Menu
RSS

МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ: ЗИД И КЛАТНО

vucelicПронађена равнотежа обавезује власт да са таквом политиком и настави, ка нашим националним потребама уместо ка туђим жељама

Небројено пута у последњих четврт века, све и ако то нисмо тражили, били смо у прилици да чујемо оцене разноразних експерата и сличних свезналица како је Србија преспавала пад Берлинског зида – да није схватила значај тектонске промене светског поретка која се тада догодила – па је само зато и настрадала у периоду краја историје који је уследио.

Нећемо се сада бавити питањем да ли су ове оцене исправне.

Али, све и ако тада заиста нисмо успели да препознамо промену која нам се одвија пред очима, зар смо и данас осуђени на понављање исте грешке?

Нема, наиме, више никога, чак ни на Западу, ко и даље верује да је пад Берлинског зида означио крај историје, и све их је више који увиђају да се њено клатно окренуло на другу страну. Да моћ Запада, оваквог какав јесте, неумитно опада, уз моћ Истока која расте сразмерно томе, и све брже.

Погледајмо, само, шта се у последњих неколико година догодило у свету чији смо део. Чије противваздушне системе данас купује Турска, чланица НАТО? Какав је исход западне агресије на Сирију? На чију страну стаје ЕУ, осуђујући текуће америчко повлачење из споразума с Ираном? Зашто се Америка, упркос свој реторици, не усуђује да нападне Северну Кореју? Зашто неумољива економска статистика убедљиво показује да, на развијеном Западу, само најбогатији постају све богатији, док сви остали стагнирају и назадују, до те мере да је економско раслојавање данас на највишем нивоу још од 1820. године, с тенденцијом даљег раста?

Све су то, а далеко од тога да су једини, знаци опадања западне, а пре свега америчке свемоћи која је нашој земљи нанела онолико зла. При чему "брегзит" и победа Доналда Трампа нису узроци, већ симптоми опадања тог система који више не може да донесе просперитет чак ни сопственим грађанима, а камоли остатку човечанства; многи ће, узгред буди речено, исправно приметити и да је то логична, па и једина могућа последица неолибералног економског и политичког поретка.

А на другој страни остварују се најгоре ноћне море покојног идеолога америчке глобалне хегемоније Збигњева Бжежинског. Не само да политички и војни утицај Русије и економска моћ Кине сваким даном све више расту, већ ове две силе наступају у сагласју које остатку света нуди визију заједничког просперитета и сарадње уз поштовање међународног права. И свет се, уморан од америчке хегемоније, томе све више одазива.

Ова фундаментална промена међународног поретка, међутим, у највећем делу српске јавне и политичке сцене пролази готово непримећена. Спавамо уместо да смо будни и спремни, јер опада моћ оних који су нас својевремено унесрећили, а расте моћ наших доказаних пријатеља.

Дубоко провинцијализована ставом да ЕУ нема алтернативу, са свом понизношћу која из тога проистиче, овдашња јавност показује се неспособном за аргументовану дискусију о будућности наше земље, једине коју имамо, у овим променама које су свуда око нас.

Заслепљена мржњом према Александру Вучићу и иначе неспособна да примети било шта друго осим воље Запада, част малобројним изузецима, овдашња опозиција није у стању да Србији понуди било какву визију места које би могла да заузме у измењеним глобалним односима.

Тај задатак, да пронађе место за Србију у свету који настаје, тежак али не и незахвалан, допао је актуелној власти. Она је у претходних неколико година, у веома заоштреним односима, успела да пронађе равнотежу између очувања добрих односа са Западом без прекомерног угрожавања наших националних интереса, и унапређивања односа са нарастајућим пријатељским силама, Русијом и Кином, које несумњиво јесте у интересу нашег народа и државе.

Ова, успешно пронађена равнотежа, обавезује власт да са таквом политиком и настави, и то све храбрије, ка нашим националним потребама уместо ка туђим жељама, дакле, без приношења жртава одлазећем светском поретку зато што поредак који се сада успоставља значи да наде за Србију и те како има. Оваква прилика не указује се често, а било је тренутака у којима смо се плашили да неће никада. На нама је да ту прилику не преспавамо, него да је искористимо.

"Вечерње новости" ће, славећи свој 64. рођендан и улазећи у 65. годину свог постојања, покушати да допринесу да се таква прилика искористи.


Извор Вечерње новости, 16. октобар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.