ANA FILIMONOVA
Deo vehabija širi se na Balkan, na stara žarišta u BiH i na Kosmetu, i na relativno nova u Srbiji i Crnoj Gori
Situacija u Ukrajini se menja iz sata u sat. Hunta koja je došla na vlast posle spolja organizovanog državnog prevrata sastavljena je od različitih praktično međusobno nepovezanih delova: Timošenko i Turčinov odlaze u drugi plan, o Kličku da više i ne govorimo. Glavne uloge dodeljuju se onima koji su podigli nacistička znamenja OUN [1], glavarima međunarodnih terorističkih grupacija Samoodbrana i Desni sektor – banderovcima A. Parubiju i D. Jarošu, koji su ušli u tzv. vladu hunte. Prema podacima Vilijema Endgala, Ukrajinska narodna samoodbrana je prošla kroz vojnu obuku još u ratnim dejstvima protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Parubi je zauzeo mesto koordinatora bezbednosnih službi. Jaroš u suštini predstavlja vladara Ukrajine, predstavnici njegovog Desnog sektora učvršćuju se u svim državnim strukturama.
Zapad je, obzirom na proruski orijentisan jugoistok zemlje, forsirano prešao na drugu fazu ukrajinskog projekta: sistematskim diverzantsko-kaznenim akcijama protiv civilnog stanovništva. Prema različitim podacima, u Ukrajinu je do sada prebačeno od 3,5 do 20 hiljada ratnika – psi rata iz celog sveta uglavnom su smešteni u bazama Berkuta pod Kijevom. [2] “Odmrznute” jedinice Jaroša, prema dostupnim informacijama, ojačavaju se instruktorima i ličnim sastavom specijalnih jedinica SAD (privatne vojne kompanije Greystone Limited, nastale od Xe Services LLC, bivšeg Blackwater-a). Dostavlja se i specijalna oprema. Vojno-pomorska flota SAD ostala je u Crnom moru, pojačana marincima.
PRIPREMA ZA INVAZIJU
SAD ne moraju same da pokreću borbena dejstva. Za to su zaduženi NATO-pacovi, koji su terensko iskustvo stekli u Libiji, Siriji i drugim zemljama u kojima se testirao uvoz demokratije. Najverovatnije je upravo NATO-pacovima namenjeno da započnu masovni pokolj i teror protiv stanovništva u Donjecku, Hersonu, Odesi, Krimu. Glavni cilj SAD u ovom trenutku će biti Krim, koji posle referenduma od 16. marta može postati nezavisna država. Da primetimo da od dvomilionskog stanovništva Krima, 12 odsto otpada na Krimske Tatare, uglavnom sunitske muslimane. I tu SAD imaju moćan instrument. Radi se o islamističkoj organizaciji Hizbut-Tahriral-Islami (partija Slobode), koja je zabranjena u nizu država, pa tako i Rusiji. Hizbut-Tahrir je zabranjena čak i u zemljama u kojima vlada šerijatski zakon – u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Jordanu i Omanu njena delatnost je ocenjena kao pseudoreligiozna i teroristička, članstvo u “partiji” kažnjava se dugogodišnjim zatvorima do smrtnog kažnjavanja. Međutim, sledbenici Hizbut-Tahrir, čiji se centar nalazi u Simferopolju, na Krimu se osećaju lagodno. [3]
Prvi podaci o pojavi Hizbut-Tahrir na Krimu datiraju još iz devedesetih godina prošlog veka. Sada se broj njihovih sledbenika, prema različitim procenama, kreće od dve do 15 hiljada ljudi (tačan broj i stepen učešća se pažljivo prikrivaju). Hizbut-Tahrir ima za cilj “povratak srednjevekovnog panislamskog Kalifata od Srednjeg Istoka do Centralne Azije”. Važno je napomenuti da je u julu 2013. godine portparol za medije Hizbut-Tahrir u Ukrajini Fazil Amzajev izjavio da “cilj rada njegove partije u Ukrajini nije promena državnih granica”. Da produžimo ovu misao: ako cilj Hizbut-Tahrir nije promena granica, onda je njihov cilj očuvanje granica Ukrajine. Istovremeno, ovo udruženje nije u Ukrajini registrovano ni kao politička partija ni kao religiozna organizacija. Ipak, ni vlada ni policija nisu ometali javne manifestacije koje je organizovala Hizbut-Tahrir. Što se tiče ratnika organizacije Hizbut-Tahrir, Amzajev je istakao da se ne sprovodi vrbovanje ratnika, međutim, “ja ne mogu zabraniti Krimskim Tatarima da ratuju protiv Asada”. [4] Krajem februara 2014. godine na “evromajdanu” je primećeno prisustvo oko 700 ratnika islamističke Hizbut-Tahrir. [5]
Priprema teritorije za stranu invaziju protiče u nekoliko faza. Na početku deluju strani agenti prikriveni iza statusa “nevladinih organizacija” a u stvari su stručnjaci za “izvoz demokratije”, tojest podrivačku delatnost po pitanju slabljenja i rušenja država prema tehnologiji Džina Šarpa. To je teška artiljerija zapadnog sektora: Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Nacionalni fond za razvoj demokratije (National Endowment for Democracy, NED), Međunarodni republikanski institut (International Republican Institute, IRI), Nacionalni demokratski institut za međunarodne poslove (National Democratic Institute for International Affairs, NDI), Freedom House (FH), Institut za otvoreno društvo (Open Society Institute, OSI). Praktični instrument za sprovođenje obojenih revolucija, tačnije preuzimanja vlasti u zemljama koje predstavljaju žrtvu transnacionalnih kompanija, predstavlja Centar za nenasilne akcije i strategiju (Center for Applied Non Violent Actionand Strategies, CANVAS). Zajedničkim naporima ovih organizacija sprovedeno je niz obojenih revolucija: Srbija 2000, Gruzija 2003, Ukrajina 2004, Kirgizija 2005. godine.
U periodu 2011-2014. usledio je novi talas geopolitičkih transformacija, koje su inicirali građanski ratovi uz učešće stranog faktora. Objekti prikupljanja sila postali su Tunis, Libija, Jemen, Egipat, Irak, Liban, koje su na dugo vreme od strane specijalista laboratorija Stejt departmenta i CIA srušene u zonu haosa i terora. Praktični instrumenti postale su islamističke grupacije koje se izvoze iz takvih zemalja kao što su Saudijska Arabija, Katar, Turska i Jordan. U Siriji se nalazi hiljade ratnika džihadista grupacije Al-Kaida, Front Al-Nusra, „Slobodne Sirijske Armije”. Upravo ekstremističke muslimanske grupacije omogućavaju da SAD i NATO dostignu svoje geostrateške ciljeve bez gubitaka na svojoj strani.
ŠIRENjE TERORISTIČKE INTERNACIONALE
Sada se pod udarima “terorističke internacionale” mogu naći jugoistočni regioni Ukrajine i Krim. Ratnici zapadnih oblasti stekli su iskustvo vođenja borbenih dejstava protiv ruske armije u Čečeniji i Južnoj Osetiji. Na tako čudan način su se ukrstili putevi ukrajinskih nacionalista i muslimanskih ekstremista. Delatnost poslednjih (vehabija) se širi pre svega na teritoriji Egipta, Jemena, Saudijske Arabije. Drugi luk proteže se u pravcu Evrope zahvativši Balkan (kako stara žarišta u Bosni i Hercegovini i na Kosmetu, tako i na relativno nova u pravoslavnim zemljama – Srbiji i Crnoj Gori).
Za poslednje tri godine u Evropi su se u celini značajno aktivirale ekstremističke islamske grupacije, čemu u značajnoj meri pomažu islamisti iz Pakistana i Katara. Po strani nije ostala čak ni Grčka, u čijoj prestonici je nedavo otvorena džamija sagrađena od sredstava iz Saudijske Arabije. Uticaj ekstremnog islama i samim tim ukorenjivanje vehabijskih grupacija na Balkanu počelo je sa Bosnom i Hercegovinom. Nije slučajno Muslimanska svetska liga (Rabita al-ačam al-islami) – koju je 1962. godine stvorila Saudijska kraljevina kao jedan od instrumenata za sprovođenje svoje spoljne politike – postala osnivač Konferencije muslimana istočne Evrope i za svoj centar odredila Sarajevo. Saudijska Arabija ima razrađenu metodologiju: tokom građanskog rata u BiH (u čiju je eskalaciju zapadni faktor uložio ogromne potencijale i sredstva) uložila je 373 miliona dolara u bosanski džihad. Alija Izetbegović, predsednik Partije demoratske akcije i autor Islamske deklaracije, prizvao je tokom rata u BiH islamske internacionalne brigade iz celog sveta. Mnoge od njih pripadale su Al-Kaidi. Cilj njihovog rada postala je islamizacija celokupne BiH, a teror nad civilnim stanovništvom je uzet kao metod. Bakir Izetbegović, sin Alije Izetbegovića i današnji član Predsedništva BiH, više puta je isticao da je Islamska deklaracija njegova priručna knjiga. Sada je vehabijski faktor u BiH (koji obuhvata tri hiljade ljudi na 1,4 miliona muslimanskih stanovnika) pretvoren u postojani faktor unutrašnjeg političkog života. Istraživanja pokazuju da za 40 odsto muslimana u BiH vehabizam nije prihvatljiva opcija, dok je njih 12 odsto spremno da postanu sledbenici vehabizma. U Albaniji je, uz ozbiljnu pomoć Saudijske Arabije, izgrađeno skoro 200 džamija, uglavnom u smeru praktično nepostojeće granice sa “Kosovom”. [6]
Ekspanzija i višegodišnje ratno iskustvo stečeno u lokalnim sukobima širom sveta, obučenost za izvođenje diverzantsko-terorističkih metoda, uključujući i izuzetno nasilne kaznene operacije protiv civilnog stanovništva, postali su arsenal ratnika ekstremističkih islamskih grupacija. Balkansko iskustvo pokazuje da se iskustvom na terenu (masovnim pokoljima) ne ograničava njihovo učešće u ratovima. Iza toga sledi utvrđivanje na terenu sa ulaskom u organe lokalne i državne vlasti sa perspektivama pretvaranja u političku snagu na “teritoriji ukorenjivanja”.
__________
Napomene:
[1] Organizacija ukrajinskih naciolista
[2] http://www.youtube.com/watch?v=_HQUdZ6u3SY
(Nastaviće se)
