KO ĆE U BUDUĆU VLADU?

U danu kada su iz sveta stizale čestitke Vučiću i naprednjacima na izbornoj pobedi,...

U danu kada su iz sveta stizale čestitke Vučiću i naprednjacima na izbornoj pobedi, ipak je ukazivano i na mnogobrojne zamke apsolutne vlasti

Aleksandar Vučić je u noći trijumfa sebi dao rok do 1. maja da formira vladu, a Nebojša Stefanović je juče pomerio granicu navodeći da je to moguće obaviti već do sredine aprila. Istina je da sa snagom koju im je dalo 1,7 miliona birača naprednjaci mogu da obrazuju novi kabinet i za nešto kraće vreme, onoliko brzo koliko im dozvoljavaju postizborne procedure koje moraju da se sprovedu. Ovog puta nema razloga za nategnute koalicione pregovore i gubljenje vremena na usaglašavanje osnovnih principa koalicionog dogovora, a pre svega – za trgovinu ministarskim mestima i funkcijama u javnim preduzećima. Jeste da Vučić hoće širu koaliciju, ali je u lagodnoj poziciji da je zainteresovanima ponudi po principu „uzmi ili ostavi”. Nijedna stranka više nema čuveni ucenjivački kapacitet.

Vučić, koji je i po rečima predsednika Srbije Tomislava Nikolića, budući premijer Srbije, u nedelju veče je rekao da nema čekanja i da će, iako ne mora, razgovarati sa svima koji Srbiji žele dobro – i sa Ivicom Dačićem, Draganom Đilasom, Borisom Tadićem, pa i sa onima koji nisu prešli cenzus, naglašavajući da svuda ima pametnih ljudi koji znaju da rade. Na pitanje da li tu misli i na Mlađana Dinkića, Vučić je rekao da nije govorio o ministarskim mestima i dodao: „To nije realno, a ono što nije realno, prosto se ne događa.”

I Tomislav Nikolić je juče naveo da o sastavu nove vlade treba da se razgovara sa onima koji su ušli u parlament, ali i onima koji nisu jer, kako je istakao, sve su to građani Srbije.

Zainteresovanih za ulazak u vlast i te kako ima. U redu stoje socijalisti, kao drugoplasirani na nedeljnim izborima, potom stranke nacionalnih manjina, pa možda i Tadićeva Nova demokratska stranka. O njoj se uoči izbora spekulisalo da je već napravila dogovor za resore prosvete i kulture. Neki mediji su čak preneli i da je Miodrag Rakić viđen za ministra policije, pa se pominjala i mogućnost da NDS-u pripadne Ministarstvo spoljnih poslova, ali sve su to priče zbog kojih se Tadić prilično ljutio i zbog kojih je i u izbornoj noći rekao da je čitavu kampanju proveo odgovarajući na „besmislena pitanja”. On je ponovio da nema nikakvog dogovora sa Srpskom naprednom strankom i da nema tajnog saveza, a juče se u njegovoj stranci nije moglo čuti – šta dalje.

Lider socijalista Ivica Dačić je ubrzo po objavljivanju rezultata otišao u SNS, ali samo, kako kažu u oba tabora, radi čestitanja pobedniku. Nije, navodno, bilo reči o mogućnosti obnavljanja partnerstva. Ipak, prema nezvaničnim informacijama, i takav scenario je sasvim realan. Samo što će u tom slučaju Dačić i njegovi dobiti tek mrvice u odnosu na ono što su imali do sada, a koalicioni partneri iz PUPS-a i Jedinstvene Srbije neće imati priliku da utiču na neka rešenja, kao što su mogli do protekle nedelje.

SPS, kao stranci u kojoj se neki istaknuti pojedinci smatraju proruski nastrojenim, ide naruku interesovanje Rusa za političke prilike u Srbiji. U izbornoj noći u sedištu SNS-a je, među gostima poput šeika Abdula bin Zajeda i predstavnika zapadnih narodnjačkih partija, bio i specijalni izaslanik predsednika Rusije Vladimira Putina. A ambasador Aleksandar Čepurin juče je u izjavi Tanjugu izrazio nadu da će na vlast doći snage i partije prijateljski raspoložene prema Rusiji.

Ištvan Pastor je na početku kampanje poručio da Savez vojvođanskih Mađara želi da bude deo republičke vlasti, a juče je izjavio da u naredna dva do tri dana očekuje poziv od SNS-a na razgovore o mogućem učešću te stranke u parlamentarnoj većini i u budućoj Vladi Srbije, na nivou državnih sekretara. Predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi rekao je da je spreman da sa najjačom parlamentarnom strankom u Srbiji razgovara o svim modalitetima i mogućnostima učešća na nekom nivou vlasti, a lider SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin očekuje poziv za buduću Vladu Srbije. Ugljanin je u izjavi Tanjugu podsetio da je njegova stranka SNS-u i SPS-u dala „demokratski legitimitet kao bošnjačka manjinska stranka” i da smatra da dele zajednički uspeh kada je reč o svemu što je učinjeno i u pogledu održivog razvoja, i u pogledu EU, i u pogledu rešavanja pitanja Kosova, to jest Briselskog sporazuma, koji je ključni faktor za trajnu stabilnost na Balkanu. Ali, Rasim Ljajić je u kampanji izjavio da sa njim ne bi ni u istoj sobi sedeo, a SDPS je deo koalicije koja je osvojila apsolutnu vlast.

Da se mogu nadati učešću u vladajućoj koaliciji potvrđuju i jučerašnje reči Nebojše Stefanovića, koji je na televiziji B92 rekao da ne veruje da će SNS samostalno formirati vladu, uprkos izbornim rezultatima, jer „niko ne razmišlja neodgovorno i uskostranački”.

On nije želeo da govori o konkretnim imenima i podsetio da je lider SNS-a Aleksandar Vučić ranije nagovestio da će ponovo predložiti na ista mesta ministra finansija Lazara Krstića i ministra pravde Nikolu Selakovića. Verovatno nikoga neće iznenaditi i ako u vladi ostanu Zorana Mihajlović (u slučaju da gradonačelnik Beograda bude Siniša Mali) i Vanja Udovičić. Vučić je pre desetak dana za „Politiku” rekao da ceni rad dosadašnjeg ministra kulture Ivana Tasovca (koga je Upravni odbor Beogradske filharmonije upravo juče, jednoglasno, predložio za direktora Beogradske filharmonije) i da od njega zavisi hoće li ostati u novoj vladi. Pored toga, može se očekivati da u vladi ostanu koalicioni partneri sa kojima su naprednjaci ostvarili veliku pobedu – Rasim Ljajić, Velimir Ilić, Aleksandar Vulin, a neko mesto (ali ne u vladi) verovatno čeka i Vuka Draškovića.

Za sada se niko od njih ne izjašnjava o tome, samo je Vulin, ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, juče rekao, kako prenosi Fonet, da je najmanje bitno da li će se on ili neko drugi baviti pitanjem Kosova u novoj vladi, jer je politika države potpuno jasna i neće se menjati.

U danu kada su iz sveta stizale čestitke Vučiću i naprednjacima na izbornoj pobedi, ipak je ukazivano i na mnogobrojne zamke apsolutne vlasti, što verovatno i Vučić, pored ostalog, ima u vidu kada govori o potrebi što šire koalicije. Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, rekao je za Radio Slobodna Evropa da primer Viktora Orbana u Mađarskoj pokazuje koliko je opasno kada jedna partija ima apsolutnu vlast.

„To je opasno, jer ne postoje dovoljno jake institucije koje mogu da kontrolišu vlast, uspostavljajući neophodnu ravnotežu. Ako umesto koalicija vlada jedna stranka, ona smatra da može o svemu odlučivati. Pogotovo je problem ako tom strankom dominira jedna osoba, kao Vučić u slučaju naprednjaka. To nikada nije dobar znak iako su namere možda dobre.”

Istini za volju, Orban je u EU stekao reputaciju „anfan teribla” koji prkosi i Briselu i MMF-u i Svetskoj banci, dok je Vučić u slozi, bar za sada, i sa jednim i sa drugim i sa trećim. 

I Biber ukazuje da su „mnoge članice EU dobro sarađivale sa Vučićem i uglavnom su zadovoljni sa njim”, ali će pratiti „sa oprezom kako će biti korišćena apsolutna vlast”. „Takva vrsta premoći je retka u Evropi”, zaključuje Biber za RSE.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić ocenila je juče za agenciju Beta, bez mnogo rezervi, da „dominacija jedne partije može da doprinese potencijalnoj stabilnosti koju zahteva proces evropskih integracija, pogotovo što i u novom skupštinskom sazivu neće biti partija koje se protive ulasku Srbije u EU”.

Transparentnost Srbija (TS) je nešto obazrivija kada je reč o tome i u saopštenju navodi da mogućnost samostalnog formiranja vlade znači novu šansu, ali i nove rizike u borbi protiv korupcije. TS ukazuje na to da „apsolutna politička moć stvara rizike za otkrivanje i rešavanje slučajeva korupcije koji nastanu u budućnosti, upravo zbog toga što još nije izgrađen sistem u kojem ’politička volja’ ne bi bila značajan činilac za primenu zakona”.

Autor B. Baković

Izvor Politika, 18. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u