krimreferendum01

KRIM PRISTUPA RUSIJI

Masovna podrška otcepljenju od Ukrajine. – Referendum u skladu sa međunarodnim standardima, ocenio šef...

Masovna podrška otcepljenju od Ukrajine. – Referendum u skladu sa međunarodnim standardima, ocenio šef stranih posmatrača

Prema prvim rezultatima ankete Republičkog instituta za politička i društvena istraživanja sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto građana od ukupno više od 80 odsto izašlih na jučerašnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar – tass.

Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultati ankete predstavljaju pobedu naroda krima. „Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!”, rekao je Temirgalijev.

Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača, viši od 80 odsto, a na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja – „Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?” i „Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?”.

U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referendumski rezultat.

Referendum za pripajanje Krima Rusiji protekao je inače uz oštro negodovanje Kijeva i napetu diplomatsku aktivnost Zapada, dok su ministarstva odbrane Rusije i Ukrajine postigla su dogovor o primirju koje bi trebalo da važi na Krimu do 21. marta.

Dok su zapadni lideri unapred najavili da neće priznati referendumski ishod, uz objašnjenje da je reč o nelegalnom aktu secesije, Kremlj izrazio spremnost da poštuje volju građana Krima. Bela kuća zapretila je Rusiji sankcijama, povodom održavanja referenduma na Krimu. Zvanični Brisel proglasio je referendum „nelegitimnim i nezakonitim” i najavio da će danas doneti odluku o uvođenju sankcija Moskvi.

Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referenduma Mihail Mališev izjavio je da „od vremena Sovjetskog Saveza” nije zabeležen tako visok odziv, prenele su agencije.

„Krimski Tatari dolaze porodično iz različitih četvrti i učestvuju u glasanju”, rekla je krimskoj agenciji predstavnica za štampu bahčisarajske gradske vlasti Julija Bekirova.

U međuvremenu , nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predložila mu da bi u Ukrajinu trebalo poslati više posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), što je Putin pozdravio, saopštio je portparol Merkelove.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk zatražio je da posmatrači OEBS-a budu hitno poslati na jug i istok Ukrajine, „uključujući i Krim”.

On je najavio da će vlasti Ukrajine pronaći i izvesti pred lice pravde sve one koji u autonomnoj oblasti Krim promovišu separatizam „uz pomoć ruskih vojnih jedinica”.

Šef ruske diplomatije Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri složili su se juče da treba tražiti rešenje za krizu u Ukrajini insistiranjem na ustavnim reformama, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju nije precizirano o kakvim reformama je reč, osim što je navedeno da bi one trebalo da budu „u generalno prihvatljivoj formi i da uzmu u obzir interese svih regiona u Ukrajini”.

Kasnije juče posle podne, Vašington je zaoštrio stav: Džon Keri je zatražio od Sergeja Lavrova da Moskva povuče svoje snage sa teritorije Ukrajine i dopusti joj da sprovede reforme.

Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije dogovorili su se da će na Krimu do 21. marta na snazi biti primirje. Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh rekao je na marginama sednice ukrajinske vlade rekao da su taj dogovor postigli komandant ukrajinske Ratne mornarice Sergej Gajduk i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Referendumska groznica prenela se u Odesu, i na istok Ukrajine, gde se u Harkovu okupilo oko 3.000 demonstranata sa zahtevom za održavanje referenduma za federalizaciju Ukrajine, odnosno njenog jugoistočnog dela.

Zahtev je pročitao koordinator „Građanskog foruma Harkova” Jurij Apuhtin, koji je rekao da se aktivisti ne slažu sa, kako je naveo, pučističkom vlašću Ukrajine i da je smatraju nelegitimnom, zbog čega traže od vlasti u Harkovu da održe referendum o federalizaciji Ukrajine. „Naš grad je bio i ostaće ruski, makar i u sastavu Ukrajine. Spremni smo da živimo u jedinstvenoj državi ali pod našim uslovima”, rekao je on. Na listićima za referendum će stajati samo jedno pitanje: Da li se slažete da Ukrajina postane federativna država?”, dodao je Apuhtin.

Konačni rezultati referenduma biće saopšteni u ponedeljak.

Referendum je pratilo više od 800 novinara, kao i više od 180 posmatrača iz 23 zemlje.

Aksjonov: Krim će u ponedeljak tražiti priključenje Rusiji

Premijer Krima Sergej Aksjonov rekao je da će vlada u ponedeljaki zvanično zatražiti pripajanje Rusiji, nakon današnjeg referenduma na kojem se 93 odsto izašlih izjasnilo za prisajedinjenje Krima Rusiji.

„Vrhovni Sovjet Krima će zvanično tražiti pripajanje Ruskoj Federaciji na sastanku 17. marta”, objavio je Aksjonov na svom Tviter nalogu, preneo je AFP.

On je ranije rekao da će današnji referendum o pridruživanju Rusiji ući u istoriju.

„Danas smo doneli veoma važnu odluku koja će ući u istoriju”, objavio je Aksjonov na Tviteru.

Prema rezultatima ankete sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto izašlih na današnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar – tas.

Premijer Krima Sergej Aksionov izjavio je pozdravljajući građane koji su u centru Simferopolja slavili odluku na referendumu o pripajanju Krima Rusiji: „Vraćamo se kući!”.

„Krim ide u Rusiju!”, poručio je on na Lenjinovom trgu okupljenoj masi koja je zatim uz izvođenje hora zapevala himnu Rusije.

Više od 95 odsto birača podržalo je na referendumu pripajanje Krima Rusiji, prvi su zvanični preliminarni rezultati.

Predsednik Krimskog parlamenta čeka brz odgovor Rusije

Predsednik Krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov rekao je da će Moskva najverovatnije brzo odgovoriti na današnji referendum Krima o pripajanju Rusiji.

„Mislim da će Rusija brzo odgovoriti, jer vidite šta se dešava sa narodom, to je značajan događaj, ne radi se samo o krimskom događaju, u pitanju je Rusija i događaj od globalnog značaja”, rekao je Konstantinov za rusku televiziju „Rosija 24 vesti”, preneo je Rojters.

Premijer Krima Sergej Aksjonov je rekao hiljadama okupljenih na Trgu Lenjina u regionalnoj prestonici Simferopolju da taj region sada „ide kući”, nakon referenduma o priključenju Rusiji.

Okupljeni su pevali rusku himnu nakon što su preliminarni rezultati, na osnovu 50 odsto obrađenih glasova na referendumu na Krimu, pokazali da je čak 95,5 odsto građana glasalo za prisajedinjenje Rusiji, saopštio je predsednik komisije Vrhovnog saveta Krima Mihail Mališev.

Prema njegovim rečima, 3,5 odsto je glasalo protiv, dok je preostalih jedan odsto glasova nevažeće, prenela je agencija Itar-tas.

Mališev je naglasio da u računicu nisu ušli glasovi iz Sevastopolja, a prema ranijim saopštenjima, referendum je propraćen visokom izlaznošću koja je premašila 81 odsto.

Šulc: Referendum na Krimu nelegalan

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, saopštio je da je referendum na Krimu nelegalan i poručio da EP podržava integritet ukrajinske teritorije.

„Žao mi je što je ovaj nezakonit referendum iskomplikovao buduće napore da se izađe iz krize. Rezultat referenduma nije validan ni po ukrajinskim ni po međunarodnim zakonima”, rekao je Šulc, prema saopštenju iz Brisela.

„Evropski parlament u potpunosti podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Ujedinjena Ukrajina mora slobodno da odlučuje o svojoj sudbini”, dodaje se u saopštenju.

„Želeo bih da ponovim da osuđujem upad ruske vojske na Krim. To je bilo kršenje međunarodnog prava i kršenje suvereniteta Ukrajine”, ocenio je Šulc.

„Argument da su vojne akcije potrebne kako bi se zaštitile etničke manjine, često su upotrebljavane u prošlosti, uz katastrofalne posledice”, zaključio je Šulc.

Šulc je, u diskusiji o referendumu na Krimu, kritikovao i pojedine države EU što su još uzdržane umesto da kao reakciju usvoje oštre sankcije protiv Rusije.

Šulc je glavni kandidat evropskih socijaldemokrata na predstojećim izborima za Evropski parlament.

 

ZAŠTO JE KRIM VAŽAN RUSIMA

Ruski knez Vladimir upravo je u Sevastopolju primio hrišćanstvo 988. godine, a Ćirilo je sa Krima doneo azbuku

Poluostrvo Krim, oko koga se poslednjih nedelja povela prava globalna bitka, oduvek je bilo na meti osvajača, pre svega zbog strateškog položaja u srcu Crnog mora. Sevastopolj, najveća ratna luka u ovom delu sveta, središte je ruske Crnomorske flote, još od 1783. godine, kada je carica Katarina Druga osnovala grad i utvrđenje, uključivši ga u sastav Ruske imperije.

Međutim, istorija Sevastopolja, odnosno Hersonesa Taurijskog, kako se zvao u antičko doba, stara je više od dva i po milenijuma, a ovo mesto oduvek je bilo čvorište trgovine i vojnih aktivnosti.

Za Ruse, Krim ima posebno istorijsko i duhovno značenje, s obzirom na to da je ruski kijevski knez Vladimir upravo u Hersonesu (današnjem Sevastopolju) primio hrišćanstvo 988. godine.

Ovaj dan se već hiljadu godina obeležava kao „Krštenje Rusije”. Takođe, prema predanju, tokom svoje misije u Hazariji (Krimu) Ćirilo je 860. iz Hersonesa (Sevastopolja) doneo azbuku. Isto tako, za Ruse je od velikog značaja što je u Sevastopolju boravio i sveti apostol Andrej Prvozvani, a simbol ruske Ratne mornarice je upravo „andrejevska zastava”.

U Sevastopolju je umro i sveti Kliment, papa i učenik apostola Petra, a Ćirilo je otkrio njegove mošti i kasnije ih preneo u Rim.

Tavridom, kako se Krim zvao sve do formiranja Sovjetskog Saveza, tokom istorije vladali su različiti narodi: Skiti, Heleni, Rimljani, Goti, Sarmaćani, Huni, Vizantinci, Hazari, Rusi, Mađari, Đenovljani, Mongoli, Timuridi, Turci, Tatari, Nemci…

Danas oko dve trećine od ukupno dva miliona stanovnika, čine etnički Rusi, koji Sevastopolj zovu „grad ruske slave” jer su tokom vekova na Krimu položili, kako se procenjuje, oko milion žrtava.

Posle Kučuk-Kainardžijskog mira 1774, Turska se odriče Krima i ova teritorija veličine Vojvodine, konačno prelazi u ruske ruke. Koliki značaj Krim ima za Moskvu, vidi se iz istorijske perspektive i broja žrtava koje je Rusija dala za njegovo osvajanje i odbranu.

Počev od toga da je ovo poluostrvo bilo centar odakle su Tatari išli u pohode na Rusiju i Poljsku, odvodeći slovenske robove, pa do toga da su Rusi u 18. veku zauzeli Krim, kako bi nastavili svoj put ka Bosforu i Carigradu.

Kako bi sprečili nezaustavljiv ruski prodor na Balkan, zapadne sile povele su protiv Rusije Krimski rat, od 1853. do 1856. godine. Ruska „prva odbrana” Sevastopolja nije uspela, a ishod je bio Pariski mir, kojim je Rusiji zabranjeno da drži flotu u Crnom moru.

Ruski gubici iznosili su oko 150.000 ljudi, a Rusiji je bilo potrebno 15 godina da se potpuno finansijski oporavi od ovog sukoba. Od 1871. ponovo joj je dozvoljeno da drži flotu u Crnom moru.

Krvavi sukobi potresali su Krim tokom Građanskog rata posle Oktobarske revolucije, a upravo sa ovog poluostrva je 1920. general baron Petar Vrangel sa svojom armijom emigrirao u Srbiju, povlačeći se pred naletima boljševika.

Tokom 1941. i 1942. godine, usledio je još krvaviji sukob, takozvana druga odbrana Sevastopolja. Posle zauzimanja Smoljenska i Kijeva, i uspostavljanja blokade Lenjingrada, nemačke i rumunske snage usmerile su se, septembra 1941, ka Krimu, strateški važnom putu ka Kavkazu.

Borbe su trajale skoro godinu dana, do jula 1942, a ukupni gubici na obe strane iznosili su oko 300.000 ljudi. Pad Sevastopolja i Krima doveli su do slamanja pozicija Crvene armije i nemačkog brzog napredovanja ka Kavkazu i Staljingradu, gde je više od dva miliona ljudi poginulo.

Ruska kontraofanziva na Krim odigrala se u proleće 1944. godine i sa ruske strane stradalo je još 84.000 ljudi, dok su Nemci i Rumuni imali više od 100.000 poginulih i zarobljenih.

Od raspada Sovjetskog Saveza i sticanja nezavisnosti 1991, zvanični Kijev nije nikada do kraja uspeo da stekne kontrolu nad Krimom. Poluostrvo je imalo teritorijalnu autonomiju, a grad Sevastopolj specijalni, federalni status, nakon što ga je 1954. tadašnji generalni sekretar CK KPSS Nikita Hruščov dekretom predao u sastav SSR Ukrajine.

Najnoviji događaji na Krimu praćeni su snažnim emocijama lokalnog stanovništva, jer mnogi pamte strahote Drugog svetskog rata. Mnogi među njima već kažu da je sada započela „treća odbrana” Sevastopolja i Krima od profašističkih snaga sa zapada Ukrajine.

U svakom slučaju, jedino je izvesno da Moskva neće odustati od Krima. Kako kažu, ne žele da im se posle Sevastopolja dogodi Staljingrad.

Starosedeoci Tatari

Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto). Ono što Tatare izdvaja jeste činjenica da su oni živeli na Krimu još pre nego što je ruska carica Katarina Velika u 18. veku pripojila to poluostrvo.

Oni su jedna od najstarijih i najvećih etničkih grupa na Krimu, koja je u vreme Staljina masovno deportovana sa ovog poluostrva. Na Krim se vraćaju tek pošto je Ukrajina postala nezavisna. Danas u svetu živi oko 548.000 krimskih Tatara, a blizu dva miliona ljudi ima krimsko-tatarske korene.

Autor Bojan Bilbija i agencije

Izvor Politika, 17. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u