kopaonik2014

KOPAONIK SUZAMA NE VERUJE

ŽIVKO ĆURČIĆ Bez reforme bankarskog sektora nema obnovesrpske ekonomije i finansija Od 4-6. marta...

ŽIVKO ĆURČIĆ

Bez reforme bankarskog sektora nema obnovesrpske ekonomije i finansija

Od 4-6. marta održan je 21. po redu „Srpski Davos“. Sada već više od dve decenije predstavnici države, ekonomisti i privrednici raspravljaju o stanju srpske ekonomije i daju predloge kako da se poboljša stanje naše ekonomije. Posledice njihovih rasprava i predloga osećamo mi, obični građani, na svojoj koži. Iz godine u godinu broj zatvorenih fabrika i otpuštenih radnika je sve veći, siromaštvo se povećava, broj ljudi na kazanima narodnih kuhinja iz dana u dan raste. Kako bi neki popularno rekli, u svim ovim oblastima smo pravi lideri u regionu, čak smo uspeli da prestignemo i Albaniju.

Ni ovaj Biznis forum nije doneo ništa novo i revolucionarno. Prateći dešavanja svi su nasmejani i dobro raspoloženi. Zašto i ne bi bili, sneg je pao, može da se skija, a sve se odvija pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Nakon ovog foruma bogati će biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji. U okviru skupa razmatraće se naredni koraci u strukturnim reformama, ekonomske i strukturne politike, novi okvir, kako industrijske i regionalne politike pretvoriti u realnost.

MOJ POKUŠAJ DA DOBIJEM KREDIT

Nažalost, prave probleme i jedan od osnovnih razloga lošeg stanja ekonomije i privrede niko ni ne spominje. Skupi i teško dostupni krediti malim i srednjim preduzećima onemogućavaju širenje sektora koji u svim razvijenim zemljama upošljava najveći broj ljudi. Do povoljnih kredita bez povezanosti sa vlasti je skoro nemoguće doći ili su oni toliko mali da sa takvim sredstvima ne možete širiti proizvodnju ili započeti posao. Dublju i vrlo kvalitetnu analizu finansijskog sistema u Srbiji napisao je mr Goran Sečujski u tekstu objavljenom 28. januara 2014. na Novom Standardu http://trecasrbija.rs/vesti/novi-standard-goran-secujski-za-obnovu-finansijskog-sektora-u-srbiji/.

Iako mi ekonomija nije prva struka, izneo bih na ovom mestu lično iskustvo sa bankarskim sektorom u Srbiji. O čemu se radi. Moja porodica se bavi poljoprivredom već nekoliko generacija, i razmišljali smo o kupovini zemlje i širenju proizvodnje. Otišao sam u banku da se raspitam oko uslova za dobijanje kredita i kamate sa namenom kupovine zemljišta. S obzirom da već imam kredit za auto sa fiksnom kamatnom stopom od 5,75 odsto, mislio sam da su namenski krediti za poljoprivrednike na tom nivou ili čak povoljniji. Nažalost poprilično sam omašio u pretpostavci. Pored standardno sada već poprilične dokumentacije koju treba priložiti, o kamati na tom nivou nisam mogao ni da sanjam.

srbijabanke

OTVARANjE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Da stvar bude još gora, kamata nije ni fiksna, već je vezana za euribor (u tom momentu najniži u istoriji) i kretala se oko 7,5 odsto na godišnjem nivou za period od 10 godina, na koji sam želeo da uzmem kredit. Naravno da sam odustao, jer uz ovakvu kamatu ne bih uspeo iz proširenja proizvodnje da otplatim kredit, uprskos činjenici da imam neophodnu logistiku, mehanizaciju, znanje. Ovo je samo očigledan primer postojećeg bankarskog sistema zasnovanog na stranim bankama, koji onemogućava razvoj preduzetništva i ukupne ekonomije Republike Srbije.

Treća Srbija je uočila problem i predložila rešenje u skladu sa Ustavom i u interesu srpskog preduzetništva, poljoprivrednika i celokupne ekonomije. Treća Srbija predlaže veću konkurenciju i slobodu tržišta na finansijskom tržištu Srbije, kako bi se stvorili neophodni preduslovi za njen brži privredni razvoj. Reforma bankarskog sektora je jedan od ciljeva Treće Srbije za obnovu srpske ekonomije i finansija.

Otvaranjem finansijskog tržišta za više nebankarskih finansijskih institucija – mikrokreditnih organizacija, kreditnih unija, štedionica, štedno-kreditnih zadruga – omogućila bi se veća konkurencija za pružanje raznovrsnih finansijskih usluga za građane, privredne subjekte i poljoprivredna gazdinstva, što bi svakako imalo pozitivan uticaj i na banke, jer bi bile pod stalnim pozitivnim pritiskom da se usavršavaju i unapređuju usluge.

Autor je član Predsedništva Treće Srbije

Politika
Pratite nas na YouTube-u