kolomoiskii600

VLADIMIR NESTEROV: U KIJEVU SVA VLAST OLIGARSIMA

Novinari koji rade za novu vlast pišu o navodnim ogromnim koristima za zemlju zbog...

Novinari koji rade za novu vlast pišu o navodnim ogromnim koristima za zemlju zbog dolaska u gubernatorske fotelje milijardera koji su prosperirali pri starom režimu

Sumirajući u međuvremenu rezultate “nacionalne revolucije” kako u Kijevu zovu državni prevrat, mogli bi izdvojiti glavnu parolu novih vladara: “Svu vlast oligarsima!” Vlast rođena na Majdanu, odmah je dvojicu milijardera postavila na mesta gubernatora. Igor Kolomojski, čije bogatstvo magazin Forbs procenjuje na 2,4 milijarde dolara, predvodi Dnjepropetrovsku oblast. Sergej Taruta koji ima “nešto manje” postavljen je za rukovodioca Donjecke oblasti. Imajte u vidu da ovo nisu siromašna Volinska oblast ili Rovenšćina, nego industrijsko srce zemlje, naj “berićetniji” regioni koji pune budžet.

Neki “revolucionarni” novinari nastavljaju po inerciji da pišu o tome da “računi oligarha moraju biti uhapšeni”. Navode njihova imena i dela. To je Rinat Ahmetov, stari biznis-partner Viktora Janukoviča. To je Dmitri Firtaš sa kompanjonom Jurijem Bojkom. Oni su stekli bogatstvo na gasnim šemama i uspeli su jeftino da prisvoje državnu imovinu u gasnoj, metalurškoj (titan) i komunalnoj oblasti.

Oni su bili biznis-partneri oligarha Sergeja Kurčenka iz novog talasa koji je radio za “porodicu”. Firtaš, Bojko, Kolomojski i Kurčenko zajedno su zarađivali na poslovima snabdevanja naftnim prerađevinama i sniženju gasa, snabdevajući Aleksandra Janukoviča, sina svrgnutog predsednika. Danas su svi oni bezbedno “promenili boje” u tonove novouspostavljenog režima u Kijevu. Ahmetov i Firtaš su izjavili da podržavaju novu vlast. Kolomonski se ponosi time što je pomagao Majdanu i izjavljuje da je bio “talac” bivšeg režima. Nije precizirao kako je preživeo ako je bio talac.

U parlamentu su na čudesan način očuvane poslaničke grupe Ahmetova i Firtaša. Kazne su izbegli i mnogi odiozni ministri bivšeg režima. Inostrani pokrovitelji Majdana nemaju ništa protiv.

Inicijativa “zapošljavanja” oligarha u novim uslovima došla je od potpredsednika vlade za regionalnu politiku Vladimira Grojsmana. Pretpostavljalo se da će gubernatorska mesta takođe zauzeti i dončanin Rinat Ahmetov i harkovčanin Aleksandr Jaroslavski. Doduše, Ahmetov je zahvalio na ukazanom poverenju i odbio. Oprezan čovek. Jaroslavski je obećao da će pomoći da se poboljša život u Harkovu, ali ne kao gubernator.

A već Igor Kolomojski (na slici) je sam preuzeo inicijativu i ponudio se narodu Dnjepropetrovskog regiona. “Ispalo je tako da sam se ja sam kandidovao za gubernatora, da bi (budući da sam u Dnjepropetrovsku) smirio strah i paniku, različite protivurečnosti kojih kod nas nikad nije bilo i ne sme biti” – izjavio je oligarh prilikom stupanja na dužnost. I došao je na vlast, kako je to danas uobičajeno u Ukrajini, radi sprečavanja manifestovanja “separatizma”.

Novinari koji rade za novu vlast pišu o navodnim ogromnim koristima za zemlju zbog dolaska u gubernatorske fotelje milionera i milijardera koji su prosperirali pri starom režimu. Njihovo rezonovanje po ovom pitanju izgleda ovako. U preduzećima oligarha rade stotine hiljada ljudi. Pošto vlasnici preduzeća tvrde da imaju višak radne snage, od njih se mogu formirati odredi narodne samoodbrane, kojima će stanovništvo verovati. Pošto će oligarsi tim borcima i dalje isplaćivati ranije plate, država će samo uštedeti.

Pored toga, oligarsi imaju veliko iskustvo u snabdevanju prestoničkog i lokalnih majdana hranom, uniformama, sredstvima samoodbrane (oružjem) i lekovima. Znači, to isto mogu učiniti i u “svojim” oblastima.

Takođe ističu da oni imaju značajne administrativne i finansijske resurse, da su povezani partnerskim vezama sa vlasnicima stotina drugih kompanija i sa činovnicima, pa budući da su i bogati – nema potrebe da se bave korupcijom. A stanovništvo će ih podržati, jer će u suprotnom ostati bez posla.

Setio sam se jedne stare priče. U prvoj polovini XVII veka u jugo-zapadnim ruskim zemljama, to jest na teritorijama današnje Ukrajine koje su ulazile u sastav Poljske krune, formirane su ogromne latifundije kneževa, koji su samo nominalno potpadali pod kontrolu državne uprave. Tada je 10 kneževa, uglavnom poljskog porekla, vladalo sa 55% od ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta.

Bilo je to vreme svedozvoljenosti magnatima. Došlo je do novog porobljavanja seljaka. Kuluk je dostizao do 6 dana u nedelji. Na teritoriji roda Višnjeveckih na Lubenšćini (u Evropi nije bilo većeg zemljoposeda), važila je jedna vlast i jedno pravo – kneževsko. Vladavina Jeremije Višnjeveckog, krvnog neprijatelja Bogdana Hmeljickog, poljski naučnik Aleksandar Jablonovski čak ne smatra latifundijom, nego odvojenom Zadnjeprovskom državom.

Današnji oligarsi koji su po volji Kijeva rasejani po gubernatorsќim foteljama, u svojim oblastima će krojiti iste takve države-latifundije. Prelazak na Ustav iz 2004. godine, po kome je mesto predsednika Ukrajine više simboličko, dolazeće promene u raspodeli administrativnog punomoćja i novčanih sredstava između centra i provincije – sve to garantuje nekažnjivost za oligarhe koji će zajašiti predate im na staranje oblasti.

Ako ovakav položaj ostane u Ukrajini, uspostavljanje kneževina iz vremena Jeremije Višnjeveckog, uključujući i pojavu kmetova na transporterima i čilerima, nije isključena. Osetivši grabljive perspektive koje se usled “nacionalne revolucije” otvaraju pred tom kategorijom građana, “za regijama” će posegnuti i drugi oligarsi.

Sredinom XVII veka tiranija Višnjevskih, Zamojskih, Ljubomirskih, Potockih i ostalih dovela je do oslobodilačkog rata pod Bogdanom Hmeljickim, što je rezurtiralo sjedinjavanjem sa Rusijom većih delova jugo-zapadnih ruskih zemalja. Interesantno je kakav će biti finale sadašnjeg ulaska oligarha na vlast?!

Izvor Fond strateške kulture, 11. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u