DAN POSLE KOGA NEĆE BITI SVE ISTO

ZORAN ČVOROVIĆ Putinovska Rusija ima obavezu da danas prigrli ideju prava i tako je...

ZORAN ČVOROVIĆ

Putinovska Rusija ima obavezu da danas prigrli ideju prava i tako je vrati u njen prvobitni zavičaj

Iz obraćanja V. V. Putina članovima ruskog federalnog dvodomnog zakonodavnog tela (Savet Federacije i Duma) povodom prihvatanja referendumske odluke naroda Krima o pristupanju RF, kristalno jasno proizilazi da se radi o istorijskoj tački preokreta u razvitku savremenih međunarodnih odnosa. [1]

To pokazuje najpre vremenski odsek u okviru kojeg predsednik Rusije analizira događaje u Ukrajini. On ih dovodi u neposrednu vezu sa sveukupnom nestabilnošću međunarodnog poretka, koja je stvorena nestankom svetskog bipolarnog sistema početkom devedesetih godina prošlog veka.

Poremećaj ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima u prethodnih dvadeset i više godina, po Putinu, rezultirao je, s jedne strane, „degradiranjem međunarodnih institucija”, a, s druge strane, politikom sile, koju su SAD i njihovi zapadani sateliti vodili bezočno gazeći važeće međunarodnopravne norme. Sledstveno, međunarodni poredak se urušio onog trenutka kada je čitav jedan svet nezavisnih država ostao u samotnoj neizvesnosti i nesigurnosti sa iskeženom obrazinom zapadnog krstaša, koga posle rušenja SSSR nije imao ko da dovede „k poznaniju prava”. Jer SAD opravdanje za svoje spoljnopolitičke postupke nisu tražile u opštevažećem pravu i saglasnosti ostalih članova međunarodne zajednice predstavljenih u UN, već u rasističkoj tradicija zapadnog društva, iz koje su crpeli veru, Putinovom rečju, „u svoju izabranost i izuzetnost”. Žrtve najstrašnijeg nasilja samozvanog i samovoljnog svetskog arbitra, koji je svet isključivo hteo da uredi prema svojim planovima i interesima, bile su sve one države koje nisu prihvatile da se nađu u koaliciji sastavljenoj po principu „ko nije sa nama, taj je protiv nas”. Za ruskog predsednika nema dileme da je agresija SAD i NATO protiv SR Jugoslavije 1999. godine predstavljala najteži i najočigledniji slučaj kršenja normi međunarodnopravnog poretka nastalog posle Drugog svetskog rata. Istovremeno, ona je prema njegovom zapažanju otvorila čitavu seriju nasilnih intervencija SAD i NATO protiv suverenih država, što u formi otvorenih vojnih agresija (Avganistan, Irak, Libija), što u formi spolja dirigovanih unutrašnjih državnih prevrata, počev od arapskih zemalja pa sve do Ukrajine.

krim02

„KOSOVSKI PRESEDAN“

Odlukom da protivno zahtevu SAD i njenih satelita prihvati slobodno izraženu volju stanovnika Krima o prisajedinjenju Rusiji, Moskva je poslala ne samo zapadnim partnerima već i čitavom svetu jasnu poruku da se na ruskoj egzistencijalnoj granici okončala epoha u kojoj je međunarodno pravo tumačeno i primenjivano krajnje arbitrarno, u zavisnosti od geopolitičkih interesa SAD. Stoga je i u ovom obraćanju predsednika Rusije pozivanje na „kosovski presedan” isključivo poslužilo kao snažna i odlučna opomena zapadnim državama da era nekažnjivog vođenja politike dvostrukih međunarodnih standarda pripada prošlosti. Posebno kada je reč o tako osetljivom pravu kao što je pravo na samoopredeljenje naroda koje konkuriše drugom podjednako značajnom pravu na zaštitu teritorijalne celovitosti nezavisnih država, na način kako su ova prava dovedena u vezu u čl. 7. Deklaracije o prijateljskim odnosima i saradnji od 1970. godine: „Ništa u prethodnim članovima neće biti tumačeno kao davanje ovlašćenja ili podsticanje na bilo koju aktivnost koja bi rasparčala ili narušila, u potpunosti ili delimično, teritorijalni integritet ili političko jedinstvo suverenih i nezavisnih država, koje se ponašaju u skladu sa načelom ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda na gore opisan način i stoga imaju vladu koja predstavlja celokupan narod koji pripada teritoriji bez obzira na razlike u pogledu rase, vere ili boje.” [2]

Vreme je da se podsetimo da su devedesetih godina prošlog veka SAD za sebe prigrabile ekskluzivno „pravo” da na teritoriji SSSR i SFRJ određuju podobne nosioce prava na samoopredeljenje, njegov obim, te da zloupotrebom prava na samoopredeljenje naroda, a protivno čl. 7. Deklaracije o prijateljskim odnosima i saradnji od 1970. godine, podstiču i pomažu separatističke akte kojima se razarao teritorijalni integritet ove dve suverene i nezavisne države. Proglašavanjem administrativnih granica federalnih jedinica za granice novostvorenih država na osnovu principa uti possidetis juris, u SSSR i SFRJ najviše su bili pogođeni većinski ruski i srpski narod, koji su svoju državotvornost ugradili u višenacionalne federacije. Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, koje je svoje opravdanje imalo kako u pretpljenoj nepravdi u prošlosti, tako i ponašanju zagrebačkih i sarajevskih vlasti koje srpskom narodu nisu shodno čl. 7. pomenute Deklaracije dozvoljavale da slobodno odredi svoj politički status, bilo je 1995. godine nasino onemogućeno na području Republike Srpske Krajine prikrivenom, a na području RS otvorenom NATO intervencijom. Preuzimajući ulogu samostalnog činioca međunarodne politike, koja jedino priliči velikoj sili, Rusija je 2014. godina sprečila da NATO posredstvom ukrajinskih plaćenika ponovi na Krimu 1995. godinu i uskraćivanje, po ugledu na prekodrinske Srbe, ruskom narodu pravo na samoopredeljenje. Zato je ruskom krimskom odbranom prava na samoopredeljenje naroda, Republika Srpska, podjednako kao i Pridnjestrovlje, dobila izuzetno snažnu podršku svom opstanku.

krim03

ODBRANA IDEJE ZAKONITOSTI

Ruska odbrana prava na samoopredeljenje naroda u slučaju Krima dodatno je ojačana činjenicom da je referendum o prisajedinjenju Rusiji sprovela jedna zakonita vlast. Nasuprot nje, stoji kijevska izvršna vlast koja ne samo da „ne predstavlja celokupan narod” koji pripada teritoriji, što je prema čl. 7. Deklaracije o prijateljskim odnosima i saradnji jedini, ali dovoljan uslov za otcepljenje, već je kijevska izvršna vlast i nelegalna. I dok SAD i njegovi sateliti, kako briljantno primećuje A. Mezjajev, manipulišu političkom kategorijom legitimiteta (pristanak pripadnika političke zajednice na postojeće vršioce vlasti) kako bi prikrili pravu prirodu ukrajinskog državnog prevrata i svoju vodeću ulogu u njemu, Rusija se i sa stanovišta unutrašnjeg prava javlja kao čvrst branilac ideje zakonitosti. [3] Jedino doslednom i čvrstom odbranom zakonitih vlada Rusija sprečava da se pravo na samoopredeljenje naroda konzumira u uslovima nasilnih unutrašnjih prevrata i spoljnih agresija, u kojima se SAD i NATO, kako potvrđuje iskustvo poslednjih dvadeset godina osećaju kao riba u vodi. Iz ugla legalnosti jedne vlade postaje itekako očigledno da zvanična Moskva nije prihvatanjem krimskog referenduma naknadno osnažila prištinsku secesiju, jer na KiM danas jedinu legalnu vlast čini Skupština AP KiM, konstituisana na osnovu važećeg Ustava Srbije, i to tek posle jednostranog narušavanja poretka zasnovanog Rezulucijom 1244 od strane albanskih secesionista i njihovih NATO pokrovitelja.

Borba za ideju prava i zakonitosti obezbedila je Zapadu dominantni položaj u prethodnim vekovima. Sumrak ideje prava na Zapadu danas je očigledan, a povezan je sa urušavanjem državnog suvereniteta u korist nadnacionalnih tvorevina i multinacionalnih kompanija. Međunarodnopravne norme postale su još devedesetih godina prošlog veka iako ne prva, a ono najočiglednija žrtva ovog procesa. Putinovska Rusija u punoći svog suvereniteta ima obavezu da danas prigrli ideju prava i tako je vrati u njen prvobitni zavičaj – pravoslavni, vizantijski Istok.

__________

Napomene:

[1] http://www.kremlin.ru/news/20603; A. Filimonova, Krim: strateška inicijativa prelazi na stranu Rusije

http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/18/krim-strateshka-iniciiativa-prelazi-na-stranu-rusiie.html

[2] Navedeno prema A. Pavković, P. Radan, Stvaranje novih država: teorija i praksa otcepljenja, Beograd, 2008. str. 352. Konsultovana i sledeća literatura: B. Krivokapić, Zaštita manjina umeđunarodnom i uporednom pravu, knj. 1. Beograd, 2004; S. Avramov, M. Kreća, Međunarodno javno pravo, Beograd, 2007;

[3] A. Mezjajev, O legalnosti ukrajinski vlasti i kriminalnosti državnog prevrata

http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/08/o-legalnosti-ukraiinskih-vlasti-i-o-kriminalnosti-drzhavnog-prevrata.html

Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u