ČEDOMIR ANTIĆ
Mi tada nećemo napasti Moskvu, nego ćemo sporiti pravo RS na postojanje, ugroziti Srbe iz Crne Gore i rušiti temelje države Srbije
Crna Gora se solidarisala sa Evropskom unijom i zavela sankcije Ruskoj Federaciji. Toliko od ozbiljnih reči čoveka što ne može da se pomiri sa tim da je katastrofalno poražen na prethodnim predsedničkim izborima. Pre svega nekoliko godina, kada je obeležavao godišnjicu državne nezavisnosti koju je DPS pretvorio u šovinističku i partijsku paradu, tvrdio je da će Crna Gora uvek negovati svoje veze sa Srbijom i Rusijom. Vladavina režima DPS i SDP od početka jedva da je na sebi imala smokvin list principa, programa i vredonosti. Spremajući se da bude „Nova Evropa“ nekog još mlađeg Buša, Crna Gora je, radi slobode grupe političara da rade šta hoće, prihvatila da vodi politiku države koja nije slobodna.
OČEKIVALI SU RUSKO ĆUTANjE
Nije ovde reč o tradicijama. O tome da je Rusija svoju „zavetnu zemlju“ – kako ju je sedamdesetih godina 19. veka nazvao ruski ambasador u Cargradu Ignjatjev – štitila i finansirala od 17. do 20. veka. Ne radi se o borbi protiv fašizma koju je srpski narod Crne Gore poveo i iz bratske solidarosti sa sovjetskom Rusijom. Danas nije potrebno ni da se prisetimo koliko je Crna Gora svoju privrženost Sovjetskom Savezu platila skuplje i od narodâ bivše Jugoslavije koji su Josifu Satljinu dugovali državnost, nije reč ni o blagonaklonom stavu savremene Ruske Federacije prema Crnoj Gori, ulaganjima koja su doprinela da prastari i dotrajali Đukanovićev režim iz komatoznog pređe u stanje zombija. Ovde je reč o elementarnom poštenju, minimalnoj čestitosti, koja je potrebna čak i za politiku bez koje političar nije ništa drugo nego razbojnik.
Ruska Federacija je proglasila priključenje samoproglašene Republike Krim i grada Sevastopolja, oni će postati 90. i 91. članica federacije. Na prvi pogled reč je o kršenju međunarodnog prava i posebno Helsinškog završnog akta. Hilari Klinton, nekadašnja državna sekretarka SAD, i kanadski premijer uporedili su Putinovu Rusiju sa Hitlerovom Nemačkom. Baš liči na Hitlera. Za razliku od velikog slobodoumnika Džona Mekejna, koji je 2011. u Tripoliju najavio slično „oslobođenje“ i usrećivanje Sirije, Irana, Rusije i Kine.
Ruska Federacija prihvatila je i priznala nezavisnost Ukrajine gotovo bezuslovno. Veštačka država, čije slabašne tradicije sežu vek u prošlost, proširila se na Istok i Jug onako kako su je zamislili političari koji su vodili jedan od tri najmonstruoznija totalitarna društva u istoriji, lično krivi za smrt više miliona političkih protivnika ali i potpuno slučajno izabranih građana. Sve to je Ruska Federacija prihvatila i garantovala je granice Ukrajine. Ipak, već deset godina u Ukrajini traju nastojanja da ova država na nedemokratski način promeni svoju unutrašnju i spoljnu politiku. Do prošle godine političke snage koje su se zalagale za bliskost i sa Moskvom i sa Briselom imale su većinu. Tek tada je, uslovljena od EU, vlast Viktora Janukoviča morala da se opredeli. SAD i EU su uložile (prema priznanju njihovih funkcionera) nekoliko milijardi dolara u proteste koji su se pretvorili u oružanu pobunu. Primenjena je celokupna taktika iz jugoslovenskih građanskoh ratova. Sistematski imbecilizovano javno mnenje zapadoevropskih zemalja i SAD je pripremano za monstrozni zločin koji će „izvršiti Janukovičevi plaćenici“. Ukrajinski predsednik ih je malo razočarao posle više nego sumnjive snajperske paljbe po trgu koji je bio najveće uporište pobunjenika, on je prihvatio sporazum po kome će predati vlast. Ubrzo su pobunjenici prekršili ovaj sporazum, nabrzinu su smenili Janukoviča, promenili ustav, imenovali svoje privrženike sa zapada zemlje za upravnike regiona na istoku. Ukinut je i ruski jezik kao jedan od službenih jezika u istočnim krajevima zemlje.
ZAPAD JE OPASNOST ZA ČOVEČANSTVO
Očekivali su u Briselu i posebno Londonu i Vašingtonu da će se vlast Ruske Federacije povući. Da će mirno čekati da slične nemire organizuju u Moskvi i Sankt Peterburgu uz nametanje sledeće dileme: „Ako se legalno izabrana vast sama povuče, neće biti gonjena za ratne zločine, ako li odbije, prvo će iste izvršiti a onda će biti za njih gonjena…“ Ako vlast pretera u otporu, biće primenjen linč koji će prenositi globalne televizijske mreže.
Rusija je za Zapad opasnost zato što je Zapad opasnost za Čovečanstvo. Pre nešto više od godine slušao sam u Stokholmu na jednoj naučnoj konferenciji funkcionera ministarstva spoljnih poslova kako govori da je Rusija opasnost za Švedsku. Činilo mi se da se Poltava nalazi u blizini Stokholma, a da su nacisti od Rusa stvorili dobrovoljačke jedinice da slome nepokorne antifašističke Šveđane… Za tog nesrećnika Rusija je bila demokratska pre drugog Jeljcinovog mandata – dakle u vreme kada je njena vojska bombardovala njen legitimni parlament. Političari koji su na silu stvorili nezavisno Kosovo, na silu guše autonomiju Republike Srpske, ne daju samoupravu Srbima sa Severnog Kosova, a nameću autonomiju Vojvodine, danas govore o principima. Od Srbije razni licemeri očekuju da podrži nedemokratsku i šovinističku vladu Ukrajine „zbog Kosova“. To od nas traže evropski fukncioneri, koji su odavno priznali nezavisnost etnički čistog albanskog Kosova. To od nas traži LDP, tvrdeći da „Ukrajina nije priznala Kosovo“.
Ovde nije reč o Kosovu ni o Krimu. O činjenici da jugoslovenske pokrajine po ustavu SFRJ nisu imale pravo da se otcepe, a sovjetske autonomne republike slovom najvišeg akta SSSR jesu. Ovde je reč o licemerju. Ako se danas i zbog navedenog okrenemo protiv Rusije, mi ne napadamo Moskvu ili Putina, mi sporimo pravo Republike Srpske na postojanje, ugrožavamo Srbe iz Crne Gore i rušimo temelje države Srbije.
