Menu
RSS

ЈУРИЈ БАРАНЧИК: СИ ЈЕ ОД ТРАМПА МИЛИЈАРДАМА КУПИО ВРЕМЕ

Ksi TrampКина се још не осећа довољно јаком финансијки, технолошки и војно да би могла отворено да опонира Американцима


Уочи самита Азијско-пацифичке економске сарадње, који је одржан у Вијентнаму, Доналд Трамп је посетио Кину и на њеном крају са Пекингом потписао цео низ траговинско-економских споразума на више од 255 милијарди долара.

Највећи посао (43 милијарде долара) закључила је највећа кинеска државна нафтна компанија Чајна петрокемикал корп која се укључила у посао са течним природним гасом на Аљасци. Пекинг ће купити од Вашингтона за 37 милијарди долара 300 авиона Боинг. Сасвим конкретно: 260 ускотрупних Боинг-737 и 40 широкотрупних Боинг-787 и Боинг-777. Значајан је и споразум Куаламун инк и трију кинеских произвођача телефона који су америчкој фирми продали своје чипове – за 12 милијарди долара.

Укупна сума је толика да ће многе Американце уверити да Трампова политика према Кини иде добрим смером. Сада му код куће нико неће моћи да приговори да није успео да `притисне` Кину поводом дефицита у међусобној трговини на штету САД који је само 2016. био око 350 милијарди долара.

Већи поклон шефу Беле куће – да би га придобила – учинила је само Саудијска Арабија јер је приликом Трампове посете Ријаду било потписано инвестиционих споразума и војних уговора за 380 милијарди долара. Колико све то реално вреди?

Споразум који се тиче Аљаске засад је само – договор о намерама. Кини ће до 2036. бити потребно 7.200 нових авиона на укупну суму од 1,1 трилион долара. Зато је поменутих 37 милијарди за америчке путничке авионе – тек 3 одсто од укупне суме коју ће Кина потрошити на авио-технику.

Пекинг је, нема сумње, много учинио да управо завршена Трампова посета заиста буде `историјска` и да он може да њеним резултатима запуши уста својим опонентима у САД. Само, због чега је Пекинг на то пошао?

Једини реални одговор је: Кина се још не осећа довољно јаком финансијки, технолошки и војно да би могла отворено да опонира Американцима. Пекингу је потребно време за снажење унутрашњег тржишта и јачање идеолошких позиција Комунистичке партије Кине.

Си Ђинпинг сада пред собом има још два мандата. Пекинг ће та два мандата искористити без качења са Сједињеним Државама јер нема довољно снаге за праву конфронтацију. Стога Кина потписаним споразумима и уговорима фактички купује време.

Северна Кореја је идеална војна замка за САД, а прављена је дуже од 60 година. Американци пре него што се разаберу са Пјонгјангом не могу вршити војни притисак на Кину. Са новим великим ратом, Сједињене Државе ризикују да изгубе Евроазију и Африку као своју фактичку колонију.

Многи у САД схватају да је војно решење севернокорејског „случаја“ – ступица после које би уследио удар не само по америчкој мустри за обојене револуције него и позицијама самих САД у свету.

После њега би Украјина дефинитивно и врло брзо постала неуспела држава или – бивша држава. Све у свему – ако је Кина са Трамповом посетом купила време за технолошку модернизацију и јачање својих позиција у свету, онда то исто време на располагању има и Русија.

Историјско искуство говори да је за Русију најважније да има прилику да се мирно развија. И да је најбоље да временски размаци између ратова буду што дужи.


Извор Факти, 12. новембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.