BRANKO RADUN: SRBIJA NA BILBORDIMA

U nedelju ćemo znati ko je ko i ko je gde S nestrpljenjem čekajući...

U nedelju ćemo znati ko je ko i ko je gde

S nestrpljenjem čekajući kraj kampanje, jer je obilovala niskim prepucavanjima i žalosnim međusobicama političara preko tabloida, naročito opozicionih dok sede u čekaonici za koaliconog partnera naprednjaka, pokušaćemo da ocenimo kvalitet i efekte stranačkih kampanja.

Naprednjaci su u svojoj kampanji logično naglasili ulogu svog lidera Aleksandra Vučića u borbi protiv korupcije i na obećanju energične reforme posle izbora. Stoga su i istakliono „punom snagom” ka ciljevima –reformi, borbiprotiv korupcije i novim radnim mestima. Ova kampanja je jasna i konzistentna sa onim što su ta stranka i njen lider radili i govorili poslednje dve godine. Ona je zato uverljiva i doneće određeni rast podrške u javnosti. Nedavno sam gostujući na radiju s profesorom univerziteta, posle emisije, čuo od njega jednostavno objašnjenje velike popularnosti Vučića i SNS-a: „Oni su smenili jedan duboko korumpirani režim i rekli su lopovima da su lopovi”. To je jednostavno rečeno i u to veruje dobar deo javnosti, što je pretočeno i u istorijski visoku podršku Vučiću i njegovoj stranci.

Socijalisti su poput drugih, ali direktnije, ponudili svog lidera kao glavnu predizbornu ponudu. Stoga je, i pored Dačićeve slike, moto na bilbordima „Dačić”. Oni su vodili kampanju sa pozicije opozicije nastojeći da artikulišu socijalno nezadovoljstvo i strahove zaposlenih od gubitka radnih mesta. Ušli su u prazan i nebranjeni politički prostor i predstavili se kao zaštitnici zaposlenih, penzionera i siromašnih. Neko će primetiti: kako oni mogu s tom socijalnom retorikom ili demagogijom da pridobiju znatanprocenat birača kad su bili i jesu deo vlasti. Politička konkurencija im to nije spočitavala (iako su bili pod udarom medija). Zatim oni uspevaju da odgovornost za loše poteze prevale na svoje koalicione partnere.To im uspeva jer druge stranke zaboravljaju na običnog čoveka i gubitnika tranzicije, pa tako socijalisti, koji niti su siromašni niti su u opoziciji, uspevaju da vode „opozicionu” kampanju i da se „bore za običnog čoveka”.

Za treće mesto se vodi borba između dva DS-a – starog Đilasovog i novog Tadićevog. Đilas je, od kadaje došao na čelo stranke sa strašnim bremenom korupcije, ipak uspeo da je dovede do ivice opstanka na sceni pogrešnim potezima i konfuznim vođstvom. On je kampanju beogradizovao „kandidujući sebe” za gradonačelnika prestonice. Time je demotivisao birače iz provincije.Drugi gaf je „demokratija na staroj adresi” koja je verovatno najneinteligentniji slogan na ovim izborima.Tadićeva koalicija računa na šarm bivšeg predsednika pa i na autonomaške glasove u Vojvodini koje nosi „politički huligan” Čanak. Sa likom lidera zagledanog u daljinu i „vizijom”, Tadićeve demokrate mogu po broju glasova prestići amorfnu kampanju DS (beogradska i vojvođanska).

Agilna i na momente drčna kampanja Čede Jovanovića uz pomoć radikalno muslimanskih glasova muftije Zukorlića jedva je dovoljna za cenzus jer je neubedljivo ono „vreme je” za „nas jer mi nismo bili na vlasti”. A jesu. Imamo i zanimljivu i prilično konkretnu kampanju URS-a, sve sa „fijatima”, „socijalnim porezom” i stop „stezanju kaiša”. Ovo poslednje nije naravno realno ali mnogi to žele da čuju. To će doneti rast podrške na izborima, da li i dovoljan ne znamo.

Na patriotskom delu opozicije je gužva. Koštunica i DSS su imali tradicionalno državotvornu kampanju sa lajtmotivom „znam kome verujem” koji oslikava politiku ove stranke, ali je pitanje koliko motiviše birače da baš njihov broj zaokruži. Radikali sa solidnim sloganom „I Kosovo i Rusija”, ali kadrovski desetkovani i u organizacionom haosu,ne mogu da iznesu ozbiljno kampanju. Dveri Srpske nemaju jedan slogan na ovim izborima, recikliraju stari „konačno imam za koga da glasam” i „porodična politika” za Srbiju. No to nadoknađuju agilnom antirežimskom kampanjom na lokalu i na netu.

Možda najoriginalniji bilbord i kampanju ima novost na političkoj sceni – Treća Srbija, na kome nije ni lider ni neka „vizija u daljini” već grupa ljudi koja predstavlja ovu političku organizaciju s potpisom „za sve vredne ljude”. Na ovom delu političke scene, ali i kao kod „građanista”, zbog zajedničkog biračkog tela uspeh jedne stranke može značiti potapanje druge ili drugih ispod cenzusa. U nedelju ćemo znati ko je ko i ko je gde.

Politički analitičar

Izvor Politika, 12. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u