BRANKO PAVLOVIĆ
Samohvalisanje političara je loše, ali, kad se u javnom prostoru prihvati kao istina, stvara se tlo za kolektivnu psihozu
U ovom tekstu govorim o sposobnosti, podršci građana i tajnama koje nam je Vučić saopštio. Sve je šaljivo i tužno u isto vreme.
Moguće je da je uporni čitalac iz mojih ranijih tekstova stekao utisak da ja g. Aleksandru Vučiću odričem svaku sposobnost, pa ovom prilikom želim jasno da naglasim da to nije tako. Sposobnost koju ja Vučiću priznajem, slikovito se može predstaviti kao nesumnjiva veština koju poseduje i šibicar. Šibicar je u stanju da kod čoveka stvori utisak da je kuglica baš ispod određene kutije šibica do te mere da je čovek spreman da svoje poslednje pare koje ima u novčaniku stavi na opkladu da će se podizanjem baš određene kutije (sećate se – od tri moguće) kuglica naći ispod nje.
Sličnu veštinu ima i Vučić. Niko nije video kuglicu, ali jedan broj građana veruje da će se ona pojaviti tačno tamo gde Vučić kaže. Kao i kod šibicara, i kod Vučića će se videti, kada se kutija okrene, da kuglica nije tu i baš na isti način, neće biti ni naših para.
Mi koji u igri ne učestvujemo ponovićemo da se tako nešto jasno videlo na samom početku, a oni koji su verovali Vučiću biće silno razočarani. Baš kao i čovek koji praznog džepa odlazi kući, stideći se svog postupka i smišljajući šta će reći svojim ukućanima.
Čestitajući Vučiću na ovoj veštini, ja se stidim i za njega.
NAJBOLjI REZULTAT IKADA
U izbornoj noći Vučić nas je obavestio da je rezultat koalicije okupljanje oko SNS „najveći u istoriji u poslednjih 24 godine“. Kod laganja je problem u tome što menja karakter čoveka koji laže, pa on počinje to da čini i onda kada nema šta ružno da prikriva. Pobeda na izborima je nesumnjiva, ali nije najveća u poslednjih 24 godine.
SPS je 1990, sam a ne u koaliciji, dobio 2,3 miliona glasova, nasuprot ovom rezultatu koalicije SNS od 1,73 miliona. U tom broju koalicioni partneri su oko 300 hiljada, tako da je rezultat samog SNS oko 1,45 miliona. Ako se tome doda da je kampanja vođena kao da je Vučić predsednički kandidat, pa se to uporedi sa rezultatom Miloševića, koji je iste 1990. godine dobio 3,3 miliona glasova, onda je slika o „nezapamćenoj podršci“ još više netačna. Pored toga, DOS je sa Đinđićem kao nosiocem liste, u decembru 2000. godine dobio 2,3 miliona glasova građana. Dakle ubedljivo više od koalicije SNS.
Bolest je i to što apsolutno niko u medijima ne sme Vučiću da kaže: „Čestitamo Vam na ostvarenom izbornom rezultatu, mada on svakako nije izraz najveće podrške koju su građani na izborima u poslednjih 24 godine davali nekoj listi“. Neumereno samohvalisanje političara je, naravno, loše, ali kada se to u javnom prostoru prihvati kao isitina, stvara se tlo za kolektivnu psihozu.
S KIM SE DOGOVORIO ŠARIĆ
Prilikom predaje Darka Šarića, Vučić nas je, ničim izazvan, obavestio o merama i radnjama koje je BIA u tom slučaju preduzela u poslednjih desetak meseci. Između ostalog, naveo je i dvadesetak „tajnih pretresa“!
Naravno da sve službe u svetu, pa i naša, vrše i pretrese prostorija na način koji ustavi ne poznaju i ne prihvataju kao zakonite, ali se o tome ne govori. Sada će svaki okrivljeni u čijim prostorijama je nađeno npr. pet kilograma droge, reći „to mi je podmetnuto, svi znamo da služba neovlašćeno upada u privatne prostorije, pa šta ih košta da mi podmetnu drogu“.
Infantilnost naših poltitičara, pa i Vučića, je takvih razmera, a nerazumevanje šta je država tako temeljno da oni, čak i kada im to nije potrebno za podizanje rejtinga, urušavaju sve oko sebe.
Inače posebna grupa u okviru BIA koja je radila na ovim pitanjima, takođe naravno u tajnosti, naravno mala, radi i postoji daleko duže od koordinacije g. Vučića. Deceniju duže. I još 2004. godine je došla do saznanja da je Šarić problem. Onda su članovi tog tima rasformirani, pa ponovo okupljeni 2008. Pa je došlo do zaplene 2,2 tone kokaina na jednoj lokaciji, pa još pola tone na drugoj. Pre Vučića.
Vučić se zahvalio i jednima i drugima. Oni koji su radili i dalje su službenici BIA, a oni koji su ih rasformirali su za mandata Vučića postali ambasadori.
Opet malo šale za kraj. Istom prilikom nas je g. Vučić podsetio da je reč o okrivljenom koji se tereti za „5,7 tona kokaina. Ne 5,7 kilograma, nego tona“. Kako? Pa šta je 5,7 u odnosu na 19.586 koliko je iznosila zaplena droge u akciji „Grom“ u Beogradu, od pre neki mesec. Izvinite, ovo 19.586 su grami. Što nije lepo rekao „tereti se za 5.700.000 grama“ da ga ceo svet razume.
Kada postoji stvaran rezultat, čak i Vučić uvidi da je zamagljivanje istine nepotrebno. Istina, sasvim izuzetno.
Šarić će se očigledno nagoditi sa tužiocem i tako treba i razumeti napomenu Vučića da on ne može biti svedok saradnik. Naravno, to je ipak rezervisano samo za Čumeta. A i očigledni dogovor sa SAD, koji je Šarić prethodno postigao, to ne predviđa. Kada bi predviđao, bio bi i svedok saradnik. Sada nam predstoji da odgledamo do kraja u narednoj epizodi šta su se Ameri dogovorili sa Šarićem i da nam onda to predstavnici naših državnih organa saopšte.
Možemo da otvorimo kladionicu, ja tipujem na 12 godina, puštanje za 8. Nema laži, nema prevare.
