Janukovič je bio trojanski konj, čija je funkcija bila da obezglavi Jugoistok i očisti prorusko političko polje u Ukrajini
Uticajni politički komentator Prvog kanala ruske državne televizije Mihail Leontjev, koji je odnedavno i potpredsednik ruske naftne kompanije Rosneft, u svojoj autorskoj emisiji Odnako pozabavio se aktuelnom situacijom u Ukrajini.
Fakti u celini prenose tekst priloga:
Ipak, zdravo!
Pripadnici nenaoružane specijalne jedinice Berkut beže od nacističkih snajperista. To je očigledan učinak bivšeg ukrajinskog političara Janukoviča.
Hteli-ne-hteli moramo da se prisetimo Dana Turbinovih (Film snimljen po romanu Bela Garda Mihaila Bulgakova)kada je Hetman preodeven u nemačkog oficira bežao iz Kijeva.
(Insert iz sovjetskog igranog filma Dani Turbinovih:
Aleksej Vasiljevič Turbin: „Koga želite da branite, odgovorite mi? Koga?”
Oficir: “Hetmana, obećali smo da ćemo ga braniti!“
Turbin: “Getmana, odlično! Danas u tri sata ujutro Hetman je pobegao preobučen u nemačkog oficira”.)
Podsećamo da je predsednik (Leonid) Kučma 2004. godine od Janukoviča napravio kandidata – jedinog koji nije bio u stanju da pobedi Juščenka.
Kučmi je bila potrebna politička pat-pozicija, iz koje je želeo da nastupi kao spasilac Ukrajine. Međutim, zapadni mentori „narandžastog projekta” oštro su se suprotstavili toj Kučminoj kombinaciji.
Pobeda Janukoviča, koja je usledila na izborima 2010. godine, rezultat je političkog bankrotstva majdanskih demokrata. Ti isti mentori nisu mogli da promaše Janukovičeve kvalitete. Dali su mu da se malo kormilari.
Zašto? U suštini, Janukovič je „trojanski konj”, tačnije „trojanski magarac” čija je funkcija bila da politički, moralno i fizički obezglavi jugoistok i očisti prorusko političko polje u Ukrajini. To je uspešno obavio. Svi političari koji nisu izdali svoje političke obaveze date biračima na jugoistoku ili su očišćeni ili robijaju.
Paralelno, „trojanskom magarcu” naložena je nova misija – da pripremi Ukrajinu za takozvanu „asocijaciju”, a u suštini da jednostrano preda Ukrajinu Evropskoj uniji. Pri tom, Zapad Janukoviču nije dao ni minimalni novac, toliko neophodan da se preživi u toj „asocijaciji”.
Dakle, da je Janukovič potpisao „asocijaciju”, došlo bi do kraha privrede i pada vlade. Zato nije potpisao – sami ste videli šta se desilo.
(Insert iz sovjetskog igranog filma – Dani Turbinovih:
„Moguće je da Nemci ne pruže pomoć. Tada ćemo morati da Petljuru (Simon Petljura, vođa ukrajinske borbe za nezavisnost nakon revolucije 1917. godine) branimo sopstvenim snagama.)“
To jest, „trojanskog konja” se odriču u svakoj varijanti. A na sceni ostaju reciklirani lideri Majdana i recidivistički trijumf demokratije.
Zadatak je isti: takozvani „radikali”, jednostavnije rečeno – nacističke bande, koje su mentori ukrajinskog projekta odgajili i gurnuli na ulice, dobili su mig da obore vlast.
Ukrajinski puč porede sa „arapskom prolećem”. Zaista ima mnogo toga zajedničkog. Ali postoji jedna suštinska razlika.
U Ukrajini, za razliku čak i od Egipta, nema države i nema armije, tako da jednostavno nema ko da satera u ćošak te bandite.
Sa ulice ih može skloniti samo metak, a to je već, izvinite, građanski rat.
Mnogo se i dugo govorilo da eksperiment prinudne evropske integracije cepa Ukrajinu na delove. Ali, evrointegratori su se dobrano uvalili i Ukrajinu doveli na rub građanskog rata. Dakle, ovde se više ne postavlja pitanje da li će se Ukrajina raspasti, već kako i po koju cenu.
Ipak, do viđenja!
Preveo Goran Šimpraga
Link originala: http://www.1tv.ru/news/leontiev/252947
Izvor Fakti, 26. 02. 2014.
