natosrbija03

SAD POKUŠALE DA ZATAŠKAJU POSLEDNICE NATO BOMBARDOVANjA

Nijedna državna institucija ne prati sistemski posledice NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva. Teritorija Kosova...

Nijedna državna institucija ne prati sistemski posledice NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva. Teritorija Kosova nikad nije dekontaminirana, a to štetno utiče i na druge delove Srbije

Probleme zdravstvenog stanja stanovništva koji su posledica NATO bombardovanja niko u Srbiji ne prati i ne analizira sistemski, iako je u porastu broj obolelih od bolesti koje mogu biti u vezi sa upotrebom osiromašenog uranijuma. Proces praćenja zdravstvenog stanja pripadnika Vojske i policije koji su se nalazili u ugroženim rejonima obustavljen je 2003. godine i nikada nije nastavljen.

Na ovaj problem upozorava penzionisani general Slobodan Petković, specijalista za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, koji je još tokom rata istraživao posledice korišćenja osiromašenog uranijuma. On je i koautor knjige „Zločin u ratu, genocid u miru“.

– Tada je konstatovano da su kod pojedinaca i članova njihovih porodica uočene neke promene, ali da je „s obzirom na dug latentni period za nastanak radijacionih ozleda, neophodno dugogodišnje praćenje“. Nije mi jasno zašto se onda stalo – pita se Petković.

On objašnjava da su na našoj teritoriji municiju sa osiromašenim uranijumom bacali američki avioni A-10, a prvi napadi dogodili su se u širem rejonu Prizrena 28. i 30. marta 1999. godine. Posle toga korišćena je u 112 udara na 91 lokaciji, ostavivši za sobom nekoliko desetina tona radioaktivnog otpada. Bačena je ukupno 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom.

Naš sagovornik tvrdi da su neke međunarodne organizacije pod uticajem SAD pokušale da relativizuju zdravstvene uticaje i zataškaju teške posledice korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom. Činjenice o opasnostima od korišćenja ove vrste municije skrivane su od javnosti, a na Kosovu i Metohiji i od lokalnog stanovništva. Međutim, vojnici i članovi međunarodne misije na Kosovu upozoravani su na opasnosti koje im prete. Na priručniku koji je potpisao pukovnik Osvaldo Bizari između ostalog se vojnici upozoravaju da se drže dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima sa uranijumom jer je udisanje uranijumske prašine povezano sa zdravstvenim posledicama uključujući i kancer i deformacije novorođenčadi.

– NATO je korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom prouzrokovao značajno dugotrajno i opasno hemijsko i radioaktivno zagađenje životne sredine u našoj zemlji, a u pojedinim regionima je dovedeno u pitanje normalno i bezbedno življenje – kaže general Petković. – Evidentno je povećanje bolesti koje se mogu dovesti u vezu sa posledicama bombardovanja. Ono što smo mi do sada kao država učinili na otkrivanju istine o posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom pokazuje da mi već 15 godina nemamo snage, političke volje i hrabrosti da se suočimo sa istinom.

General Petković ističe da teritorija Kosova i Metohije nikada nije dekontaminirana i da to utiče i na druge delove Srbije jer je reč i o vodotokovima koji sa Kosova teku i kroz užu Srbiju.

Stručnjaci potvrđuju da je u municiji koja je „sipana“ na Srbiju tokom 78 dana bombardovanja bilo i veoma opasnog plutonijuma.

– Tokom 1999. godine UNEP je osnovao Balkansku radnu grupu (BTF) koja je trebalo da napiše konačan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja, a rukovodilac grupe bio je Peka Havisto, bivši ministar ekologije Finske, koji je u okviru istraživanja boravio i u našem institutu – otkriva za „Novosti“ dr Radomir Kovačević, iz Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“. – Samo u izveštaju Havistove grupe, i nikada više, pomenuto je da je na nekim lokalitetima na Kosovu i Metohiji koji su bombardovani projektilima sa osiromašenim uranijumom otkriven i plutonijum. Havistova grupa je, potom, 16. februara 2001. godine objavila da je na KiM bačen „prljavi“ uranijum, najopasniji element po ljude i životnu sredinu. Tada su saopštili i da je analiza 340 uzoraka tla i vode dokazala prisustvo transuranijumskog elementa uranijuma-236 kao i tragove plutonijuma i procesa fisije. Štaviše, prisustvo plutonijuma potvrdili su Švedski institut za radiološku zaštitu i švajcarska „Špic laboratorija“ u Špicu, zadužena za zaštitu stanovništva od nuklearnog, biološkog i hemijskog zagađenja. Prisustvo visokotoksičnog plutonijuma tada nije mogao da porekne ni Klaus Topfer, direktor UNEP.

U izveštaju UNEP, sačinjenom još tokom bombardovanja, pominje se i opasnost ne samo od posledica osiromašenog uranijuma, koji je posejan na teritoriji Srbije, već i od drugih supstanci koje su oslobođenje bombardovanjem. Među najtoksičnijim su polihlorobifenili (PCB), koji su u životnu sredinu dospeli gađanjem rafinerije u Pančevu, železnica, trafostanica… U izveštaju se kaže da su ovom supstancom zagađene reke i zemljište, kao i da je jedan litar PCB-a dovoljan da zatruje milijardu litara vode.

PLUTONIJUM

Plutonijum je, inače, vrlo reaktivan i opasniji od uranijuma, a zbog visokog stepena radioaktivnosti smrtonosan je za čoveka čak i u minimalnim količinama.

URANIJUM

Radioaktivni elementi najopasniji su u neposrednom kontaktu, odnosno onaj ko bi udahnuo uranijumsku prašinu najverovatnije bi oboleo od leukemije. Kada ove opasne materije dospeju u zemlju i vodu, njihova štetnost se vremenom smanjuje, ali ne nestaje. Uticaj zračenja na porast solidnih tumora može se meriti tek nakon 15 ili 20 godina. Kako je vreme poluraspada uranijuma 4,5 milijardi godina, posledice NATO bombardovanja ne mogu biti do kraja otklonjene.

TRAGOVI ISPOD ZEMLjE

Prema podacima generala Petkovića, na devet lokacija na jugu Srbije u 12 udara bačeno je između 5.000 i 10.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Uklonjeni su projektili koji su se nalazili na dubini do jednog metra, a i dalje se ne zna koliko je zaostalo municije na većim dubinama. Samo na repetitor Pljačkovica kod Vranja bačeno je oko 1.000 metaka sa radioaktivnim punjenjem. Vojska i stručnjaci „Vinče“ su, prema zvaničnim podacima, prikupili 92 uranijumska zrna i 126 košuljica.

Izvor Večernje novosti, 05. mart 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u