Menu
RSS

ПРИЧА СА ПРОЗАПАДНЕ СТРАНЕ: РУСКИ УТИЦАЈ НА ЈАВНО МЊЕЊЕ У СРБИЈИ

rusijasrbijaГлавна тачка ослонца за руски утицај је питање Косова, при чему Москва рачуна са правом вета у Савету безбедности УН, успоравајући тако процес јачања косовске независности

Русија је у Србији успела да повеже сопствене интересе са расположењем значајног дела српске јавности, али и са интересима различитих политичких и економских кругова, а медији су само део “алата” уз помоћ кога се тај утицај реализује.

Главна тачка ослонца за руски утицај је питање Косова, при чему Москва рачуна са правом вета у Савету безбедности УН, успоравајући тако процес јачања косовске независности. Интерес Москве је да, подстичући присуство и значај тог проблема у српској јавности, наглашава значај подршке коју пружа Србији. При томе се за „пролаз“ ка ширим слојевима становништва користе исти медији на које се ослања владајући блок, нарочито таблоиди.

Чак и летимичан поглед насловних страна таблоида у протеклих неколико месеци или годину дана оставља довољно простора за јасан закључак о томе на коју су страну оријентисани. Јер, континуирано се појављују бомбастични наслови о заверама против Србије и српског руководства које се кују негде на Западу, као и наслови који упућују на непоколебљиву спремност Русије и председника Владимира Путина да Србији пружи пуну заштиту (укључујући и војну). Српски таблоиди су под снажним утицајем владајућих кругова, што значи да ти кругови, у најмању руку, толеришу такав приступ.

Може се рећи да је, бар када је реч о медијима и њиховом приступу стварности, дошло до неке врсте поклапања интереса владајуће српске политичке елите и Русије. Елита, наиме, хоће у јавном дискурсу да задржи снажан антизападни набој како не би изгубила подршку значајног дела националистички оријентисаних присталица, што сасвим одговара циљевима руске политике и расту руског утицаја. Тачно је да српским властима није циљ да се појачава утицај Москве, али им је изузетно важно да спрече осипање подршке унутар свог бирачког тела.

БАЛАНСИРАЊЕ
Русија је очигледно пошла од процене да формално нерешена политичка питања попут Косова, која су важна за Србију, њено руководство и српску јавност (а за која нуди “добре услуге”) имају велики значај за ширење њеног утицаја. Брисел и Вашингтон питање Косова сматрају суштински решеним будући да су водеће земље Запада признале косовску независност. Док се Москва бавила прилично софистицираним позиционирањем својих интереса на српској медијској сцени, односно у српској јавности, Брисел и Вашингтон су имали за циљ да убеде владајуће кругове да убрзају нормализацију односа са Косовом, у чему су у приличној мери успели.

Српске власти званично воде проевропску политику, али су свесне да већини њихових гласача идеја о „предаји“ Косова није блиска. Отуда и не покушавају да осмисле кампању која би снажније подстицала јавност на прихватање политичке реалности на Косову. Задовољни чињеницом да власти процес нормализације односа са Косовом воде прилично добро, Брисел И Вашингтон су на друге „детаље“, као што су улога медија и утицај на јавно мњење, обраћали мање пажње. Тако би се, на крају, могло догодити да Србија да очекиване уступке у односу на Косово, али да су унутар српског друштва створени услови за јачање руског утицаја.

Руска страна је исправно проценила да су њене позиције код већине националистички оријентисаних бирача добре значајним делом управо због Косова. Неспремност владајућег блока да се (из страха од губитка гласова) јавно, отворено и у пуној мери бори за реализацију већ прихваћене званичне политке према Косову, напросто је отворила пут за јачање идеја на којима се заснива руски утицај у Србији. Руска страна успева са лакоћом то да искористи, ослањајући се и на историјске везе и братство два народа.

Све ТВ станице са националним фреквенцијама, осим јавног сервиса, су у власништву домаћег капитала или компанија које седишта имају у земљама Запада. Али, само једна од њих, ТВ Н1, има информативни програм критички настројен према властима, с тим што она нема сопствену фреквенцију него се емитује искључиво преко кабла. Остали ТВ емитери лишени су критичких тонова у односу на власт, а неки воде кампање против медија И странака које заступају либералне и проевропске идеје или критички извештавају о владајућем блоку.

ПРИТИСАК
Стиче се утисак да Москва веома пажљиво води рачуна о томе да националистички оријентисан део бирачког тела, од кога зависи опстанак владајућег блока, остане чврсто везан за идеју о Србији која има дистанце у односу на Запад. У том контексту може се тумачити и недавна изјава руског амбасадора Александра Чепурина који је веома оштро напао високог америчког званичника Брајана Хојта Јиа због изјаве да Србија не може да седи на две столице, али и српску опозицију.

Његово реаговање је било чак оштрије од реаговања представника српских власти на поруке које је пренео Хојт Ји током посете Београду. Сасвим је могуће да Москва сматра да Београд није био у довољној мери експлицитан, односно да српски функцонери нису довојно јасно нагласили уплитање Запада у унутрашње послове Србије. Отуда је Чепурин у јавност изашао са формулацијама које су довољно поједностављене да лако “удју у ухо” просечног српског бирача.

Изјаву о којој је реч руски амбасадор дао је руском порталу “Спутњик”, а цитирали су је и други српски медији. Русија је “Спутњик” основала у циљу промовисања своје политике, а портал има и радио програм Спутњик. Радио програм нема своју фреквенцију али се нуди бесплатно великом броју локалних радио станица које га емитују. Али, то су и даље само помоћна полуга за деловање на српску јавност јер кључни утицај, заправо, иде кроз таблоиде и кроз различите центре економске и политичке моћи, како унутар опозиције, тако и унутар власти.

Аутор Драган Јањић


Извор Демостат, 13. новембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.