ECONOMIST: RUSKA OKUPACIJA KRIMA MORA BITI KAŽNjENA

Vreme je da se uvedu vizne zabrane i zamrznu sredstva Rusima povezanim sa režimom,potrebno...

Vreme je da se uvedu vizne zabrane i zamrznu sredstva Rusima povezanim sa režimom,potrebno je pripremiti se za embargo na rusku naftu i gas

Kao što ste čitali, 46 miliona ljudi u Ukrajini su taoci. Vladimir Putin je povukao ruske trupe sa istočnih granica zemlje, ali je istovremeno zahtevao da se Zapad drži po strani i da se nova vlada u Kijevu ponovo okrene Rusiji. Ne paničite, kaže sa nedvosmislenom pretnjom, invazija je poslednje sredstvo.

Neki na Zapadu tvrde da je prepoznavanje realnosti polazna tačka politike, kako god ona bila neprijatna. Neka g. Putin zadrži Krimsko poluostrvo, [kažu], koje je okupirao pre samo nedelju dana. Tamo je većinsko rusko stanovništvo i svakako je bilo deo Rusije do 1954. godine. Što se tiče zemlje u celini, Rusija je u obavezi da kontroliše Ukrajinu, zato što joj je [do nje] stalo mnogo više nego Zapadu. Naravno da Amerika i Evropska unija moraju da protestuju, ali se trude da izbegnu nepotrebnu konfrontaciju koja bi mogla da našteti njihovim ekonomijama, ugrozi njihovo snabdevanje energentima i možda gurne Ukrajinu u rat. Gospodin Putin je ponudio izlaz i Zapad treba pohrli k njemu.

Takvo razmišljanje je pogrešno. Prethodne sedmice g. Putin je pogazio norme na kojima počiva međunarodni poredak i uspostavio opasne presedane koji daleko prevazilaze Ukrajinu (videti article). Popuštanje kidnaperima uvek je opasno: oni koji ne uspeju da zauzmu stav često se kasnije suočavaju s većim iskušenjima.

U drugom svetu

Ukrajinski građani nisu protestovali na Majdanu da bi domaćeg autokratu zamenili onim iz komšiluka; mnogo mladih na ulicama istočnih Donjecka i Harkova, gde se govori ruski, željni su ukrajinskog suvereniteta kao i njihovi sunarodnici u Kijevu i Lavovu. Oni znaju da bi pod ruskim uticajem Ukrajina bila slaba i zavisna. Gledaju ka zapadu i Evropi, koja njihovoj zemlji nudi više nade za smanjenje hronične korupcije i jačanje ekonomije.

Umesto toga, čini se da je Krim sklon da se okrene istoku; i ako njegovi stanovnici na pošten način izglasaju secesiju, to može dobiti međunarodnu podršku. Ali, referendum najavljen za 16. mart održaće se pod [nišanom] kalašnjikova. Štaviše, opravdanje g. Putina za slanje trupa nije to što je Krim jedinstven slučaj, već princip da Kremlj ima obavezu da zaštiti Ruse i one koji govore ruski gde god oni bili – to je logika koju je Hitler koristio kada je zauzimao delove Evrope 1930-ih. Ako Zapad implicitno prihvati ovo, g. Putin će imati izgovor da interveniše – da bi zaštitio Ruse razbacane širom bivšeg Sovjetskog Saveza – od Centralne Azije do Baltika.

Mnoge [svetske] sile, ne samo Britanija, Francuska i SAD, ponekad su kršile međunarodno pravo. Ali g. Putin je obesmislio pravne norme, tumačeći realnost kako njemu odgovara. On je tvrdio da su fašisti pretnja za bezbednost onih koji govore ruski u Ukrajini; da elitne trupe koje su opkolile ukrajinske baze nisu ruske, već paravojne jedinice koje su kupile uniforme u prodavnicama; da Budimpeštanski ugovor, koji je Rusija potpisala 1994. i koji garantuje Ukrajini njene granice, više nije važeći jer je svrgnuta vlada u Kijevu. Tako izvrnute tvrdnje ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Ipak, one proiznose jedinu istinu koju obični Rusi dobro razumeju: zakon nije tu da obuzda silu, već da joj služi. Ako se tome ne stane na put, biće to dozvola za ruske agresije.

Ne treba se kladiti da će se g. Putin zadržati na Ukrajini. Godine 2008. on je ratovao s Gruzijom da preuzme kontrolu nad Abhazijom i Južnom Osetijom. Raspad Sovjetskog Saveza za njega je bila najveća geopolitička katastrofa 20. veka. Osokoljen samoproglašenom misijom da obnovi rusku imperiju, on sada ima izgovor da interveniše u inostranstvu. Nesputan zakonom ili strahom da će mu se Zapad suprotstaviti, g. Putin će predstavljati ozbiljnu pretnju svojim susedima.

Ti kažeš Kijev na ruskom, ja kažem Kijev na ukrajinskom [1]

Zapad neće ratovati zbog Ukrajini, niti bi trebalo. Nije dovoljno zapadnih interesa dovedeno u pitanje da bi se rizikovao nuklearni sukob. Ali okupacija Krima mora biti kažnjena, i g. Putin mora biti obeshrabren od novih invazija na bilo koju zemlju.

Gospodin Putin očekuje samo packu. Sankcije moraju prevazići njegova očekivanja. Odustajanje od Samita G8, čiji je on domaćin u junu, nije dovoljno. Vreme je da se uvedu vizne zabrane i zamrznu sredstva Rusima povezanim sa režimom (kukavički parlamentarci koji su odobrili razmeštanje trupa treba da budu među prvima); treba zaustaviti prodaju oružja i izolovati firme bliske Kremlju od globalnog finansijskog sistema; potrebno je pripremiti se za embargo na rusku naftu i gas, u slučaju da ukrajinske trupe budu masakrirane na Krimu ili ako Rusija zaposedne istočnu Ukrajinu. Osim toga, Zapad mora da ojača svoju sposobnost da se odupre revanšizmu Kremlja: Evropa treba da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa (videti article), Amerika da ograniči izvor energenata a NATO bi trebalo da živne.

Ukrajini treba pomoći, ne samo zato što je bankrotirala već i zato što Rusija može ozbiljno naškoditi njenoj ekonomiji i biti sklona da sabotira bilo koju nezavisno orijentisanu vladu. Amerika i EU su našle neke milijarde u fondovima za vanredne situacije, ali Ukrajini je potrebna i perspektiva, ma kako dalekog, članstva u EU i veliki MMF paket, uz tehničku podršku kako bi njegovi uslovi bili ispunjeni. Od vitalnog značaja su nadgledani izbori kojima bi bili smenjeni prelazna vlada i parlament, koji su na prodaju najboljem ponuđaču.

Kako stvari stoje, svesni svojih krhkih privreda, i sa Kremljom spremnim da uzvrati na sankcije, mnogi Evropljani brinu zbog cene svega ovoga (videti article). Ali g. Putin će odmeriti koliko je Zapad odlučan u vezi sa svojim istočnim granicama i po ceni koju je spreman da plati. Neki tvrde da je Zapadu potrebna Rusija da pomogne oko Sirije i iranskog nuklearnog programa. Ali, Rusija potpaljuje rat u Siriji, i upravo je prekršila obećanje o ukrajinskoj bezbednosti nakon što se Ukrajina odrekla nuklearnog naoružanja – što je užasan presedan. Predugo su se zapadni lideri nadali da će tesne ekonomske veze sa Rusijom biti brana ratobornosti Kremlja. Ove sedmice g. Putin im je pokazao da nisu bili u pravu.

Sa engleskog Stanje stvari

__________

Napomena:

[1] Prim. SS: U originalu: You say Kiev, I say Kyiv. Na ruskom je Kiev, na ukrajinskom Kiїv.

Izvor Ekonomist/Stanje stvari, 09. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u