Menu
RSS

ЛАЗАНСКИ: СРБИЈА ДА СЕ ОПРЕЗНО ПОСТАВИ ПРЕМА ЕВРОПСКИМ ВОЈНИМ СНАГАМА

lazanski 750x480Не можете истовремено да имате јаку европску армију и јак НАТО – неко ту мора да буде губитник

Европска унија није ни политички, а камоли војно самостална од Вашингтона, каже Лазански, војно-политички коментатор „Политике“, оцењујући могућност да нова европска иницијатива, Споразум о сталној структурној сарадњи у одбрани (ПЕСКО) прерасте у европску војску.

„Основно начело јесте да Американци неће дозволити дупли војни савез у Европи поред НАТО-а. А друго, Европа јесте економски и политички џин, али у војном погледу је патуљак, без Америке није никакав војни фактор“, одговара Лазански у емисији „Свет са Спутњиком“ на питање не настаје ли у Европи нека врста шизофрене ситуације на плану војних структура.

Према његовом мишљењу, ЕУ прво треба да постане политички самостална. „Ако стално имате притисак из Вашингтона да се уведу санкције Русији и Европа томе не може да се одупре, не видим како ће правити европску армију“, примећује наш саговорник.

Пензионисани генерал-мајор и предавач на Универзитету одбране Митар Ковач, с друге стране, поставља питање каква би то била европска војска кад у њој нема многих држава са истока Европе, али и чему би служила. Ако би служила одбрани од миграната и тероризма, за те претње и не треба нека масивна војна сила, већ добра координација и сарадња и снаге за брзо реаговање, што је ЕУ већ могла да уради, али није. Такође, сматра он, будући да би настала вољом политичара, та војска не би издржала ниједан озбиљан испит одбране Европе.

„Појавиће се проблем ако та војска добије задатке усмерене ка успостављеној линији раздвајања у Европи, од балтичких земаља до Блиског истока. Једино могу да сматрам да ће овај пројекат успети ако је диригован од САД. Таква европска војска, уз подршку Америке, можда је и могућа, али само на одређено време“, оцењује Ковач.

Лазански указује на проблем организације у којој би један део снага био под командом НАТО-а, а други под европском војском и додаје: „Па није то фудбал. Ја мислим да они (ЕУ) више не знају чиме да се баве, па хајде да измислимо нешто“.

Ковач указује да, иако су ПЕСКО потписале 23 чланице ЕУ, то још не значи да су дале сагласност на заједничку војску, јер нико од њих не зна шта то значи: под чијом ће командом бити та војска, како ће бити структурирана, где ће бити стационирана, која је њена логистика, како ће се финансирати…

„Ако дође до извршног плана, иако се говори да већ постоје пројекти, многе земље ће устукнути или веома симболично партиципирати. За државе нове Европе верујем да ће све послушати пре свега САД. По томе ће се видети да ли је то аутентичан пројекат Немачке и Француске или је то пројекат Америке – да има једну војску у Европи попут америчке и да преко те две војске даље остварује своје интересе“, констатује Ковач.

НЕ МОЖЕ И НАТО И ЕВРОПСКА ВОЈСКА
Према речима Лазанског, финансијски моменат је врло битан.

„Не можете јачати европске заједничке снаге, издвајати за њих паре, а истовремено држати једнаки квалитет у НАТО-у. То не може ниједна европска земља. Мораће да бирају. У оном омеру у којем буде јачала и снажила некаква заједничка европска армија, слабиће НАТО. Не можете истовремено да имате јаку европску армију и јак НАТО – неко ту мора да буде губитник, а Американци неће дозволити да НАТО буде губитник, јер они су главни тата у НАТО-у“, истиче он.

Истовремено, на питање да ли је парадокс да се покреће иницијатива за већу војну интеграцију унутар ЕУ, а многе анализе показују да се као један од сценарија предвиђа распад Уније, Лазански каже да је то неозбиљно, док Ковач наглашава да војска никад није сачувала ниједну интеграцију, па неће ни ЕУ.

„Ако је то посезање за војном компонентом да очува ЕУ, онда је то најгори инструмент који су могли да изаберу, а поготово ако таква војска буде формирана с намером озбиљнијег наступа према истоку и мешања у евентуалне ратове и сукобе типа Украјине. Онда ће та војска бити још краћег века него што је планирано“, категоричан је Ковач.

АКО ЕВРОПСКА ВОЈСКА КРЕНЕ ПРЕМА РУСКИМ ГРАНИЦАМА…
На питање може ли Србија, која је војно неутрална кад је реч о НАТО-у, да задржи исти став према евентуалној европској војсци, имајући у виду њену тежњу ка чланству у ЕУ, Ковач, уз опаску да није проверено да ли народ већински жели у ЕУ, одговара: „Ако би се ЕУ профилисала са заједничком војском и тежишно усмеравала ту војску према руским границама, будући да се у многим извештајима бриселске бирократије спочитава да би таква војска била ефикасна и у одбрани од руске претње, онда мислим да Србија нема шта да тражи у таквој Европској унији, сем добре сарадње“.

Србија би, уверен је саговорник Спутњика, онда требало да сарађује и са ЕУ и са Руском Федерацијом, и са САД и свим другим државама равноправно и да, сем војно, остане неутрална и у политичком смислу. „И да не иде према државама које ће јој, у сваком случају, одузети оно мало суверенитета након одузимања Косова и Метохије", додаје Ковач, који сматра да, кад је реч о решавању питања Космета, не треба везивати руке будућим генерацијама, „некој успешнијој и бољој Србији“.

Лазански истиче да још има времена до уласка у ЕУ. „Ми већ јесмо у једној борбеној групи ЕУ, то је Хелброк где смо са Кипром, Румунијом, Бугарском, Грчком, Украјином. Ту треба бити врло пажљив, да не бисмо случајно отишли на неке вежбе у Украјину у овој ситуацији“, каже овај експерт.

Што се тиче Косова, како наглашава, најважније је никад не потписати тапију да си га изгубио.

„Морате да одлучите шта вам је приоритет. Да ли је то Косово, или Егзит и Гуча. Немам ништа против ни Егзита ни Гуче, али погледајте како су друге нације дошле до националног јединства и територије за коју су сматрали да је њихова. Није било ни Егзита ни Гуче. Била је јединствена идеја, јединствена мобилизација“, наводи Лазански.

Упитан да ли Србија препознаје да се у свету дешавају велике глобалне промене и уме ли да их искористи, генерал Ковач оцењује да се за сада Србија рационално понаша у смислу потпуног несврставања ни на једну страну.

„Ми смо рекли које је ограничење за улазак у ЕУ. Ако је услов признавање Косова и Метохије, таква нам Унија не треба, ако је услов за улазак у Европску унију да дамо своју војску или део њеног контигента, да иде на руску границу, верујем да народ неће подржати такво учлањење“,уверен је Ковач.

У ИСТОМ СТРОЈУ СА ХРВАТИМА
Лазански, дотле, на питање може ли да замисли да једнога дана, када постанемо чланица ЕУ, српски војници марширају у истом строју са хрватским, будући да је Хрватска потписала ПЕСКО, понавља мишљење да те снаге неће ни бити формиране, али и подсећа: „Хрватски официри увелико долазе у обилазак нашег школског центра АБХ у Крушевцу. Наши официри су на курсу у школском центру у Загребу. Мислим да је психолошки јаз већ превазиђен. Мислим да неће бити у истом строју, али ви већ имате заметак тог заједништва, рецимо, армија БиХ“, каже Лазански. Као објашњење, наводи речи једног српског генерала у тим формацијама, који разлог за добре међунационалне односе види у високим официрским платама. „Плате по две и по хиљаде евра. Имамо двоструко веће плате него официри у Србији. Нико не сме да зуцне ништа. Сви смо мирни, тихи, посао одличан“, препричава Лазански.

„Што се тиче заједничких активности хрватске и српске војске, није спорно – ми посећујемо њихове скупове, научне конференције и обратно, али да се у истом строју иде на Русију, то неће сигурно“, изричит је Ковач.

На крају, на питање какви услови треба да се стекну, па да идеја о војсци ЕУ не буде мртворођена и да ли у Европи постоји жеља да се отргне контроли Вашингтона, Лазански охрабрење види у томе што Немци не желе да прихвате да њихове компаније, које раде на „Северном току 2“ буду подвргнуте некој америчкој јурисдикцији и санкцијама, због тога што настављају тај енергетски пројекат са Русијом.

„У Италији такође имате доста повике на санкције, па је чак и британска премијерка Тереза Меј рекла да треба ресетовати односе са Русијом. Како време одмиче, Европа има све већу економску штету од санкција, које је по диктату Америке увела Руској Федерацији, а кад Европу лупите по џепу, нема ништа горе по њих“, каже Лазански и понавља да Европа мора прво политички да се отргне америчкој контроли, а то ће бити веома тешко.

„Ниједан немачки канцелар не може бити именован док се Вашингтон с тиме не сложи. Да ли ће после Брегзита бити још неких излазака, како ће се ЕУ се форматирати у први, други, трећи круг, па онда спољни круг, то нико не зна у овом часу. То је идеја која је у самом заметку, више једна популистичка флоскула која је бачена да би се мало о томе дискутовало, али и можда нека врста поруке Американцима – немојте да нас стискате“,закључује Лазански.

Аутор Тања Трикић


Извор Спутњик, 17. новембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.