STIVEN LI MEJERS: DUBOKO VEZAN ZA UKRAJINU, PUTIN POSMATRA I ČEKA SLEDEĆI POTEZ

Rusija još uvek ima ogromne poluge uticaja i bliske saveznike u Ukrajini, naročito na...

Rusija još uvek ima ogromne poluge uticaja i bliske saveznike u Ukrajini, naročito na njenom istoku i na poluostrvu Krim

Iznenadni kolaps vlade Ukrajine podržavane od Moskve je bio težak udar strategiji predsednika Vladimira Putina za produbljivanje političkih i ekonomskih veza sa tom državom i da je na taj način drži van evropskog zagrljaja.

Sada, dok Rusija proslavlja zatvaranje Olimpijade koja je uspela da poništi sva ona grozna proročanstva, gospodin Putin se suočava sa zadatkom da povrati i potvrdi uticaj Rusije u zemlji koju smatra za bratskog saveznika, zemlji sa dubokim kulturnim, socijalnim i političkim vezama koje je, bez obzira na njenu novu vladu, spajaju sa orbitom Moskve.

Rusija još uvek ima ogromne poluge uticaja i bliske saveznike u Ukrajini, naročito na njenom istoku i na poluostrvu Krim, koji je i dom njene Crnomorske flote i ima veliki broj ruskih stanovnika koji gledaju sa prezirom na vođstvo političke pobune koja je oborila g. Janukoviča.

To daje osnove za bojazan da bi Rusija mogla koristiti razočarano stanovništvo Krima kao izgovor za intervenciju da bi preokrenula novi put Ukrajine – možda čak i vojno, kao što je Kremlj već 2008. i učinio u dvema etničkim enklavama u još jednoj bivšoj sovjetskoj republici – Gruziji.

Ta strahovanja su bila veoma opipljiva – i predmet beskrajnih spekulacija kako u Ukrajini, tako i ovde, u Rusiji – da je čak i savetnik predsednika Obame za pitanja nacionalne bezbednosti, Suzan E. Rajs, u jednom TV intevjuu u nedelju, upozorila da bi „bila teška greška“ po Rusiju da upotrebljava silu i da „ni u čijem interesu nije da se nasilje ponovi i da se situacija zaoštri“, kako reče gđa Rajs (Ms. Rice said on NBC’s „Meet the Press”).

Kako će Rusija reagovati ostaje da se vidi, ali sigurno je da će ova gužva još više zategnuti odnose sa Evropom i SAD, koje su ovdašnji zvaničnici optužili za mešanje u Ukrajini na štetu životnih interesa Rusije. Istovremeno, SAD i Evropa su optužile Rusiju da pokušava da Ukrajini nameće svoju volju.

Izaslanik g. Putina je odbio da potpiše sporazum koji je u petak postignut od strane trojice evropskih ministara spoljnih poslova, sa ciljem da se obustavi pokolj u prestonici – Kijevu, a taj sporazum je inače bio ugrožen političkom burom koja preti da potkopa bilo kakav uticaj Rusije na bilo koju novu  ukrajinsku vladu.

Predstavnik Kremlja Dmitrij S. Peskov u nedelju se žalio da – uprkos tome što je g. Janukovič poštovao uslove tog sporazuma, kojim je dogovoreno da se održe novi izbori i da se ustavna ovlašćenja vrate parlamentu – njegovi politički protivnici sporazum  nisu poštovali. Umesto toga, parlament je u suštini prigrabio sebi vlast i sada žuri serijom izglasavanja  odredbi koje su izazvale bes u krugovima ruskih parlamentaraca i komentatora.

Gdin Peskov u telefonskom intervjuu iz Sočija kaže: „Stanje je zbunjujuće. Moramo da pogodimo sa čim se tamo suočavamo. Da li je to neki državni udar, ili ne?“

Gdin Putin još uvek nije izneo nikakav javni stav o najnovijim događanjima, što se inače često događa kada je suočen sa nekim neočekivanim izazovom, ili krizom. Gdin Peskov kaže: „Sačekajmo, pa ćemo videti.“

Gdin Putin i gdin Janukovič su tokom nedavnih nedelja nekoliko puta razgovarali o situaciji u Ukrajini, ali g. Peskov kaže da ne zna da li su razgovarali od subote, kada je g. Janukovičeva legitimnost bukvalno isparila i on pobegao iz Kijeva, a demonstranti preplavili njegovu superluksuznu predsedničku rezideniciju (opulent presidential compound).

Jasno je da je g. Putin intenzivno pratio ovu krizu, čak i dok je prisustvovao olimpijskim svečanostima na kojima je – kao simbolu nove Rusije – jasno uživao. U petak se susreo sa svojim savetnicima za nacionalnu bezbednost, a u subotu je poslao dvojicu ruskih poslanika na regionalni partijski kongres u istočnoj Ukrajini, sazvan da okupi opoziciju novim političkim vlastima u Kijevu.

Vladimir Lukin, izaslanik koga je g. Putin u Kijev uputio na zahtev g. Janukoviča tokom pregovora sa Evropljanima, vratio se u Moskvu i kritikovao evropske ministre spoljnih poslova zato što su stali na stanu „nacionalističko-revolucionarnih terorista Majdana“, a ne na stranu „legitimne vlade koju i oni sami priznaju“.

Preveo Vasilije Kleftakis

Izvor Njujork tajms/Stanje stvari, 23. 02. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u