VELIKI RAT 2.0

SLAVOLjUB LEKIĆ I Srbi i Rusi treba da se zamisle nad činjenicom da su...

SLAVOLjUB LEKIĆ

I Srbi i Rusi treba da se zamisle nad činjenicom da su Rusi u Ukrajini a Srbi u Crnoj Gori danas manjina

Malo ko je s proleća 1914. znao da će za nekoliko meseci buktati svetski rat ili da će Austro-Ugarska izgubiti Cersku i Kolubarsku bitku protiv malene Srbije. Čak i ako su očekivani ratovi dolaze prebrzo i iznenada, a često traju duže nego što učesnici planiraju. Od svih političkih žarišta u svetu, od Drugog svetskog rata, današnji sukob u Ukrajini je najopasniji i sa dalekosežnim posledicama. Nakon decenija akumulacije političkih promena u svetu, svedoci smo velikog rata u srcu ruskog kopna. Ujedinjenje Nemačke, finansijska kriza, zatvaranje tržišta, valutni ratovi, nesuglasice oko bretonvudskog sistema, završavaju se velikim sukobom oko sirovina i teritorija na prostoru kopnenog kolosa. Osim samih država, pre svega Rusije, SAD, Nemačke i Kine, u ukrajinsku krizu umešane su nadnacionalne strukture (MMF, SB, EU, NATO), obaveštajne i vojne strukture (CIA, FSB, Pentagon, ruska i druge velike armije) potom neformalni centri moći uokvireni raznim forumima i okruglim stolovima, te značajne privatne finansijske strukture (FED, investicione banke i dr.). Danas su svi oni čas prisni saveznici, čas protivnici koji pokazuju samostalnost i inicijativu, posebno nadnacionalne strukture i neformalni centri moći. O ovom svedoči i niz događaja, poput iznenadne smene čelnika MMF Štros-Kana, projekti Vikiliks i Snouden, promene u Pentagonu, otvoreno nezadovoljstvo uglednih kongresmena i političara američkom spoljnom politikom, kao i tekuća zbivanja u Siriji i Ukrajini. Odjednom kao da svaki od aktera na geopolitičkoj sceni traži svoje mesto pod suncem. Svet se, tragajući za novom ravnotežom moći, suočio sa mnoštvom učesnika, jedva primetnih dok je Imperija bila u zenitu.

Da li će se ovi rasipnici lako stečenog novca i prolivači tuđe krvi dočepati masnog zalogaja, Rusije?

PAD UKRAJINE – HANNIBAL ANTE PORTAS

Raspadom SSSR (1991) Rusija je izgubila Ukrajinu a 2014. odbila je da dopusti da Imperija postane knjižni vlasnik ove teritorije i tako bez ispaljenog metka izbije na Crveni trg. Sadašnji ruski predsednik raspad SSSR označio je kao veliku geopolitičku katastrofu, verovatno imajući u vidu i značaj Ukrajine, Belorusije i Kazahstana za budućnost Rusije. Sama činjenica da se u poslednjih sto godina treći put puca u Podmoskovlju govori o teškom položaju Kremlja. Putin je primio rat što je potvrdio odlukom o upotrebi oružanih snaga u Ukrajini. Njegovu poziciju možda je najbolje ocenio bivši češki predsednik Klaus primetivši da Putin nije srećan što je uvučen u krizu. Otuda Putin i ne preti ratom, posebno ne nuklearnim, koji je pred ukrajinski zaplet pomenuo potpredsednik ruske vlade D. Rogozin. U borbi za svetsku političku moć i prevlast Ukrajina je tačka preokreta posle koje sledi federalizacija Rusije, potom raspad, po nacrtu Bžežinjskog, ili pak povratak Rusa u istočnu Evropu. Kompromisa ne može biti jer bi za onog ko bi ga načinio značio poraz. Rusija više nema kuda da se povlači, već mora da prima i zadaje udarce, kako joj njen položaj nalaže. Budući da Imperija prvi put u svojoj istoriji iskušava moć ruskog prostora, pored informativnih, ekonomskih i finansijskih oružja, biće potegnute i nukelarne glave i ko prvi zastane izgubiće. O svetskom gospodstvu nikada do sada nije se odlučivalo pregovorima već ratom. Tako će biti i ovog puta.

ukrajinaeu

PONUDE DANAJACA

Ratoborne ali i neumesne izjave o Rusiji, čelnika Imperije i njenih geopolitičkih skretničara (Hilari Klinton i Džon Mekejn) osim besa otkrivaju i slabost. Valja se prisetiti da su Rusi u mnogim prilikama, dok su gubili protiv Amerikanaca, pokazivali više dostojanstva i, što je još važnije, pribranosti i trezvenosti.

Osvedočeni posvećenik ruskom pitanju, Bžežinski kao izlaz iz krize nastale oko Ukrajine predlaže njenu finlandizaciju. Termin finlandizacija prvobitno je povezivan s opasnostima po zapadnu Evropu koje bi nastale usled raspada atlantskog saveza šezdesetih godina HH veka. U konkretnom predlogu finlandizacija bi bila forma neutralnosti praćena ograničenim suverenitetom Ukrajine, što bi omogućilo konsolidaciju američkih pozicija i nastavak ofanzivnog delovanja prema Rusiji čim dozvole prilike. Kisindžerov predlog Rusima u četiri tačke, mek i nepopustljiv istovremeno, uljudniji je od stanovišta Bžežinskog. Ali u SAD postoji mnogo političara i istaknutih ličnosti koje uviđaju slabosti današnje antiruske politike. Oni ne žele da provociraju kontranapad neprijatnog suparnika. Jer lakše je čuvati sopstvenu prednost mirom nego ratom provocirati izgradnju i mobilizaciju svih snaga protivnika.

Očigledno je da je Veliki rat 2.0 u punom zamahu. Zbivanja se odvijaju velikom brzinom, što svedoče događaji na Krimu. Kao da se o budućnosti Ukrajine razgovaralo, možda čak i pregovaralo, još pre izbijanja sukoba? Za samo nekoliko nedelja na Krim su ušle strane trupe, zakazan je referendum o statusu poluostrva, predsednik ruske vlade naredio je izgradnju mosta između Rusije i Krima, najavljeno je osnivanje vojske Krima i uvođenje rublje kao valute, izneta ideja o izgradnji gasovoda Južni tok preko Krima, obavljen referendum i konačno Krim je pripojen Rusiji.

NOVA HAZARIJA?

Krim je važno čvoriše kulturne i političke istorije i prostor za koji su se borile mnoge države i narodi, od davnina do danas. Ne tako davno, u vreme Drugog svetskog rata razgovaralo se o stvaranju Jevrejske sovjetske socijalističke republike na Krimu (Molotov, Mikojan, Maljenkov, Berija), Rozenbergovi planovi o uključivanju Ukrajine u sastav Trećeg rajha nisu se odnosili na Krim, a Hitlerova Nemačka nije dozvolila krimskim Tatarima da obnove svoju državnost.

Lokalni politički predstavnici Krima pokušavaju da postignu dogovor sa krimskim Tatarima, što potvrđuje inicijativa da se u službenu upotrebu na Krimu, pored ruskog i ukrajinskog, uvede i jezik krimskih Tatara mada su neki njihovi predstavnici zatražili intervenciju NATO pakta kao na Kosovu 1999. Izgleda da su referendum o samostalnosti Krima podržali i Nemci sa Krima.

Vreme će pokazati da li će Krim postati evropski Hong Kong na obnovljenom putu svile, izvan domašaja mornarice Imperije, uklopljen u svet s više valutnih zona (američka, kineska, ruska, evropska) u kome bi FED bio jedan od emisionih centara.

PRETNjA KAO NAGRADA

Povodom najava da će protiv Rusije biti uvedene ekonomske sankcije, reagovali su mnogi ruski zvaničnici. Zanimljiva je izjava Sergeja Glazjeva, savetnika predsednika RF, da će Rusija prodati američke obveznice (trenutno ima oko 138 milijardi dolara), te da će sačiniti sopstveni platni sistem i tako otkazati usluge zapadnim bankama. Ovo upozorenje moskovski neoliberali nisu smeli da napadnu javno (što je samo po sebi znakovito), ali je omalovaženo u inostranstvu. Ruski magnati reagovali su pre svih zvaničnika ubrzanim prebacivanjem svojih depozita iz zapadnih banaka na Daleki Istok.

Danas privredna stabilnost zemlje ne zavisi samo od ruske vlade već od brojnih inostranih faktora te Putin, dok osporava suverenitet Imperije, nema punu sigurnost u državnom aparatu, posebno onom zaduženom za ekonomiju. Uvođenje ekonomskih sankcija nateralo bi Rusiju da započne promene koje bi smanjile njenu zavisnost od uvoza i sistema međubankarskih obračuna (SWIFT – Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication). Osim kratkotrajne štete od uvođenja sankcija Rusija bi dugoročno mogla i da profitira, ali i da uzvrati ekonomskim oružjem. U ovoj krizi Rusija nije usamljena, što svedoči suprotstavljanje predstavnika Brazila u MMF američkom i evropskom pritisku da se Ukrajini omogući veliki kredit ublažavanjem pravila kojih se pridržava MMF.

Nije na odmet napomenuti da je sadašnja guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina (imenovana sredinom 2013.) odmah po stupanju na dužnost raspustila grupu koja se bavila uvođenjem unutrašnjeg platnog sistema u Rusiji.

geopolitika

MEDIJI I MOĆ

Primetna je ujednačenost izveštavanja zapadnih medija po pitanju najnovijih zbivanja u Ukrajini, kao u vreme svrgavanja Gadafija u Libiji, rata u Siriji ili ranije rata protiv SRJ. Ali u ukrajinskom odmeravanju ulog je Rusija te svi naslućuju da sukob nosi razornu energiju promena. Na Krimu se testira moć Imperije koja posle svega što se desilo mora da uzvrati i potvrdi da ona, i samo ona, ima pravo na izuzetak. Svaki Putinov uspeh u ukrajinskoj krizi Iran, Kinu i druge zemlje može navesti na zaključak da je izazivanje SAD sve manje rizično. Zato ruski saveznici i protivnici posmatraju sukob širom otvorenih očiju. Dobro znaju da Imperija ima bolje karte od Hitlera i Napoleona i otuda su jedni založili svoje živote (Poljska i baltičke države), a drugi politički prestiž i ekonomske interese (Nemačka i Francuska). Ali većina država je uzdržana i mirno čeka rasplet (Kina, Indija, Brazil i dr.). Sadašnja ukrajinska kriza pokazuje da sukob SAD i Rusije može da baci Evropu na kolena, što bizarne pretnje evropskih birokrata Rusiji, posredstvom Ukrajine, čini bespredmetnim, čak i neozbiljnim. Kako god, dok ne padne Krasnaja plošad, sitan vez na Balkanu, Kavkazu i Bliskom Istoku neće doneti dividende učesnicima pohoda na istok.

EUFORIJA ILI PRVA RUSKA POBEDA?

Ako Ruska federacija zadrži i stabilizuje Krim a ostatak Ukrajine federalizuje promeniće se tok zbivanja u Evroaziji. To će u najmanju ruku naterati SAD da ozbiljno razgovaraju sa Rusima. Vodilja Atlantskog pakta koju je lucidno iskazao lord Ismej (prvi sekretar NATO-a), naglasivši da je NATO tu da drži Ruse izvan Evrope, Amerikance u Evropi, a Nemce „dole“,  danas je na velikoj probi. Rusija prvi put posle Staljina kazuje da želi da se vrati u igru – da trasira nove gasovode i uređuje odnose u Evropi. Posle povratka Krima Rusiji pala je ukorenjena zabluda da je nakon rušenja berlinskog zida i proširenja NATO, Rusija regionalna sila koja će nestati sa međunarodne scene. I ovaj put se pokazala kao istinita pouka: potceniš li protivnika zažalićeš!

BALKAN – POČETAK I KRAJ

Mnogi političari tekuće događaje u Ukrajini porede sa raspadom SFRJ. I, zaista, ovih dana Jugoslavija nastavlja život u Ukrajini budući da balkanska geopolitička mikrohirurgija, s kraja HH veka, prerasta 2014. u oblikovanje novih političkih kontinenata.

Život Balakanaca danas je pod snažnim uticajem EU a sukobi u Ukrajini posledica složenih odnosa Rusa i Nemaca. Ipak, glavni učesnici rasprave o Balkanu i Ukrajini nisu ni Rusi ni Nemci, već angloamerička politička elita, uticajnija i samouverenija od predstavnika ova dva velika evropska naroda. Za razliku od ruske i nemačke, angloamerička politika ne obazire se na verske razloge, kulturne ili ekonomske interese u Ukrajini, već isključivo geopolitičke, što joj daje slobodu akcije.

I Srbi i Rusi treba da se zamisle nad činjenicom da su Rusi u Ukrajini a Srbi u Crnoj Gori danas manjina, njihovi jezici preimenovani a ćirilica odstranjena iz javnog saobraćaja. Današnja Ukrajina prožeta je rusofobijom i može se pretpostaviti da bi njena vojska, posle reorganizacije pod nadzorom instruktora NATO, krenula na istok, a ne na zapad ili sever. Izgleda da je upravo Ukrajini bio namenjen takav zadatak posle koga bi nestala iz svetske istorije, što iznova potvrđuje da su smisao i nastanak pojedinih zemalja i naroda, katkada nedokučivi savremenicima.

Nakon munjevitog pripajanja Krima Rusiji, na prostoru između Baltika i Balkana biće rekapitulirano dvadeseto stoleće. Otuda nije isključeno ubrzanje decentralizacije Srbije, ali i otpor ovakvim nastojanjima.

NADA I ZEBNjA ZAJEDNICE

Balkanska Superstruktura (skrivena oligarhija) zabavljena propagiranjem ideologije lažnog jugoslovenstva, titoizma i srbofobije naliči samouverenim ukrajinskim magnatima, koji svoje depozite čuvaju na zapadu a dobit stiču na istoku. Superstruktura kreće putem koji je davno odabrala, ide u goste Evropi. Rusija se vraća u Evropu, tamo gde je već bila oslobodilac od Hitlera ali i od Napoleona. U sećanjima Rusa su talasi konjanika koji izbijahu iz Azije, kroz širok prolaz između Urala i Kaspijskog mora, čak do Mađarske. Kuda su nekada jahali konjanici danas su cevovodi i železnice. Azijski nomadi sukobljavaju se s atlantskim piratima. Mreža cevovoda i transkontinentalnih saobraćajnica, i izgradnja ruske flote, narušava prednost pomorskih sila i umanjuje dejstvo niza stražara raspoređenih na rubovima evroazijskog kopna u čijem središtu stoluju Rusi.

Dok Amerikanci imaju najuticajnije banke, nezapamćenu organizaciju vojne mašinerije i brižnu pomoć britanskog krupijea, Nemci stoletnu žudnju za gospodstvom, gorko sećanje na Hitlera i teret silosa savezničkih raketa, Kinezi želju da trguju, ako već moraju i zlatom i opijumom, dotle Rusi imaju isto što i pre jednog stoleća – ideju i nešto oružja. Zato će na dugo putovanje u Evropu Rusi poneti ideju slobode koja ih opseda čitavo stoleće, kosovski buzdovan (koji se već obija o glavu Imperiji u slučaju Krima), i prirodna blaga. Dovoljno za obnovu čvrste i spokojne države.

Ali za nas je važnije pitanje: kako će se obezglavljena zajednica izboriti sa izazovima koji dolaze iz velikog sveta? Da li će se provući kroz iglene uši sudbine poučena iskustvom Svetog Save, Đurđa Brankovića, Karađorđa i Milana Nedića? Ostaje nada da će Superstruktura biti uklonjena mirno, po principu smene straže, bez sukoba i potpunog raspada države.

Politika
Pratite nas na YouTube-u