RADOMAN JOVIĆ: KIJEV KAO BERLINSKI ZID

Ukrajina će vrtoglavo produbiti međusobno nepoverenje Rusije i SAD Ko se još seća „malog...

Ukrajina će vrtoglavo produbiti međusobno nepoverenje Rusije i SAD

Ko se još seća „malog prljavog rata“ na Kavkazu između Rusije i Gruzije oko Južne Osetije i Abhazije 2008. i ima li on neke veze sa sadašnjim događanjima u Ukrajini? Ako se malo dublje „razgrne“ u najnovije specijalne metode ratovanja i geostrateške interese Zapada, u prvom redu SAD, možda bi se mogla izvući neka zajednička nit. Nadobudni Sakašvili je iskorišćen kao prva „žaoka“ da bi se testirala, namerno falšnom metodom, odlučnost Putina da štiti vitalne interese i bezbednost Rusije na svojim granicama. Žrtvovana je Gruzija da bi se Putin osetio pobednikom i njegova pažnja usmerila na slične provokacije kroz „proizvodnju novih Sakašvilija“ u bivšim sovjetskim republikama, a da se zanemare „državni udari, otpori, proleća, obojene revolucije i sl.“

U međuvremenu, pripremana je nova, mnogo ubitačnija i uspešnija strategija direktnog ugrožavanja bezbednosti Rusije. Izabrana je Ukrajina, za Rusiju strateški najznačajnija država u okruženju.

Sistematski, iz akcije u akciju, odvlačena je pažnja Moskve od događaja u neposrednom susedstvu. Dozvoljeno je Putinu da pokaže svoju odlučnost u odbrani ruskih interesa u Siriji. Najuticajniji svetski mediji su ga „okivali u zvezde“ dodeljujući mu epitet najuticajnijeg svetskog političara.

Neposredno pred zimske olimpijske igre isprovocirane su mnogobrojne terorističke akcije unutar Rusije, sa ciljem da se sva pažnja i svi bezbednosno-politički potencijali države usmere na taj za Rusiju prestižni događaj. Pakleni plan Zapada se, korak po korak, sprovodio u delo. U proučavanju ličnosti Putina uočili su, između ostalog, i njegovu veliku naklonost sportu, te da će on bezbednosno-sportski uspeh igara smatrati svojim „delom“ i pobedom. To su mu i dozvolili da bi ga ozbiljno ranili na drugom mestu, u Ukrajini.

Na jednoj strani, uspešno je „posejan“ strah od terorizma, neuspeha ZOI i blamaže Rusije, time i Putina, pa eto, kao vaši prijatelji, nudimo vam svoju pomoć. Na drugoj strani, jedna do dve desetine hiljada ekstremista i dobro plaćenih, logistički pripremljenih nezadovoljnika, sa nekoliko opozicionih lidera,stvorili su haos u Ukrajini. Majstorski se manipulisalo siromaštvom i besom naroda protiv oligarha i vrha državne vlasti.

Nesumnjivo, tzv. faktor neutralisanosti i uspavanosti Putina znatno je doprineo početnoj nesnalažljivosti i neodlučnosti Rusije da blagovremeno deluje kroz odlučniju podršku predsedniku Janukoviču u sprečavanju haosa. Što je više rasla agresivnost u izjavama zapadnih lidera, uz učestalije kontakte s liderima opozicije, to je reakcija Moskve bila slabija u korelaciji sa značajem Ukrajine za bezbednost Rusije.

Taktika „pođi pa stani“ ne vodi uspehu. Još pogubnija je politika napuštanja finalnog čina dogovora Janukoviča i opozicionih lidera, kojom je Rusija sama sebe isključila kao aktivnog faktora u iznalaženju rešenja.

Eventualni pad Ukrajine pod „šapu“ SAD i Zapada neki, da li s pravom, upoređuju s padom Berlinskog zida. Da li bi dolaskom NATO-a na „stratešku kapiju“ Moskve bezbednosno bio ugrožen sam „trbuh“ Rusije? Koliko li će se čekati i koje akcije Zapada mogu uslediti da se počne ostvarivati pretnja Madlen Olbrajt: „Mi se nećemo ustručavati da silom obezbedimo pristup sibirskim resursima, jer bez toga ne možemo zapadnom svetu obezbediti današnji standard“? Ili ona bivšeg MIP-aNemačke Vestervelea: „Pristup nemačke industrije sirovinama mora se osigurati ako je potrebno i oružjem.“ Da li su ovakve izjave dopirale do „ušiju“ Moskve?

U svakom slučaju, haos u Ukrajini se nastavlja. Ukrajina će vrtoglavo produbiti međusobno nepoverenje Rusije i SAD, sa sve zaoštrenijim geostrateškim sukobljavanjima, uz nesagledive opasnosti po svetski mir. Energetski i trgovinski interesi Evrope prema Rusiji, ako se artikulišu pošteno i na pravi način, mogli bi da budu katalizator tih sukobljavanja.

I na kraju jeretičko pitanje: da li Ukrajinu gubi Putin ili Rusija, ako je uopšte gube i, s tim u vezi, ko uspešnije brani bezbednost zemlje: neprikosnoveni lider ili organizovana i uređena država? Da li je sledeća meta Zapada upravo onaj Putin koji je izvukao iz gliba Jeljcinovu Rusiju i vratio je na geopolitičku scenu kao jednog od najuticajnijih faktora?

Autor je ambasador u penziji

Izvor Politika, 28. 02. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u