OLGA ŠČEDROVA: ZAPADNA OMČA OKO VRATA UKRAJINSKE EKONOMIJE

U slučaju povratka kontrole kijevske hunte nad celokupnom teritorijom Ukrajine, industrijski potencijal Ukrajine će...

U slučaju povratka kontrole kijevske hunte nad celokupnom teritorijom Ukrajine, industrijski potencijal Ukrajine će biti uništen

Suočena sa katastrofalnom situacijom u privredi, kijevska hunta je po hitnom postupku obnovila saradnju sa MMF, koji je 4. marta započeo rad na proceni trenutne situacije. U Kijevu pothranjuju nadu da će prva tranša kredita u iznosu od tri milijarde dolara pristići tokom narednog meseca. A. Jacenjuk je požurio da uveri Zapad da će Ukrajina ispuniti sve uslove MMF. Nije teško zamisliti u kakve će se šokove za ljude pretvoriti ispunjavanje tih uslova od strane postmajdanskih vladara.

* * *

Deo zahteva MMF već je poznat. Reč je o podizanju starosne granice za penzionisanje – muškaraca za 2 i žena za 3 godine, ukidanje posebnih penzijskih dodataka koji se dodeljuju naučnicima, državnim službenicima i upravnicima državnih preduzeća, kao i o ograničenju penzija penzionerima koji rade. Starosna granica za armijske penzionere postavlja se na 60 godina. Predviđa se ukidanje državne pomoći prilikom porođaja, besplatnih obroka, udžbenika. Naknada za nezaposlene će se akumulirati tek posle minimalnog perioda od 6 meseci, isplata bolovanja će se sniziti na 70% od zarađene plate i obračunavaće se tek od trećeg dana bolesti. Biće zamrznuto povećavanje minimalca.

Zahtevi MMF u komunalnom sektoru predviđaju povećanje cena za gas za opštinska preduzeća za 50%, a za privatne potrošače povećanje će biti udvostručeno. Zahteva se povećanje troškova električne energije za 40%, a povećanje komunalnih tarifa treba da bude usklađeno sa rastom cena za gas.

Ukrajina bi trebalo i da ukine beneficije i poveća poreze za transport za 50%, povećavši akcize za benzin za 6o eura. “Prijatno” iznenađenje za ukrajinske privrednike postaće pojednostavljena praksa oporezivanja, a za penzionere uvođenje PDV-a za apotekare i farmaceute, što će automatski dovesti do rasta cena lekova za 20%.

Udar se nanosi i po poljoprivredi. Zapadni kreditori zahtevaju ukidanje moratorijuma na prodaju poljoprivrednog zemljišta, kao i ukidanje prakse oslobađanja PDV-a u ruralnim područjima i subvencionisanja proizvođača svinjetine i piletine. Pored toga, MMF zahteva privatizaciju svih rudnika i otkazivanje od državnog subvencionisanja. Takođe se zahteva i eliminisanje subvencija za komunalna i saobraćajna preduzeća.

* * *

Te neljudske “reforme” planiraju da se sprovode u uslovima potpunog odsustva sredstava u budžetu, čak i prema “zaštićenim” tačkama koje predviđaju isplatu zarađenih plata zaposlenim radnicima u državnom sektoru i budžetnoj sferi, kao i isplatu penzija.

A. Jacenjuk je priznao da se zemlja nalazi na ivici bankrota, a kasa je opljačkana. Sporotekući državni prevrat koji je tokom tri meseca neumoljivo potkopavao finansije Ukrajine, morao je dovesti do ovakvog tužnog ishoda. Svi se sećaju na primer “štrajka” preduzeća iz zapadne Ukrajine, koji su odbili da uplaćuju porez u državni budžet. Uticaj na stanje platnog bilansa imala je i blokada organa državne uprave, zatim izvoz kapitala iz Ukrajine i panika na finansijskom tržištu, zaustavljanje investicionih programa u proizvodnji i organizovanje bojkota trgovačkih marki od strane pučista. Posle okončanja državnog prevrata, tome je pridodat simetrični otkaz jugoistočnih regiona da izdvajaju sredstva za Kijev.

Protivustavna delatnost pučista poništila je postignuti dogovor vlade Nikolaja Azarova sa Ruskom Federacijom. Prema rezultatima zasedanja ukrajinsko-ruske međudržavne komisije koja je održana 17. decembra 2013. godine, doneta je odluka o kupovini od strane Rusije hartija od vrednosti ukrajinske vlade u iznosu od 15 milijardi američkih dolara. Prva tranša kredita u iznosu od 3 milijarde dolara uplaćena je Ukrajini uoči nove 2013. godine, a uplata druge tranše bila je planirana za februar 2014. godine. “Gazprom” i “Naftogaz Ukrainы” su paralelno potpisali dodatak ugovoru iz 2009. godine, što je za Ukrajinu snizilo cenu gasa na 268,5 dolara za hiljadu metara kubnih, što bi uštedelo minimum 7 milijardi dolara za godinu dana. Na taj način bi realna pomoć Ukrajini već iznosila 22 milijarde dolara, ne računajući sredstva koja bi mogla biti dobijena posle realizacije memoranduma o razvoju industrijske kooperacije u sferi saradnje u raketno-kosmičkoj industriji, izradi aviona AN-124, mosta preko Kerčenskog zaliva, a takođe i planiranog sadejstva u regulisanju ograničenja u dvostranoj trgovinskoj razmeni između Rusije i Ukrajine tokom 2013-2014. godine. Pomoć koju je Zapad obećavao, čak i ako bude ostvarena, ne može kompenzovati gubitke koji su naneti privredi Ukrajine u rezultatu uništenja saradnje sa Ruskom Federacijom.

* * *

U Ukrajini se već osećaju prve ekonomske posledice državnog prevrata. Prema izjavi predstavnika Gazproma, Ukrajina više ne može računati na popust za gas zbog prekoračenja roka isplate dugovanja u iznosu od 1,549 milijardi dolara. Ukupan iznos duga Rusiji za gas iz 2013. godine dostigao je 2,634 milijarde dolara. Pored toga, Ukrajina tokom 2014. godine treba da otplati spoljni dug u iznosu 6,1 milijardu dolara.

Ako saberemo iznos duga za ruski gas, iznos isplata za inostrani dug, izgubljenih 7 milijardi dolara koji bi bili ušteđeni samo popustom na gas, kao i 3 milijarde dolara koje je neophodno vratiti Rusiji, dobijamo iznos od 18,734 milijarde dolara. Već iz ovoga je vidno da dugovanja koja su se nadvila nad Ukrajinom i koja mora da otplaćuje, prevazilaze kredite MMF, koji su pored toga obećani uz uslove koji su rušilački za društvo. Uzimamo u obzir i činjenicu da će na fonu povećanja ruske cene za gas spoljni dug Ukrajine početi da raste geometrijskom progresijom.

Sada takođe ne treba računati na ruski kredit za preostalih 12 milijardi dolara Kijevu. Međunarodne kreditne agencije na to su već reagovale pa je  Fitch 8. februara već snizio rejting Ukrajine na preddefoltni nivo sa V na SSS, sa negativnom prognozom, a agencija Standard & Poor’s je 21. februara suvereni rejting Ukrajine snizila sa SSS+ na SSS, prognoze negativne. Svoje odluke agencije su objasnile neizvesnošću oko kupovine ukrajinskih obveznica od strane Rusije.

Negativan saldo spoljnotrgovinskog deficita koji je u 2013. godini iznosio 8,475 milijardi dolara, predstavlja još jedan problem za punjenje državnog budžeta. Negativni bilans spoljne trgovine Ukrajine sa EU, za poslednjih 16 godina porastao je za skoro 8 puta. Potpisani sporazum o pridruživanju sa EU na kome insistira režim u Kijevu, dovešće do značajnog uveličanja trgovinskog deficita.

Što se tiče ukrajinske visokotehnološke industrije, njena sudbina je u ovom trenutku potpuno maglovita. U slučaju da jugo-istok završno izađe ispod kontrole Kijeva, sačuvaće se šanse da se realizuje sa RF potpisani sporazum o industrijskoj kooperaciji. Međutim, kijevskoj hunti od toga neće biti lakše, jer će državni dug morati da plaća upravo ukrajinska prestonica, koja je izgubila deo dohotka od industrijskog potencijala. A u slučaju povratka kontrole kijevske hunte nad celokupnom teritorijom Ukrajine, industrijski potencijal Ukrajine će biti uništen.

Izvor Fond strateške kulture, 13. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u