krimprotesti

MIROSLAV LAZANSKI: RUSI I KRIM

Ukoliko bi Kijev prekršio sporazum o ruskim bazama na Krimu ili bi došlo do...

Ukoliko bi Kijev prekršio sporazum o ruskim bazama na Krimu ili bi došlo do nasilja nad državljanima Rusije na tom prostoru, Moskva će vojno intervenisati

Ima ona narodna „Ko se mača laća…” U Kijevu je pre nekoliko dana smenjen, opozvan predsednik Ukrajine, prethodno izabran na legitimnim izborima. Možemo da diskutujemo da li je zaslužio tu sudbinu zbog besprimernog ličnog bogaćenja, ali njegova smena je formalnopravno u najmanju ruku pod znakom pitanja. Dakle, ako je princip revolucionarnog zakonodavstva važio u Kijevu, onda neki drugi sada taj princip primenjuju na Krimu. Ako je ulica mogla da zauzima vladine zgrade u Kijevu, sada zauzima i zgrade lokalne vlasti na Krimu.

Ili pravno gledano, ako nešto od početka nije bilo u skladu s pravom, nikakvim naknadnim činima ne može biti učinjeno pravnim. Zapadu protagonisti proruskih događanja na Krimu mogu sada da poruče da se oni samo pozivaju na „slučaj Kijev”. Jer, sporazum između Janukoviča i opozicije od 21. februara potpisali su i kao neku vrstu garanta u ime EU i ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske. Sledećeg jutra opozicija je brutalno srušila taj sporazum, EU je požurila da prizna opoziciju kao vlast, ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske ponašaju se kao da su potpisali papir o prevremenim izborima na Jupiteru.

Naravno, uvek stoji prigovor o „realnosti na terenu”, ali ta realnost postoji i na Krimu – tamošnje većinsko stanovništvo ne podržava novu vlast u Kijevu. 

Događaji u Ukrajini izazivaju u Moskvi ozbiljne dileme: može li se uopšte verovati bilo kojem pisanom sporazumu s EU ili sa novim vlastima u Kijevu? Rusija ima potpisani sporazum s Ukrajinom oko vojnih baza na Krimu, za čije iznajmljivanje plaća lepu svotu dolara. Tu Rusija ima oko 13.000 pripadnika ratne mornarice, radarske sisteme kod Sevastopolja i Muhačeva, oko 1.000 pripadnika mornaričke pešadije sa 110 oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije, oko 30 artiljerijskih sistema. Ko je garant da nove vlasti u Kijevu neće prekršiti sporazum i zatražiti od Moskve da hitno povuče rusku flotu i ostale jedinice sa Krima? Samostalna odluka novih lidera Ukrajine, ili nagovor sa strane? Ko je garant da nove vlasti u Kijevu neće krenuti da građane ruske nacionalnosti u Ukrajini pretvaraju u građane drugog reda? Da li su to ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske? Danas u Kijevu postoji samo jedna škola na ruskom jeziku.

U vreme sukoba u Gruziji 2008. godine Ukrajina je prodala Gruziji PVO sisteme s kojima su obarani ruski avioni. U Gruziji su bile i ukrajinske posade za te sisteme. Vojni vrh Ukrajine je prozapadno orijentisan, ali je vojska po dubini podeljena na prozapadne i proruske fanove, tako da joj je operativna sposobnost pod znakom pitanja.

Ukoliko bi Kijev prekršio sporazum o ruskim bazama na Krimu ili ako bi došlo do nasilja nad državljanima Rusije na tom prostoru, Moskva će vojno intervenisati. To je u skladu s postojećom ruskom vojnom doktrinom, koja je u tom pogledu samo sledila američku vojnu doktrinu.

Izvor Politika, 28. 02. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u