BRANKO PAVLOVIĆ
„Pogledajte šta smo sve uradili“treba prevoditi sa: „Da vidimo šta još ima da se uništi i pokrade“
Ovaj tekst je nastavak prethodnog Rečnik predeizbornih reči i izraza. U komentarima i na Novom Standardu i na NSPM čitaoci su imali lucidunih ideja, pa sve čitaoce upućujem da i njih pročitaju.
KREDIT 2%
Kredit od milijardu dolara sa dva odsto godišnje kamate na 10 godina koji ničim nije uslovljen je apsolutno nemoguć.
Jadni Ameri, oni na svoje desetogodišnje obveznice plaćaju kamatu oko 2,7 odsto, a ne znaju da samo treba da iskoriste Vučićeve veze u njima nepoznatom arapskom svetu i da uštede silne pare. U istom neznanju su i Francuzi, koji takođe na svoje desetogodišnje obveznice plaćaju oko 2,6 odsto kamate.
Istina, za to postoji i racionalno objašnjenje u tome što je naša privreda jača i stabilnija od američke i francuske, što su rizici ulaganja kod nas manji i što je institucionalni sistem izgrađeniji. Jedino ne razumem zašto onda mi idemo ka tom zapadnom svetu umesto da se oni ugledaju na nas? Kad postanemo kao oni, samo će nam skočiti kamata.
Nego imam bolju ideju: da se mi ponašamo kolonijalno i da koristimo silno neznanje što arapskog sveta što Amerikanaca i Francuza, Italijana itd., i da, koristeći stratešku prednost koja se zove Vučić, pozajmimo ne jednu nego sto milijardi dolara, kupimo obveznice SAD i na razlici zaradimo 700 miliona dolara živih para. Ne ova ušteda od 400 na deset godina, nego stvarno u budžet slijemo odmah 700. Dobro, malo manje ako odmah unovčimo obveznice. I tako obrnemo desetak krugova i eto nama rešenja za sve probleme. Kakav bi to predizborni spot bio!
Ne znam šta je pozadina, ali, na neviđeno govoreći, nešto je ovoga: pare ćemo dobiti samo ako blokiramo Južni tok. Ili: pare ćemo dobiti samo ako prehodno milijardu dolara deviznih rezervi Srbije prebacimo na račun onoga ko daje kredit. Ili: ako se drugom transakcijom za kredit stavi hipoteka na 100.000 hektara obradivog zemljišta u Vojvodini. Itd. Naravno, tim parama se u svakoj varijanti mora platiti neko dospeće ranije uzetih kredita (jednog ili više), koje, po redovnom toku stvari, Srbija ne bi mogla da vrati i morala bi da proglasi bankrot, a to nije u EU-MMF planu još dve godine.
Ukratko, kamatu od dva odsto nije lako prevesti, a sažeto takvu izjavu valja razumeti kao sočnu psovku koju političari upućuju narodu uzdajući se u njegovu neukost.
POGLEDAJTE ŠTA SMO SVE URADILI!
Hvaleći se i kiteći svojim i tuđim perjem, a zapravo našim očerupanim, političari oduševljeni EU integracijama, očigledno nesvesno, potvrđuju tezu o kojoj govorimo već godinama na ovom i sličnim sajtovima – ekonomski koncept je poguban za Srbiju.
Naime, ni za njih nije sporno da je stanje loše – jedni kažu „krivi su oni drugi“, drugi kažu „loša kadrovska rešenja“, „nedovoljno levičarskog pristupa“ itd., a ogromne pare su upumpane na poklon ili beskamatno, došlo je pregršt stranih investitora, osim EPS i Telekoma, većina najvrednijih preduzeća je privatizovana, a stvari ne valjaju. Ne samo da ne valjaju nego su dramatične i čekaju nas „bolne odluke“. Pa to nije moguće ako bi koncept bio dobar. Da je ekonomski ram u kome se povlače ili trpe potezi načelno dobar, onda prodajom preduzeća i banaka i dobijanjem bespovratne finansijske pomoći o kojoj govore makar ne bi postojao ovoliki državni dug. Ili, ako bi i pored stranih investicija i svega nabrojanog postojao ovoliki dug, onda bi morala da bude puna zaposlenost i neuporedivo viši životni standard.
Što se više hvale, više dokazuju da je model koji nam je EU nametnula bezizlazan za Srbiju (i za druge, ali o tome neka brine neko drugi). A oni mogu da biraju: ili ništa ne znaju ili to rade namerno. Koalicione vlade izgleda služe kao neka receptura iz EU-SAD kuhinje, tako da se kombinuje optimalni odnos besmisla i zlobe, dok je lična korist uvek „obavezni dodatak jelima“.
„Pogledajte šta smo sve uradili“, najpreciznije treba prevoditi sa „da vidimo šta još ima da se uništi i pokrade, da nam nešto ne promakne“.
ODLUČNO!
Meni je Arkan uvek delovao odlučno. I Milošević je bio odlučan kada je bez ikakvog osnova hapsio Azema Vlasija. I Đinđić je bio odlučan. Koštunici se svašta može zameriti, ali odlučan stvarno nije bio.
Dakle, odlučno šta? Dalja izdaja Kosova i Metohije? Bespogovorno slušanje MMF? Blokada Južnog toka?
Nije moguća odlučna borba za radna mesta u okvirima koje je zadala EU i pod nadzorom i zahtevima MMF. Ili jedno ili drugo. Moguće je odlučno prodati preduzeća koja niko priseban ne bi prodavao, ali nije moguće na taj način sprovesti reforme koje bi značile jaču privredu Srbije. Moguće je odlučno hapsiti bez ikakvih dokaza, ali nije moguće na taj način poboljšati pravosuđe.
Kad se bolje pogleda, to „odlučno“ treba prevoditi kao – (1) kako Vučiću padne na pamet (u kontekstu manje važnih pitanja); (2) kako Vučiću narede SAD (u strateškim odlukama); (3) kao marketinški usklik (posle budućih razgovora sa MMF i Briselom).
POLA BEOGRADA NEMA KANALIZACIJU!
Naš rečnik je „izborno-srpski“ i „srpsko-izborni“. Ako sa srpskog „pola Beograda nema kanalizaciju“, prevedemo na predizborni rečnik, onda dobijamo „Beograd na vodi“.
Pravo značenje „Beograd na vodi“ pravilno čitaju bez bilo kakvog rečnika naročito naši sugrađani iz Krnjače, Borče, Ovče, Altine, Batajnice, Kaluđerice itd. kojima političari deceniju i više obećavaju neviđenu tehnološku inovaciju koja se zove „podzemni sistem kanalizacionih cevi“, a koji, valjda zbog svoje tehnološke složenosti i neprevedenih tekstova iz vremena Mesopotamije, nikako da stigne i do bukvalno stotina hiljada naših sugrađana.
Ova odrednica našeg rečnika precizno oslikava stvarnu brigu za obične ljude. Kada bi još oni koji u tome vide „Beograd na vodi“, to shvatili, sve bi bilo bolje.
