Postavlja se pitanje da li će Vučić smeti da krene stopama Crne Gore i Albanije, koje su na mig sa Zapada već „pokazali zube” Moskvi
Nova vlada sa Aleksandrom Vučićem na čelu još nije ni formirana, a već se nalazi na velikim mukama. Rukovodstvo u Beogradu je pod velikim pritiskom iz Brisela da usaglasi svoju spoljnu politiku sa zvaničnim stavom Evropske unije po pitanju situacije u Ukrajini i sankcija prema Rusiji.
Postavlja se pitanje da li će Vučić smeti da krene stopama Crne Gore i Albanije, koje su na mig sa Zapada već „pokazali zube” Moskvi, naročito ako se u obzir uzme činjenica da je nekoliko velikih ruskih projekata pokrenuto u Srbiji, pre svega Južni tok, ali i obnova železničkog čvora.
Kako redakcija „Srbin info” saznaje, Aleksandar Vučić je ovih dana u intenzivnim kontaktika sa predstavnicima Rusije, a ovi razgovori trebalo bi da cementiraju već dogovorene ekonomske projekte u Srbiji. To znači da će zvanični Beograd ipak morati da se suzdrži od osude pripajanja Krima Rusiji, pa ostaje da se vidi kako će na ovu odluku proevropske srpske vlade da reaguju u Briselu i Vašingtonu.
Srbija se do sada zvanično nije izjasnila ni o sankcijama EU zvaničnicima svrgnutog ukrajinskog režima jer je naša vlada u tehničkom mandatu i ne može komentarisati takve situacije
“Nova vlada Srbije će se izjasniti o situaciji u Ukrajini i na Krimu. Tehnička vlada ne komentariše aktuelna politička dešavanja u svetu”, rekli su u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije agenciji Beta.
Odluci Saveta EU o uvođenju sankcija “određenim osobama, pravnim licima i telima” odgovornim za zloupotrebu državnih fondova i kršenje ljudskih prava u Ukrajini pridružilo se više zemalja koje nisu članice EU, među kojima su Crna Gora, Island, Albanija, Lihtenštajn, Norveška i Moldavija. Ove zemlje su uvele i određene sankcije prema Rusiji.
BiH nije odgovorila na zahtev EU, jer o tome nije postignuta saglasnost u tročlanom Predsedništvu BiH.
O stavovima EU povodom krize u Ukrajini ministra spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkića juče je obavestio šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport, koji mu je preneo poruku visoke predstavnice Ketrin Ešton.
Mrkić je juče o Ukrajini razgovarao i s ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Čepurinom “koji mu je dostavio poruku ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova”, saopšteno je iz Ministarstva.
Odluka Saveta EU nalaže zamrzavanje novčanih sredstava i ekonomskih resursa osobama koje su označene kao odgovorne za zloupotrebu ukrajinskih državnih fondova, kao i onima koji su proglašeni odgovornim za kršenje ljudskih prava u Ukrajini.
Autor Aleksej Dimitrijević
Izvor Srbin.info, 20. 03. 2014.
