brankokrga

BRANKO KRGA: KRIZA U UKRAJINI TRAJAĆE DUGO, ALI RATA NEĆE BITI

Putinove evroazijske integracije su se u Ukrajini direktno sučelile sa evroatlantskim integracijama, koje predvode...

Putinove evroazijske integracije su se u Ukrajini direktno sučelile sa evroatlantskim integracijama, koje predvode SAD, i tu je srž sukoba

Uprkos snažnoj retorici, eventualni ratni sukob između Rusije i Ukrajine je nezamisliv. Radi se o dva bliska i bratska naroda, kao što su, recimo, Srbi i Crnogorci, koji imaju daleko više tačaka koje ih ujedinjuju od onih koje ih svađaju. Kriza oko Krima je došla u zenit i polako se kreće ka deeskalaciji napetosti – ovo je ocena generala Branka Krge, nekadašnjeg načelnika Generalštaba, bivšeg šefa Obaveštajne uprave Vojske, a sada profesora na Akademiji za diplomatiju i bezbednost.

Naš sagovornik smatra da je izuzetno važno što se povodom događanja na Krimu „spirala nasilja nije otkačila“. Može se očekivati postepeno smirivanje napetosti, dok će ekonomski problemi Ukrajine doći na dnevni red i neće biti brzo rešeni.

– Socijalni okidač događaja na Majdanu je svakako permanenta ekonomska kriza u drugoj po veličini zemlji u Evropi, gde je tranzicija iz socijalističke privrede ka kapitalizmu ostavila ogromne ožiljke na običnom narodu – navodi Krga. – Korumpirano rukovodstvo zemlje nije uspelo da reši nijedan socijalni problem građana, a pritom su se sve političke elite enormno bogatile. Narod je protestima reagovao pre svega na ovo, da bi potom u „sedlo socijalnog bunta“ uskočila geopolitika velikih, potpomognuta činjenicom da živimo u sumraku međunarodnog prava i pravde i u vremenu duplih aršina.

Ukrajina je, naglašava naš sagovornik, i istorijski, i ekonomski, i geopolitički bila predodređena za izbijanje krize. Ova zemlja je nastala od delova Poljske, Austrougarske, Rusije i sve ove zemlje, odnosni njihove nasledice, javno ili tajno imaju pretenzije na njen prostor i bogatstvo.

– Prateći doktrinu Zbignjeva Bžežinskog ka „širem i vitalnijem zapadu“, koja je razgrađena u knjizi „Amerika, Kina i budućnost sveta“. Dugoročno, američki cilj nije samo Rusija, već i Kina, koja beleži izuzetan ekonomski napredak i do 2025. po bruto nacionalnom dohotku treba da prestigne SAD. Rast Kine zavisi od energenata koje bi mogla da joj pruži moćna Rusija uz svoje partnere Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju, neke sa Rusijom prijateljske islamske zemlje i potencijalno Ukrajina. Putinove evroazijske integracije su se u Ukrajini direktno sučelile sa evroatlantskim integracijama koje predvodi SAD i tu je srž sukoba.

Autor Dragan Vujičić

Izvor Večernje novosti, 08. mart 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u