„POLITIKA“: NEZAVISNOST KRIMA PO UGLEDU NA KOSOVO

Preambula Deklaracije o nezavisnosti Krima poziva se na slučaj Kosova i savetodavno mišljenje Međunarodnog...

Preambula Deklaracije o nezavisnosti Krima poziva se na slučaj Kosova i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN od 22. jula 2010. godine

Vrhovni sovjet Krima (parlament ukrajinske autonomne republike Krim) doneo je juče Deklaraciju o nezavisnosti Krima u čijoj preambuli se poziva na slučaj Kosova i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN od 22. jula 2010. godine kada je ovaj sud u Hagu saopštio „da jednostrano proglašenje nezavisnosti od dela države ne predstavlja kršenje bilo kojih normi međunarodnog prava”.

Tako je Kosovo stiglo i u prve pravne akte nezavisnog Krima. Jer, Zapad se 2008. i 2010. godine svojski potrudio da duh izađe iz boce i sada taj duh lebdi sa samo jednim pitanjem: ko je sledeći?

Deklaracija o nezavisnosti Krima kaže da će Krim, ako to narod potvrdi na referendumu od 16. marta, biti demokratska, sekularna i višenacionalna republika, koja će tek posle krenuti u proceduru priključenja Rusiji. Reklo bi se da je ostavljen prostor za razna rešenja, iako je juče predsednik parlamenta Krima Vladimir Konstantinov izjavio „da je vraćanje Krima u sastav Ukrajine isključeno kao mogućnost”.

Ruske jedinice su juče potpomognute „proruskim snagama” zauzele i aerodrom u Simferopolju. Nekoliko oklopnih automobila „tigar” sa ruskim SPECNAZ vojnicima brzo su svoja mesta prepustili pripadnicima nove vojske Krima. Osoblje aerodroma ljubazno je zamoljeno da se udalji od novinara, kojih je na aerodromu bilo skoro više od vojnika.

Vazdušni prostor iznad Krima sada je zatvoren za sve letove, osim za one iz Moskve i ka Moskvi. Ovdašnje vlasti kažu da je to učinjeno da im ne bi stigli „evromajdanovci” iz Kijeva.

Na ulicama sam juče prvi put primetio ljude u nekakvim poluuniformama sa crvenim trakama oko ruke. Stepen budnosti ovde se povećava iz dana u dan, strahuje se od namerno izazvanih incidenata. Svi hoteli u Simferopolju, pa i na celom Krimu puni su novinara. Ako predstojeća turistička sezona i propadne, biće neke koristi od boravka novinarskog karavana. Juče mi je kolega iz Čilea objašnjavao sličnosti puča u Kijevu sa svojevremenim rušenjem Aljendea u njegovoj zemlji. Kaže da je „rukopis” isti, ili vrlo sličan.

Krimskim snagama bezbednosti juče se predala i jedna auto-jedinica ukrajinske vojske. Sve je više dobrovoljaca koji stupaju u odrede odbrane Krima, dok u Kijevu najavljuju osnivanje nacionalne garde i mobilizaciju rezervista. Što znači da je ona prva mobilizacija, od pre sedam dana, zapravo, propala.

Kijev je zatražio i vojnu pomoć od Zapada, avioni „avaks” počeli su vazdušno patroliranje od Poljske do Rumunije radi osmatranja ruskih vazdušnih pokreta. Za sada NATO „avaksi” ne ulaze u vazdušni prostor Ukrajine. Američki avioni F-16 započinju vežbe u Poljskoj, američki aparati F-15 stigli su na Baltik, a američka, rumunska i bugarska ratna flota odložile su zajedničke pomorske vežbe u Crnom moru za 24 sata, zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Istovremeno su svi najveći i najmoderniji ratni brodovi ruske Crnomorske flote na otvorenom moru, otplovili ka jugu prema Odesi. Ruske vazdušnodesantne snage, pod komandom generala Vladimira Šamanova otpočele su najveće manevre u poslednjih 20 godina, u vežbama koje će trajati do 14. marta učestvuje više od 4.000 padobranaca sa borbenim transporterima BMD koji će se desantirati iz 36 velikih „antonova” i „iljušina” uz pomoć padobrana. Padobranci dolaze iz baze u Ivanovu.

Ovo je samo nastavak vežbi i manevara ruskih oružanih snaga povodom situacije u Ukrajini: prvo su vežbale jedinice Zapadnog vojnog područja, pa onda jedinice PVO zapadnog i južnog fronta, pa su zatim Rusi ispalili jedan interkontinentalni „topolj” na razdaljinu od 10.000 kilometara, pa sada vežbaju vazdušnodesantne snage, dok je ratna flota na pučini Crnog mora. A u Kijevu traže vojnu pomoć od Zapada.

Još od velike kubanske raketne krize Zapad i Rusija nikada nisu bili u takvom stanju političke i potencijalne vojne konfrontacije kao što je to slučaj sada.

Rusija: Krimska deklaracija o nezavisnosti potpuno zakonita

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je danas da je deklaracija o nezavisnosti koju je jutros usvojio parlament Krima – potpuno zakonita.

„Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da je odluka parlamenta Krima potpuno zakonita”, saopštilo je ministarstvo na svojoj veb-stranici, uoči referenduma u nedelju na kojem će se građani Krima izjasniti da li taj region treba da bude deo Rusije, preneo je AFP.

Skupština Autonomne Republike Krim usvojila je danas „Deklaraciju o nezavisnosti Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja” sa 78 glasova, od prisutnih 81 poslanika.

„Rusija će u potpunosti poštovati rezultate slobodno izražene volje naroda Krima na referendumu”, navedeno je u saopštenju ruskog ministarstva.

Ukrajinski parlament suspendovao krimski referendum

Ukrajinski parlament je danas izglasao suspendovanje referenduma o budućnosti Krima, kojeg je Vrhovni savet Krima zakazao za 16. mart.

Ukrajinski parlament je pozvao Vrhovni savet Krimske Autonomne Oblasti da do 12. marta ponovo razmotri svoju odluku o raspisivanju referenduma i da je „uskladi” sa ukrajinskim i krimskim ustavom, prenosi agencija Ukrinform.

U slučaju da Krimski vrhovni savet ne postupi po ovom nalogu, ukrajinska Verhovna rada je u svojoj rezoluciji zapretila kako će pokrenuti postupak za prevremeni prestanak njegovih ovlašćenja.

Janukovič: Ostajem predsednik i vrhovni komandant vojske

Opozvani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič poručio je da ostaje jedini legitimni predsednik i vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine, izrazivši uverenje da će uskoro moći da se vrati u Kijev.

On se danas obratio javnosti po drugi put u poslednjih desetak dana iz Rusije.

„Ostajem ne samo jedini legitimni predsednik Ukrajine, već i vrhovni komandant oružanih snaga”, rekao je Janukovič na konferenciji za novinare koju je održao u ruskom gradu Rostovu na Donu, u izložbenom centru „Vertol ekspo”.

„Siguran sam da se vojnici neće povinovati naređenjima kriminalaca”, istakao je Janukovič, a prenosi Rojters.

On je ocenio da su predsednički izbori u Ukrajini koji su zakazani za 25. maj „apsolutno nelegitimni i nezakoniti”.

„Čim okolnosti dozvole – a siguran sam da će to biti uskoro – sigurno ću se vratiti u Kijev”, poručio je opozvani predsednik, navodi AFP.

Prema njegovim rečima, gradovima u Ukrajini patroliraju maskirani naoružani ljudi, a bezakonje je u porastu, prenosi „Raša tudej”.

Janukovič je rekao da se Krim otcepljuje od Ukrajine, a za razvoj događaja na tom poluostrvu, koje u nedelju organizuje referendum o otcepljenju i pripajanju Rusiji, okrivio je protivnike koji su ga oterali sa vlasti, preneo je Rojters.

Prema njegovim rečima, vlast u Kijevu preuzela je „banda ultranacionalista i neofašista”, navodi AFP.

Pre ili kasnije, upozorio je, nove prozapadne vlasti u Ukrajini biće pozvane na odgovornost za svoje akcije i patnju kroz koju narod prolazi.

„Mi ćemo prevazići ove nedaće, narod koji ste razočarali će u tome uspeti i zemlja će se podići i ujediniti”, poručio je Janukovič.

On je, takođe, ocenio da je američka finansijska pomoć Ukrajini nezakonita pošto, kako je naveo, američki zakon ne dopušta pružanje pomoći nelegitimnim vladama.

„Zakon SAD ne dopušta vladi da pomaže banditima”, zaključio je Janukovič, navodi britanska agencija.

Za razliku od prethodne konferencije za novinare koju je takođe održao u Rostovu i koja je prilično dugo trajala, Janukovič, koji je i ovoga puta govorio na ruskom, danas je samo pročitao saopštenje u trajanju od sedam minuta, a potom je otišao ne odgovarajući na pitanja.

Neki ruski mediji su krajem prošle nedelje objavili nepotvrđene glasine da je Janukovič doživeo srčani udar i da se oporavlja u jednoj moskovskoj bolnici.

Janukovič (63) se u petak, 28. februara, prvi put pojavio u javnosti posle svog opoziva sa mesta predsednika na konferenciji za novinare u Rostovu na Donu u Rusiji, na kojoj je istakao da je i dalje legitimni lider Ukrajine, za krizu u zemlji je optužio Zapad, a Rusiju pozvao da deluje.

Ukrajina traži formiranje nacionalne garde, poziv rezervista

Prelazni predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov pozvao je danas na formiranje Nacionalne garde i mobilizaciju vojnih rezervista i dobrovoljaca u oružane snage zemlje kako bi se ona, kako je rekao, suprotstavila ruskoj vojnoj agresiji.

Turčinov je zatražio od parlamenta da odobri odluku da se snage ministarstva unutrašnjih poslova pretvore u Nacionalnu gardu, čiji bi cilj bio da se „odbrana zemlje i građana od kriminalaca i borba protiv spoljne i unutrašnje agresije”.

On je rekao da će mobilizacija obuhvatiti one koji su ranije služili vojsku kao i dobrovoljce.

Ruske snage ojačale su kontrolu nad Krimom, uoči održavanja referenduma u nedelju na kome se glasa o pripajanju tog poluostrva na Crnom moru Rusiji. (Agencije)

Autor Miroslav Lazanski

Izvor Politika, 12. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u