KOSTA ČAVOŠKI
Sve što Srbi na KiM mogu da očekuju su konsultativni sastanci gradonačelnika devet srpskih opština
Takozvani Briselski sporazum, koji su zaključili Hašim Tači, predsednik vlade samozvane države kosmetskih Arbanasa, i Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije, počiva na dvema obmanama: da je za obe strane ugovornice status Kosmeta sa državnopravnog stanovišta i dalje nerešen, i da je u tom pogledu i za Evropsku uniju Briselski sporazum statusno neutralan. Ubrzo se pokazalo da su Ivica Dačić, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić sistematski obmanjivali srpsku javnost pošto taj sporazum, po svojim posledicama, predstavlja ne samo de facto nego i de iure priznanje nezavisnosti i suverenosti samozvanog Kosmeta. To se lako može dokazati.
Lokalne izbore na Kosovu i Metohiji od 3. novembra 2013. raspisala je Atifeta Jahjaga, predsednik samozvanog Kosmeta, a oni su obavljeni po njegovom ustavu i zakonima. Ti izbori održani su u svim kosmetskim opštinama, a ne samo u četirima opštinama na severu Kosova. A pomenuti Briselski sporazum bio je za ove izbore samo utoliko relevantan što je njime Vlada Srbije preuzela obavezu da svoje državljane i sunarodnike na severu Kosova prisili da na te izbore izađu.
STIKER ZA POKRIVANjE
Arbanasi su pritom koristili i najmanju priliku da javno i vidno obznane svoju državnost. Tako se na svim glasačkim listićima i kutijama nalazio grb njihove samozvane države, a Srbi južno od Ibra legitimisani su na tim izborima kosmetskim ličnim kartama. Potom su predstavnici OEBS, posle preuzimanja izbornog materijala, na njega nalepili grb Kosmeta i natpis Republika Kosovo, i tako prepravljen poslali u Prištinu.
Kada je, međutim, trebalo sazvati novoizabrane odbornike na konstitutivnu skupštinu opštine, pala je i poslednja maska sa navodne statusne neutralnosti EU. Prema kazivanju Krstimira Pantića, predstavnici EU zahtevali su od izabranih odbornika i gradonačelnika, po načelu „uzmi ili ostavi“, da u prisustvu novinara usmeno polože zakletvu, a da potom u potaji potpišu tu istu zakletvu na kojoj će biti grb Kosova prekriven stikerom, s tim da će ta nalepnica biti odlepljena na putu do izborne komisije u Prištini.
Postavlja se odmah pitanje na šta su se zakleli ti naši sunarodnici i državljani. Pa na bezuslovnu vernost i pokornost ustavu i zakonima samozvane kosmetske države. Time se još jednom pokazalo da EU i njeni predstavnici na Kosmetu tu samozvanu državu ne samo priznaju nego i na svaki mogući način podržavaju i njenu nezavisnost, i suverenost kad god mogu oglašavaju, a da su priče naših pregovarača u Briselu da su ne samo za njih nego i za EU briselski sporazumi statusno neutralni gnusna laž namenjena našoj lakovernoj javnosti.
BOLjE PREVARA NEGO PONIŽENjE
Jedini adut koji je preostao našim glavarima jeste još neobrazovana zajednica srpskih opština, koja bi trebalo da bude nekakva veza naših sunarodnika i državljana na Kosmetu s državom Srbijom. U svojim izjavama od 4. i 5. decembra 2013. Hašim Tači je već izričito potvrdio da to jedino može biti nekakva nevladina organizacija, u skladu s kosmetskim ustavom, bez ikakvih izvršnih, a kamoli zakonodavnih nadležnosti. Takođe je dodao da će sudski sistem i dalje biti jedinstven te da na severu Kosova neće biti drugačijih sudova. Sve što, dakle, Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da očekuju to su konsultativni sastanci gradonačelnika devet srpskih opština, za šta im nije potrebna ničija, pa ni Tačijeva saglasnost. I to je sve što su Srbi na Kosmetu dobili tzv. Briselskim sporazumom.
Mi smo, naravno, i ranije znali da briselski sporazumi sadrže i čitav niz tajnih obaveza koje je Vlada Srbije preuzela, ali nismo očekivali da će Ivica Dačić, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić pristati i na tolika nacionalna poniženja do kojih su ujdurme sa nalepljivanjem i prelepljivanjem grba i naziva samozvane kosmetske države doveli. Kako je izgleda narod je pre spreman da prihvati prevaru nego poniženje, valja se nadati da će naše veleizdajnike kad-tad stići ruka ljudske ili božanske pravde.
Geopolitika br. 71, februar 2014.
