Obrad Kesic

OBRAD KESIĆ: VAŠINGTON ZAGOVARA UKIDANjE SRPSKE

Naš najveći problem su nevladine organizacije u Vašingtonu koje pokušavaju da izlobiraju veću aktivnost...

Naš najveći problem su nevladine organizacije u Vašingtonu koje pokušavaju da izlobiraju veću aktivnost američke administracije

Predstavništvo Republike Srpske u Vašingtonu osnovano je tek u drugoj polovini prošle godine, a njegovi prvi rezultati već su vidljivi i to najviše zahvaljajući jasnim smernicama Vlade RS, organizovanim akcijama sa Predstavništvom i angažmanu Obrada Kesića, koji se nalazi na njegovom čelu.

Prema njegovim rečima, pozicija Republike Srpske u odnosu na Ameriku je dosta jaka i to je rezultat višegodišnjeg vrednog i organizovanog rada.

— Vlada RS je pre sedam godina dala jasne smernice u odnosu na politiku prema Evropskoj uniji i Americi. Tu je, pre svih, bio zahtev da se zaustave stalni pritisci na RS. Preko Bonskih ovlašćenja ukidala su se ovlašćenja RS i prenosila na nivo zajedničke države i tako se gradila centralizovana BiH. Tada je počela nova era između RS i velikih sila zapada. Posle toga su međunarodni pravnici pomogli RS da izgradi argumente ne samo u fazi odbacivanja pritisaka, oduzimanja ovlašćenja od entiteta i prebacivanja na nivo zajedničke države, nego i u izgradnji argumentacije koja treba da se upotrebi za povratak tih ovlašćenja.

Kojim se poslovima bavi Predstavništvo RS u Vašingtonu?

— RS je počela vrlo agresivno da nastupa u pregovorima oko budućih rešenja za BiH kao zajedničke države. Vlada RS je angažovala lobiste koji rade na popravljanju imidža RS. Vodila se odlučna politika gde su sva zvanična tela RS radila koordinisano kako bi poslali jednu poruku EU i Americi. Tako smo doneli odluku o otvaranju ovog Predstavništva RS u Americi. Ono ima tri vrste posla. Imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u RS i BiH mi smo, pre svega, angažovani u privlačenju američkih firmi i fondova koji bi ulagali u RS. Drugi deo je popravljanje imidža RS u Vašingtonu i to je najveći izazov. Treći deo posla je ostvarivanje kontakta sa našom ljudima koji žive i rade u Americi. Pokušavamo da ih motivišemo da se uključe u politički život Amerike jer na taj način mogu da naprave najveću korist za RS i Srbiju.

Da li Predstavništvo ima kontakte sa ljudima koji hoće da ulažu u RS?

— Imali smo kontakte sa mnogim našim ljudima koji hoće da ulažu u RS. Imamo i kontakte sa američkim firmama, kao što je bila jedna firma iz Njujorka i sa Floride. Ljudi su želeli da učestvuju u finansiranju projekata u RS u oblasti poljoprivrede, energetike i infrastrukture. Ušli smo u ozbiljnu fazu pregovoraa, a onda se desilo nasilje u Federaciji i sada smo potpuno blokirani, jer su se banke koju su trebale da učestvuju u tim projektima uplašile. Njih to podseća na 90-e godine.

Na koje načine popravljate loš imidž RS i Srbije i šta je to što vam najviše smeta u antisrpskom lobiranju?

— Postoji jako jezgro ljudi, posebno u nevladinom sektoru u Kongresu i u nekim delovima administracije poput Stejt departmenta, koji su mentalno ostali u 90-im godinama. Njihova slika RS je gruba i tu je RS uvek negativna, pa joj treba još više smanjiti ovlašćenja. Sa druge strane, sve što je vezano za zajedničku državu, Sarajevo i Bošnjake je pozitivno i zaslužuje najveću podršku od strane američke administracije. Mi pokušavamo da iznesemo jasne činjenice i demantije protiv ovakve konstrukcije koja je izgrađena pre dve decenije. Zbog teške ekonomske situacije i velikih problema u celom svetu, Vašington nema više vremena da se bavi pitanjima RS, BiH, Srbije, pa čak ni Balkana. To više nisu prioriteti američke spoljne politike. Naravno, Amerika i dalje ostaje zainteresovana za sva pitanja tamo, posebno za pitanje nezavisnosti Kosova, ali generalno, zbog važnijih interesa koje ova država ima, ona nema previše interesa da se bavi Balkanom. U tom kontekstu naš najveći problem su te nevladine organizacije koje pokušavaju da izlobiraju veću aktivnost američke administracije. Oni žele da se vrate ona stara vremena kada se Amerika suprostavljala srpskom nacionalizmu i pritiskala Srbiju i RS. Oni to čine tako što, kroz svoje kontakte u Kongresu, stalno organizuju okrugle stolove, panele i svedočenja. Vrlo je teško da se probije neko drugo mišljenje od onoga što oni nude, a njihovo mišljenje je sledeće: najveći problem na Balkanu je srpski nacionalizam, a taj nacionalizam je negativan i loš, bez obzira da li je u Srbiji, RS, BiH ili Hrvatskoj. Tome se dodaje da Srbi imaju Srbiju i da im zato ne treba ništa više, a posebno ne RS koja je stvorena preko agresije i genocida. Zato ona treba da bude ukinuta.

Kako vaše Predstavništvo na to odgovara?

— Taj antisrpki aktivizam u Vašingtonu je dosta prisutan, agresivan i rekao bih šovinistički, jer se gradi na tvrdnjama da su Srbi po definiciji zli agresori koji ništa ne grade, već samo ruše, da smo pretnja po mir i stabilnost Balkana. Mi se borimo protiv toga i naš rad se odvija na tri načina. Najpre, pokušavamo da budemo stalno prisutni. Kad god se organizuje neka diskusija, tribina ili svedočenje u Kongresu mi pokušavamo da kontaktiramo organizatora i tražimo da se predstavi i drugo mišljenje. To je naša šansa da iznesemo svoje mišljenje i da odgovorimo na neke od tih tendecioznih stavova. I primetili smo kada smo prisutni da razgovori tada teku malo drugačije. Kada nas nema, diskusija je agresivna i jednosmerna, kad smo prisutni diskusija je mekša, a čak bih rekao da postoji i suzdržanost nekih aktivista zato što znaju da to što iznose nije zasnovano na činjenicama.

Da li vaš tim organizuje slične diskusije u Vašingtonu?

— Da. Mi organizujemo okrugle stolove, a pre dve sedmice imali smo okrugli sto o ekonomskoj situaciji u RS i eventualnim ulaganjima. Tu smo uključili i ljude koji su ranije bili kritični prema RS. Na taj način pokazujemo da se ne plašimo otvorene diskusije, ali želimo da ona bude ravnopravna, na visokom nivou, da se iznose činjenice i da svi imaju pravo sa iznesu svoje mišljenje.

Gavrilo Princip kao upozorenje

U crkvi Svetog Save u Njujorku Obrad Kesić nedavno je održao predavanje o Gravilu Principu i njegovom značaju u danasnje vreme.

— Gavrilo Princip je simbol otpora protiv nepravde i bahatosti velikih sila, ali u isto vreme i upozorenje tim velikim silama da uvek postoji alternativa. Ako koriste silu da bi utvrdili svoj položaj onda samo ostavljaju mogućnost nasilja. Tako grade temelj za ono što se dogodilo u Bosni. Tada su Gavrilo Princip i Mlada Bosna, ne videći nikakav drugi izlaz, izabrali atentat kao odgovor na nasilje Austrougarske. Ako velike sile to ne shvataju i pokusavaju da izgrade još veću dominaciju onda to proizvodi nasilje kao odgovor. Takođe, neki istoričari sada pokušavaju da naprave reviziju istorije i u svojim takozvanim naučnim radovima pokušavaju da dokažu da su Srbi i njihov nacionalizam uzročnici Prvog svetskog rata, što stavlja poptuno po strani položaj velikih sila u to vreme. Gavrilo Princip je u stvari naš najjaci adut kojim možemo da objasnimo šta se tada dešavalo i kakav je bio autokratski, despotski austrougarski sistem, istakao je Kesić..

Ne plašimo se otvorenog dijaloga

— Za početak aprila planiramo konferenciju koja će trajati ceo dan. Bavićemo se pitanjima Balkana, EU i političke i ekonomske stabilnosti. Očekujeno zanimljivu raspravu. Isto tako često organizujemo razgovore jedan na jedan sa aktivistima, novinarima, ljudima zaposlenim u administraciji Kongresa. Pokušavamo da odgovorimo na njihova specifična pitanja, pomažemo im da dođu do pravih informacija jer se često informišu preko društvenih medija i blogova koji su problematični jer su pisani pod dejstvom emocija, a ne na osnovu činjenica. Takođe, organizujemo kontakte sa našom zajednicom i pokušavamo da objasnimo našim ljudima da će najviše pomoći RS ako se uključe u javni i politički život Amerike. Najveća pomoć za Republiku Srpsku jeste ako naši, posebno mladi, ljudi kontakturaju svoje predstavnike u Kongresu i administraciji i traže od njih ravnopravan tretman za RS. Ranije smo mi Srbi bili pasivni kad god su Bošnjaci i Albanci, Hrvati manje, organizovali neku kampanju. Sada je sve to počelo da se menja. Većim angažovanjem naših ljudi stvara se balans, a predstavnici vlasti u Vašingtonu ne reaguju tako brzo jer vide da postoje i kontra argument. Poslednjih šest meseci našu kancelariju sve više kontaktiraju savetnici iz Kongresa i traže od nas mišljenje, objašnjava Kesić.

Autor M. Purić

Izvor Vesti, 13. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u