FINANSIJSKO TREŽNjENjE UKRAJINE ILI KAKO JE MMF ZAMOLIO KIJEV DA SE NE GAĐA CIFRAMA

PETAR ISKENDEROV Kristin Lagard je uverena da finansijska situacija u Ukrajini uopšte nije tako...

PETAR ISKENDEROV

Kristin Lagard je uverena da finansijska situacija u Ukrajini uopšte nije tako loša kako izgleda novoj vlasti

Jedan od omiljenih argumenata pristalica ubrzanih evrointegracija u Srbiji jeste teza o velikoj finansijskoj pomoći na koju zemlja može računati čak i pre zvaničnog usvajanja zahteva. Međutim, kako pokazuje trenutno iskustvo Ukrajine, čak i geopolitička važnost ovog ili onog regiona za Zapad uopšte ne predstavlja ključ za prestižne bankarske trezore i finansijska gazdinstva. Naprotiv, ne pokreće se finansijsko “donatorstvo”, nego otvorene političke i ekonomske ucene, koristeći zaista žalosno socijalno-ekonomsko stanje primaoca.

Vidimo da i panična izjava novih ukrajinskih vlasti da je državni trezor prazan uopšte nije imala onakav efekat kakav se očekivao. MMF je konstatovao da Ukrajini “nije neophodna” hitna ekonomska pomoć a drugi vodeći svetski donatori su se posvađali oko toga ko treba više novca da izdvoji Ukrajini, pokušavajući da prebace teret jedni na druge, pa čak i na same Ukrajince.

Tradicionalno su svetski berzanski indeksi dobar pokazatelj krizne situacije u ovoj ili onoj “vrućoj tačci”. Što se tiče razvoja situacije u Ukrajini, prema ocenama međunarodnih stručnjaka, njene perspektive su veoma tužne. Trgovci na njujorškoj berzi ocenjuju da će se “politička previranja u Ukrajini očigledno pojačavati”. [1] Tog mišljenja se pridržava i Sten Sami, analitičar britanske finansijske kompanije IG Market. U intervjuu agenciji AP on je predvideo “eskalaciju situacije u Ukrajini”, koja može “destabilizujuće uticati na tržište tokom narednih nedelja”. [2]

U takvim okolnostima rastuće neizvesnosti ne čudi više nego uzdržana pozicija vodećih zapadnih institucija i država po pitanju pružanja pomoći Ukrajini. A ton po tom pitanju jasno zadaju MMF i Nemačka. Dok novo rukovodstvo poziva na dodeljivanje 35 milijardi dolara Ukrajini tokom naredne dve godine, a četiri milijarde hitno – Zapad jasno pokušava da smanji finansijske stavke.

ukrajinahelp

RANO JE ZA PARE

Generalni direktor MMF Kristin Lagard uverena je da finansijska situacija u Ukrajini uopšte nije tako loša kako to izgleda novim vlastima. “Mi ne vidimo ništa kritično za toliku paniku u ovom trenutku. Mi se nadamo da se vlasti neće gađati velikim ciframa koje su u stvari besmislene, pošto nisu ocenjene na ispravan način… Mislim da je u ovom trenutku više nego rano ocenjivati finansijske potrebe gađajući se ciframa. Mi se moramo oslanjati na činjenice, mi moramo da polazimo od situacije onakve jeste”, podvlači Lagard u intervjuu Rojtersu. [3]

Određena logika u više nego opreznom stavu šefova MMF svakako postoji. Poslednjih 20 godina MMF je Kijevu obezbedio kredite u ukupnom iznosu od otprilike 19 milijardi dolara (na osnovu današnjeg važećeg kursa MMF u bezgotovinskim novčanim jedinicama SDR). Međutim, interesantno je nešto drugo – uslovi tih zajmova. Prema računici stručnjaka, obim procenata koje je isplatila Ukrajina u odnosu na dobijenu sumu zajmova koje je dobijala tokom 20 godina, iznosi 12,1 odsto. To je mnogo veća kreditna stopa od one koju zemlja može da dobije od privatnih banaka. Na taj način praktično postajući monopolista po pitanju kreditiranja Ukrajine, MMF istovremeno predlaže najoštrije finansijske uslove – da i ne govorimo o političkim zahtevima koji su tradicionalno “pripojeni” uz kreditne aranžmane MMF. [4]

Ali to još nije sve. Kristin Lagard je svoju izjavu da praktično ne želi da kreditira nove vlasti u Ukrajini izrekla nakon susreta sa predstavnicima Nemačke, glavnog donatora evrozone. Zapravo, nakon susreta sa ministrom inostranih poslova Nemačke Frank-Valterom Štajnmajerom. Nije tajna da je Nemačka na početku izražavala ozbiljnu sumnju u vezi sa isuviše aktivnim dejstvima EU po pitanju Ukrajine. Kada se počelo govoriti o konkretnim milijardama iz evrofondova, Nemačka opreznost se pretvorila u javno protivljenje finansiranju Ukrajine sa njenim mnogobrojnim političkim, socijalnim i međunacionalnim problemima. Kao što je s tim u vezi izjavio Fili Misfeljder, stručnjak za pitanja spoljne politike vladajućeg nemačkog Hrišćansko-demokratskog saveza, “pre nego što Zapad uputi novac Ukrajini, njega moraju obezbediti svi ukrajinski političari koji imaju ogromna lična bogatstva u toj zemlji”. [5]

merkelukrajina

SAVEZ NEMAČKE I MMF

Otuda i “savez” Nemačke i MMF. Doduše, ne možemo reći da se MMF potpuno uklonio od pružanja pomoći Ukrajini. Narednih dana nove vlasti u Ukrajini treba da započnu pregovore sa MMF. Na tim pregovorima pre svega će biti reči o isplaćivanju poslednjeg dela već odobrenog kredita pod ranije ugovorenim uslovima. A već u tekućoj godini Ukrajina bi trebalo da u okvirima gašenja međunarodnih kredita otplati oko šest milijardi dolara.

Kao rezultat toga, na kraju dobijamo zajedničku izjavu zemalja grupe “G-7” (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Britanija, Kanada i Italija ). Oni su obećali da će “pružiti moćnu finansijsku pomoć Ukrajini”, ali su se uprkos svemu pozvali na “podršku MMF” Ukrajini u okvirima njegove pripreme “novog programa kreditiranja”. Kao što vidite, ni reči o hitnim isplatama za sprečavanje ukrajinskog bankrota niti o bilo kakvom otpisivanju nekakvih delova ranijih kredita, koje Ukrajina u današnjoj situaciji očigledno nije u stanju da servisira.

Tako se krug zatvorio. Praktično isprovociravši svojom politikom duboku unutrašnju krizu u Ukrajini i kolaps njene ustavne vlasti, Zapad se sada po nalogu Nemačke i MMF lukavo sklanja u stranu kako ne bi rizikovao sopstvene kredite i investicije. A onda za njega više nije važno da li je “u vrtu zova, a u Kijevku ujka”. [6] Najvažnije je naplatiti stare kredite i račune i bolje pripremiti novi dužnički jaram. Logika neokolonijalizma i finansijsko-političkog porobljavanja je neumoljiva – kako u Ukrajini, tako i na Balkanu.

_________

Uputnice:

[1] 281105 GMT Feb 14 AP0702 4 ixx 524 a0702 ;EN;x;O;00000000;^BC-World Markets 2nd Ld-, 0524<

[2] 281621 GMT Feb 14

[3] http://top.rbc.ru/economics/01/03/2014/908378.shtml

[4] http://www.fondsk.ru/news/2014/03/03/mezhdunarodnyj-valjutnyj-fond-i-ukraina-26099.html

[5] ITAR-TASS 03.03.2014 15:06:53

[6] Poznata ruska poslovica “v ogorode buzina, a v Kieve dяdьka” označava besmislicu, odsustvovanje povezanosti u priči (primedba prevodioca).

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u