ŠTA SRBIJA MOŽE DA NAUČI OD SAD ILI DAJTE MI SLOBODU ILI MI DAJTE SMRT!

PATRIK HENRI Kako današnjoj generaciji Srba može da zvuči čuveni govor od 23. marta...

PATRIK HENRI

Kako današnjoj generaciji Srba može da zvuči čuveni govor od 23. marta 1775. jednog od prvih ljudi Američke revolucije

Niko više od mene ne ceni patritozam i sposobnosti one zaslužne gospode koja su se upravo obratila ovom Domu. Ali različiti ljudi često različito vide isti predmet; stoga se nadam da se neće shvatiti kao nepoštovanje prema toj gospodi ako, nagoveštavajući mišljenje koje je potpuno suprotno njihovom, svoja osećanja i shvatanja iznesem slobodno i bez ograde. Ovo nije vreme za proslave. Pred ovim Domom je odluka o jednom strašnom trenutku za ovu zemlju. Što se mene tiče, to je ništa manje od pitanja slobode ili ropstva; stoga sloboda rasprave mora da bude u srazmeri sa važnošću teme. Jedino tako možemo da se nadamo da dospemo do istine i ispunimo veliku odgovornost prema Bogu i svojoj zemlji. Kada bih svoje mišljenje zadržao za sebe u ovakvo vreme, iz straha da nekog ne uvredim, sebe bih smatrao krivim za izdaju otadžbine i krivim za neverstvo Nebeskom gospodaru, koga poštujem više od svega zemaljskoga.

Gospodine predsedniče, za čoveka je prirodno da se zavarava iluzijom nade. Mi smo naučili da zatvaramo oči pred bolnom istinom i da slušamo pesmu sirena sve dok nas ne pretvore u životinje. Da li to treba da bude uloga mudrih ljudi, posvećenih mučnom borbom za slobodu? Ili pripadamo onima koji ne vide pored očiju, i ne čuju pored ušiju, okrenuti stvarima koje im pružaju samo privremeno begstvo od stvarnosti? Što se mene tiče, kolikogod to duhovnu buru izazvalo, moram da saznam čitavu istinu; da saznam najgore i da nešto povodom toga preduzmem.

patrikhenri

Postoji samo jedno svetlo koje me vodi, a to je svetlo iskustva. Ne znam ni za jedan način predviđanja budućnosti osim sagledavanja prošlosti. I, sudeći prema prošlosti, želeo bih da znam šta je to bilo u ponašanju britanske Vlade u poslednjih 10 godina što je dalo razloga za nadu kojom gospoda poslanici i ovaj Dom dozvoljavaju da se teše. Da li je to onaj neiskreni osmeh kojim se naša peticija dočekuje u poslednje vreme? Verovali ili ne, sire, to će biti kljuse za vaše noge. Nemojte dozvoliti da vas zavede poljubac. Zapitajte se samo kako se poklapa ovako slatkorečivi prijem naše peticije sa ratnim pripremama koje pokrivaju naša mora i bacaju senku na naše kopno. Da li su flote i armije nužne za dela ljubavi i pomirenja? I da li smo se mi pokazali toliko nespremni na pomirenje da mora da se pozove sila da bi se time ponovo pridobila naša ljubav? Nemojmo se zavaravati, sire. Ovo su sredstva rata i potčinjavanja; krajnja sredstva kojima se okreću vladari. I pitam vas, gospodo, šta znači ovakav ratnički skup, ako njegova svrha nije da nas natera u pokornost? Možete li, gospodo, da navedete bilo koji drugi motiv za to? Da li Britanija ima ikakvog drugog neprijatelja u ovom delu sveta, e da bi to iziskivalo ovakvo nagomilavanje brodova i vojski? Ne, sire, nema. Oni su namenjeni nama i nikome drugome. Oni su poslati da nas okuju u one lance koje britanska Vlada toliko dugo kuje. I šta mi imamo čime možemo da im se usprotivimo? Da li su to argumenti? Pa, sire, to je ono što radimo poslednjih 10 godina. Da li imamo bilo šta novo da tome pridodamo? Nemamo ništa. O svemu tome smo razglabali na sve moguće načine; sve uzalud. Da li da pribegnemo ponižavajućim sporazumima? Ima li uslova koje možemo pronaći a da rasprave o tome već nisu iscrpene? Umoljavam vas, sire, nemojmo se zavaravati. Sire, uradili smo sve što je u ljudskoj moći da se izbegne oluja koja nam se sprema. Zahtevali smo; objašnjavali; molili; prostirali se pred presto i molili da se iskoristi njegova moć da bi se zaustavile tiranske ruke Vlade i parlamenta. Naši zahtevi su bivali odbačeni; naše žalbe su izazivale nova nasilja i uvrede; preko naših molbi se prelazilo kao da ne postoje; bilo smo s prezirom odgurnuti od noge prestola. Uzalud je, posle svega toga, uljuljkivati se u lažne nade mira i pomirenja. Nema tu mesta za nadu. Ako mislimo da ostanemo slobodni — ako mislimo da očuvamo neokrnjene one bescene privilegije za kojima smo tako dugo žudeli, ako ne mislimo da bedno predamo našu plemenitu borbu kojoj smo tako dugo bili predani i za koju smo se zakleli da je nikada nećemo napustiti sve dok ne ispunimo slavni cilj kome smo se posvetili — moramo se boriti. Ponavljam, gospodo, moramo se boriti! Poziv na oružje i poziv Bogu Savaotu je sve što nam je preostalo!

Kažu, gospodo, da smo nejaki; nesposobni da se uhvatimo u koštac sa takvim strahovitim neprijateljem. A kada ćemo to biti snažniji? Hoće li to biti iduće nedelje ili iduće godine? Hoće li to biti pošto nas potpuno razoružaju i pošto britanski stražar bude postavljen u svaku našu kuću? Da li ćemo dobiti snagu neodlučnošću i nedelanjem? Da li ćemo pronaći način za bilo kakav otpor ležeći pasivno na leđima u zagrljaju sa neuhvatljivim fantomom nade, sve dok nam neprijatelji ne svežu i ruke i noge? Nismo mi slabi, gospodo, ako na pravi način upotrebimo ona sredstva koja nam je Bog prirode dao u ruke. Milioni ljudi naoružani za svetu stvar slobode, u ovakvoj zemlji kao što je naša, nepobedivi su za bilo koju silu koju neprijatelj pošalje protiv nas. Osim toga, sire, mi u našim bitkama nećemo biti sami. Poistoji Bog pravde koji upravlja sudbinama naroda, i koji će podići svoje prijatelje da biju i našu bitku. Bitka nije samo za jake; ona je i za budne, delatne, hrabre. Uz to, gospodo, mi ni nemamo izbora. Čak i kada bismo pali tako nisko da to priželjkujemo, sada je prekasno da se iz ove utakmice povučemo. Nema povlačenja osim u predaju i ropstvo! Okovi su nam već iskovani! Njihov zveket se već čuje u ravnicama Bostona! Rat je neizbežan — i neka dođe! Ponavljam, sire, neka dođe.

Patrick Henry estate marker Henry County Virginia 1922

Uzalud je sada odugovlačiti ovu stvar. Neki od vas bi mogli da viču ”mir, mir!”, ali mira nema. Rat je zapravo već počeo! Sledeća oluja koja zaduva sa severa do naših ušiju će doneti sudar ječećeg oružja! Naša braća su već na bojnom polju! Zbog čega samo stojimo ovde nemo? Šta žele zapravo gospoda? I šta će dobiti? Da li je život tako dragocen ili je mir tako sladak, e da bi se zadobili po cenu okova i ropstva? Sačuvaj me toga, Svemogući Bože! Sada znam kojim bi pravcem mogli krenuti drugi; što se mene tiče, dajte mi slobodu ili mi dajte smrt!

Patrik Henri (1736-1799) bio je među najznačajnijim i najradikalnijim zagovornicima Američke ravolucije i republikanizma i postkolonijalni guverner Virdžinije. Istorija ga je zapamtila upravo po ovom govoru, održanom u House of Burgesses, u kome je od vlasti zahtevao početak vojne akcije protiv britanske vojske. Taj govor smatra se presudnim za početak borbe za nezavisnost u Virdžiniji. Prvi put u štampanom obliku goovor se pojavio tek 1817, kada ga je objavio Vilijem Virt u biografiji Život i karakter Patrika Henrija.

Preveo SRĐAN ĐURIĆ

Istorija
Pratite nas na YouTube-u