Александар Вулин и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. Министар Вулин је на скупу изјавио да је прошло време стида и да је ово време тихог поноса, тихог, јер је тешко не сетити се свих оних који нису са нама, мислећи на цивилне жртве НАТО агресије.

У Нишу је 7. октобра организован скуп под називом „Да се не заборави“ бивших старешина Треће армије Војске Југославије за време НАТО агресије, којем су, као представници државе, присуствовали министар одбране Александар Вулин и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. Министар Вулин је на скупу изјавио да је прошло време стида и да је ово време тихог поноса, тихог, јер је тешко не сетити се свих оних који нису са нама, мислећи на цивилне жртве НАТО агресије.

Србија од 2015. године на државном нивоу обележава НАТО агресију и од те године се у званичну државну употребу уводи термин „агресија“ у контексту догађаја 1999. године. Први пут је обележавање одржано испред бомбардоване зграде Генералштаба у Београду, па 2016. године на мосту у Варварину, да би ове године било одржано у Грделици. Поред тога, држава Србија се труди да и на друге начине гаји културу сећања на НАТО агресију као што је откривање спомен плоче српским мајкама у Дому Војске, подизање споменика Тибору Церни, припрема за подизање споменика херојима Кошара, оснивање Комисије за истраживање последица агресије, прирпемање споменице Хероја Кошара, давање имена улицама, булеварима и местима по херојима из 1999. године и друго. Председник републике је на отварању споменика Тибору Церни у Дебељачи изјавио да је НАТО агресија била „мали, прљави и страшни рат којег је агресор наметнуо“.

Од 5. октобра држава Србија је прихватила другосрбијанску мантру о сопственој кривици за НАТО агресију па се тако и понашала од хапшења и слања у Хаг војног и политичког врха који се борио против НАТО до прогањања свих оних који су на било који начин величали херојску борбу против агресора. У последње три године Србија је потпуно одбацила такву мантру и одбацила стигму коју је сама себи стварала читаву деценију, и не само то већ је по први пут рекла да је НАТО агресор који је извршио акт агресије према Србији. Скуп у Нишу показује да се Србија почела окретати и конкретним учесницима рата и да их није заборавила. Уместо другосрбијанске мантре данас имамо српско становиште поводом НАТО агресије које одговара и многим признањима западних званичника да је рат наметнут са циљем агресије, а не циљем мира, као што су Строуб Талбот или Хенри Кисинџер.

Са тешким теретом историје деведесетих и последица које и данас носимо због свих догађаја из деведесетих, Србија је успела да у времену тихе окупације и саме Европе нађе простор да о сопственој историји говори на истинит начин. У тихој окупацији рад на култури и дизању националне свести један је од најбитнијих елемената опстанка народа, а континуитет историјског сећања његова је везивна нит. Скуп у Нишу део је културе колективног сећања коју је Србија почела слободно да заступа. Све друго су начини да се обезбеди мир, стабилност и опстанак.

Аутор Ненад Узелац


Извор Видовдан, 8. октобар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.