U Vašingtonu je „opšte mišljenje da je Krim verovatno izgubljen i da Obama nema drugog izbora već da oko ostatka Ukrajine utvrdi ‘crvenu liniju’ „ pred akcijom Rusije, piše francuski „Mond”
Moskva je spremna da uzvrati sankcijama ukoliko SAD i EU istupe sa ekonomskim merama na štetu Rusije zbog tenzija na Krimu, saopštilo je danas rusko Ministarstvo za ekonomiju.
„Nadamo se da će ciljati samo političke sankcije, a ne širok paket mera koje utiču na ekonomsku razmenu. Naše sankcije bi, naravno, bile slične”, rekao je zamenik ministra za ekonomski razvoj Aleksej Lihačev, prenosi „Raša tudej”.
Jedan od načina na koji Rusija planira da se zaštiti od zapadnih sankcija biće povećanje trgovine u drugim valutama, a ne u američkim dolarima. „Moramo da povećamo obim trgovine u nacionalnim valutama. Zašto bi u razgovorima sa Kinom, Indijom ili Turskom trebalo da se pregovara o dolarima? Zašto bismo to radili? Treba da potpisujemo energetske ugovore u nacionalnim valutama”, kazao je Lihačev.
Puškov: Međunarodni zakon u krizi, sankcije Rusiji apsurdne
Međunarodni zakon je trenutno u ozbiljnoj krizi, a Zapad se na njega poziva samo kada treba da optuži Rusiju, iako su ga mnoge zemlje EU prekršile kada su podržale nezavisnost Kosova ili bombardovale Libiju i Beograd, rekao je danas predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Aleksej Puškov.
On je, takođe, ocenio da su sankcije, koje bi mogle biti nametnute Rusiji zbog situacije u Ukrajini, apsurdne i nezakonite, prenosi „Glas Rusije”.
„Smatram da su takve sankcije potpuno apsurdne. To je pokušaj kažnjavanja državnika i zvaničnika za vođenje određene politike”, izjavio je Puškov, nakon što je Spoljnopolitički odbor američkog Senata odobrio predlog uredbe kojom se nameću sankcije ruskim zvaničnicima u vezi sa potezima Moskve kad je reč o Ukrajini.
Nažalost, međunarodni zakon se pretvorio u čisto funkcionalni argument, ocenio je Puškov i ukazao da se Zapad oglušuje o taj zakon kada treba da opravda sopstvene akcije, ali ga se seti kada treba da optuži Rusiju za neke akcije koje se Evropskoj uniji ne dopadaju.
„Oni (Zapad) nas optužuju za kršenje međunarodnog zakona, iako su ga mnoge zemlje EU prekršile mnogo puta kada su neke od njih učestvovale u okupaciji Iraka, kada su podržale nezavisnost Kosova i kada su bombardovale Libiju i Beograd”, rekao je Puškov.
On je podsetio da je Međunarodni sud pravde 2010. godine zaključio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova, koju je kosovski parlament proglasio bez održavanja referenduma, nije protivna načelima međunarodnog prava.
„Jedan međunarodni sud je to podržao. Velika Britanija je saopštila da odvajanje (Kosova) nije protivno međunarodnom pravu. Francuska, Nemačka i Amerika su saopštile isto. Sada kada je krimski parlament proglasio nezavisnost Krima, oni objašnjavaju da je to protivno međunarodnom pravu. Ti argumenti ne mogu da budu shvaćeni ozbiljno i mi smo to rekli našim evropskim kolegama”, kazao je Puškov.
On smatra da se ne može reći da sada postoji jedinstveni međunarodni zakon i podsetio da je sadašnji ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk ranije podržao odvajanje Kosova.
„Očigledno, i on (Jacenjuk) je verovao da odvajanje Kosova nije bilo protivno međunarodnom pravu. Koliko znam, on sada ima potpuno drugačiji stav o Krimu”, navodi Puškov.
Ruski parlamentarac je, takođe, ocenio da Sjedinjene Američke Države prednjače u kršenju međunarodnog zakona.
Prema njegovim rečima, SAD su uvek imale diskriminativni stav u vezi sa sankcijama, a Vašington kažnjava druge zbog onoga što i sam čini, i to u mnogo većim razmerama.
Rusija ima osnova za svoje odluke, uključujući i odluke o Krimu, rekao je Puškov, istakavši da „SAD nisu imale nikakvih osnova za okupaciju Iraka”, uz primedbu da američkim liderima i zvaničnicima nikakve sankcije nisu nametnute s tim u vezi.
„U tom slučaju, međunarodne sankcije bi verovatno trebalo da budu nametnute svim zvaničicima svih država koje su bile angažovane u okupaciji Irana 2003. godine, pošto ta okupacija nije imala pravnih osnova niti je izvedena uz odobrenje UN”, objasnio je Puškov.
Mond: SAD vide da je Krim izgubljen, brane nove granice
U Vašingtonu je „opšte mišljenje da je Krim verovatno izgubljen i da predsednik Barak Obama nema drugog izbora već da oko ostatka Ukrajine utvrdi ‘crvenu liniju’ „ pred akcijom Rusije, piše danas francuski list „Mond”.
Obama, piše „Mond”, „naravno neće upotrebiti izraz ‘crvena linija’ jer se dovoljno opekao na slučaju Sirije”.
Pariski list primećuje da su, međutim, i Obama i ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, koga je američki predsednik primio u sredu, „ostavili otvorena vrata za rešenje pregovorima” kroz promene ustava i izbore u Ukrajini, iako je Obama upozorio da se „to teško može ostvariti kad je puščana cev uperena na slepoočnicu”.
Nedeljni referendum o otcepljenju Krima se i u Vašingtonu i u Evropskoj uniji smatra svršenim činom, ali se ipak daju izvesne šanse da američki državni sekretar Džon Keri sutra u Londonu u susretu s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom izdejstvuje diplomatsko rešenje na temelju predloga koji su SAD i EU zajednički uputili Moskvi.
Okosnica tog predloga je „kontakt-grupa” za nagodbu oko statusa Krima, verovatno uz kulturnu i druge vrste šire autonomije za „proruski” istočni deo Ukrajine, pod uslovom da Moskva već sad ne posegne za aneksijom Krima Rusiji.
Svi u Evropskoj uniji naglašavaju da, čak i ako dođe do bitnog pogoršanja odnosa Evrope i Rusije, niko ne želi rat i tako je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da za Ukrajinu nema vojnog rešenja, iako je američki ministar odbrane Čak Hegel rekao da su „sva sredstva moguća”.
„Mond” navodi mišljenje bivšeg američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa da „Krim jeste izgubljen”.
Ali Gejts kao da ukazuje na „tihu crvenu liniju” kada podvlači da „naša strategija mora biti da se suprotstavimo dugoročnoj strategiji Putina o ponovnom stavljanju drugih država pod nadzor Moskve”.
„Drugo rašireno mišljenje među onima koji su realni”, dodaje pariski dnevnik, jeste „finlandizacija Ukrajine”, odnosno Ukrajina kao neutralna evropska tampon-država što Vašingtonu predlažu bivši najviši američki zvaničnici Zbignjev Bžežinski, Henri Kisindžer i drugi.
U Evropskoj uniji je i dalje uočljiva podela u stavovima na pretežno „stare članice” – Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju koje su za odlučnu, ali staloženu politiku prema Moskvi i zbog velikih investicija, prisustva svojih kompanija na ruskom tržištu, trgovine vredne 360 milijardi evra, dragocenih isporuka ruskog gasa, novca koje mnoge ruske firme drže u bankama u Londonu i drugim evropskim finansijskim središtima.
„Nove zemlje” EU, a naročito Poljska i baltičke države, zahtevaju mnogo oštrije poteze, a Evropski parlament je danas delom uvažio njihove zahteve naglasivši u rezoluciji da akcija Moskve na Krimu „ugrožava bezbednost EU”.
U ponedeljak će, kada se već bude znao ishod referenduma na Krimu, ministri inostranih poslova EU oceniti da li je Moskva učinila korake ka smanjivanju zategnutosti i, shodno tome, odlučiti hoće li uvesti dodatne sankcije, što sprema i Vašington.
Reč je o zabrani viza i zamrzavanju imovine dvanaestak ruskih zvaničnika za koje se smatra da su najviše uticali na „rusku okupaciju Krima”, kako se to navodi u izvorima EU u Briselu.
Evropski parlament je zatražio da, u tom slučaju, EU obustavi isporuke savremene tehnologije i oružja Moskvi i „preduzme mere protiv ruskih kompanija, naročito u sektoru energije” što bi u prvom redu bio Gazprom.
Ruska Duma je upozorila da će u tom slučaju zavesti uzvratne sankcije i konfiskovati sredstva evropskih i američkih kompanija koje posluju u Rusiji.
Teško pogoršavanje sveukupnih odnosa Rusije i Zapada je krajnje zabrinulo i američke i evropske kompanije koje posluju u Rusiji i čelnici tih firmi već vrše pritisak na vlade da dobro odmere štetu koju bi svi pretrpeli.
Francuska je u kritici Moskve bliska Vašingtonu, ali je saopšteno da situacija oko Ukrajine neće sprečiti isporuku dva velika vojna broda čiju izgradnju upravo dovršava jedno francusko brodogradilište.
Gizi: NATO otvorio Pandorinu kutiju na Kosovu
Lider nemačke Levice Gregor Gizi izjavio je danas u Bundestagu da su NATO i EU delimično odgovorni za sadašnju situaciju u Ukrajini zbog politike koju su vodili prethodnih godina.
Otcepljenje Krima od Ukrajine Gizi je ocenio kao „protivno međunarodnom pravu”. Istovremeno je međutim, kritikovao NATO što je prekršio to isto međunarodno pravo u slučaju Srbije i time, kako je naveo, otvorio Pandorinu kutiju.
On je podsetio da NATO tada nije imao mandat UN za intervenciju 1999. godine, preneli su nemački mediji.
„Secesija Krima od Ukrajine bi isto tako bila protivna međunarodnom pravu, kao što je bilo otcepljenje Kosova od Srbije. Ali, ako je to dozvoljeno Kosovu, onda je dozvoljeno svuda”, rekao je on.
„Kršenje međunarodnog prava je kršenje međunarodnog prava”, naglasio je Gizi i dodao da principi međunarodnog prava moraju da budu jednaki za sve.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je ranije danas predstavljajući politiku nemačke vlade prema Ukrajini da se teritorijalni integritet Ukrajine ne može dovesti u pitanje i naglasila da nema poređenja između situacije na Krimu i Kosova.
„Sve što su NATO i EU mogli da urade pogrešno, oni su uradili”, ocenio je Gizi i dodao da je širenje Alijanse na Istok u pravcu Rusije bila „teška greška”.
Osim toga, EU i Rusija su, kako je naveo, napravile još jednu katastrofalnu grešku kada su stavile Ukrajinu pred izbor između te Brisela i Moskve.
Šef frakcije Levice je osim toga oštro kritikovao nemačku vladu zbog odnosa sa desnim snagama u ukrajinskoj valdi. Tamo sede brojni „fašisti”, uprkos tome, SAD, EU i nemačka vlada su priznale tu prelaznu vladu.
„Barem je nemačka vlada ovde morala da povuče granicu – već na osnovu naše istorije”, upozorio je on i dodao da je skandalozno što nemački zvaničnici razgovaraju sa članovima dešničarske partije Sloboda.
Većina Nemaca protiv sankcija Rusiji i Ukrajine u EU
Većina građana Nemačke ima negativan odnos prema ideji uvođenja sankcija Rusiji zbog situacije sa Krimom, koji je za nedelju zakazao referendum o pristupanju Ruskoj Federaciji, kao i protiv pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, pokazuju danas objavljeni rezultati istraživanja javnog mnjenja.
Prema anketi Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Forsa” i poslovnog lista „Handelsblat”, 69 odsto Nemaca ne smatra sankcije načinom da se promeni aktuelna situacija, dok 24 odsto smatra da bi sankcije pomogle da se reši kriza u odnosima Rusije i Zapada.
Kako je preneo „Dojče vele”, 64 odsto nemačkih građana strahuje da bi konflikt Moskve i Kijeva mogao da ima negativan uticaj na položaj Nemačke.
„Glas Rusije” prenosi da, prema rezultatima istraživanja, 47 odsto anketiranih smatra da bi sankcije Rusiji nanele štetu čitavoj EU, 44 konkretno Nemačkoj, 35 odsto Ukrajini, a 15 odsto SAD.
Prema mišljenju 44 odsto ispitanih, konflikt u Ukrajini doveo bi do prekida ili redukcije isporuka nafte i gasa u Nemačku, a 64 odsto smatra Rusiju pouzdanim dobavljačem energenata Nemačkoj, navodi ruski radio.
Istraživanje je sprovedeno između 7. i 10. marta na uzorku od 1.003 ispitanika po narudžbini Rusko-nemačke spoljnotrgovinske komore.
„Nemci u celini pokazuju sasvim izdiferenciran i uravnotežen pristup konfliktu u Ukrajini”, rekao je predsednik te komore Rajner Zele, dodajući da se Komora i „važni predstavnici nemačkog biznisa, nedvosmisleno protive ekonomskim sankcijama”.
„Takve sankcije u datoj situaciji ne da su samo praktično neostvarive, nego i beskorisne. Umesto toga, Ukrajina i Rusija treba da sednu za pregovarački sto”, rekao je on.
U objavljenoj anketi, više od polovine ispitanika (57 odsto) uvereno je da je odgovornost za nedavno krvoproliće u Kijevu na predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, kojeg je ukrajinska skupština smenila 22. februara.
Više od polovine Nemaca – 55 odsto, izjasnilo se protiv pristupanja Ukrajine EU narednih godina, dok oko 35 odsto podržava ukrajinsko članstvo, a 11 odsto je neopredeljeno, preneo je Itar-Tas s.
„Dojče vele” podseća da je tokom proteklog vikenda, 8. i 9. marta, slično istraživanje sproveo institut „Emnid” po narudžbi časopisa „Fokus” i da je 45 odsto podržalo sankcije, a 44 odsto da je smatralo takvu meru pogrešnom.
Izvor Politika, 13. 03. 2014.
