Još se nisu osušili potpisi na mini-dokumentu, a briselski čelnici su pohitali da preduhitre Rusiju i otmu Moldaviju
Posle Ukrajine, Evropa više nije ista. Ne samo zbog Krima, već zbog panike koja je zahvatila EU birokrate u Briselu. Nije ih narod izabrao, nikome i ne odgovaraju, ali moraju da odrade posao za nalogodavca koji ih je gurnuo nespremne u ofanzivu na istok. Njihov pohod na Kijev, sa sve podrškom politički krajnje sumnjivom novom ukrajinskom vođstvu, obavljen je bezobzirno i trapavo. Vrhunac je bio kada su graknuli na Janukoviča (posredno i na Ruse) zbog snajperskih hitaca ispaljenih na trgu Majdan, pokolja koji se ubrzo pokazao u pravom svetlu – kao „napad pod tuđom zastavom“.
Po starom receptu zapadne vojne Alijanse (primenjivanom i u Bosni i na Kosovu), snajperisti novih vlasti su u Kijevu pucali na policajce, ali i na demonstrante koji su morali da plate glavom taj suludi plan o krvoproliću za koji će pred svetom biti optužena druga strana.
Vrhuška EU je prešla preko ovog jezivog otkrića (dokazanog snimkom razgovora dvoje njenih ljudi), pa se po nekom scenariju o brzom zatvaranju breše nastale provalom pomenutog monstruoznog poduhvata, usmerila ka potpisivanju brzometnog sporazuma o pridruživanju sa novim vlastima Ukrajine.
Premijer Arsenij Jacenjuk (koji je svoje pristalice na trgu pozdravljao kao nacista – podizanjem desne ruke) potpisao je nekakav papir koji su potom overili lideri 28 zemalja članica Unije. Fešta je bila isforsirana i loše režirana, a prava istina je brzo dospela u javnost zahvaljujući dobro obaveštenim, slobodnim medijima koji su razgolitili ovu farsu.
Naime, potpisan je dokument koji sadrži samo 21 od 1.378 stranica koliko bi trebalo da ima u svom punom obimu. Reč je o dva odsto tog sporazuma koji ni u celini ne garantuje ulazak u EU, već sve može da ostane samo na pukom pridruživanju. Prpošni Jacenjuk je ovaj „sitniš“ od sporazuma bez trunke uzdržanosti nazvao „kamenom temeljcem kasnijeg članstva u EU“, dok su mu ostali potpisnici pružali podršku hvalospevima o „istorijskom“ sporazumu. Istom onom koji je Viktor Janukovič odbio da potpiše i tako pao u nemilost Zapada, pa je završio u egzilu u Rusiji.
Šta u tom krnjem dokumentu piše? Samo u preambuli se spominju opšte crte bilateralnih odnosa i planova o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (pre svega o isporuci naoružanja Ukrajini). EU se obavezala da će štititi teritorijalni integritet Ukrajine.
Na preostalih 1.357 stranica pomenutog sporazuma trebalo bi da se nađu ključne stvari oko prilagođavanja ukrajinskih propisa i standarda onima koji važe u Uniji, ali je sve to odloženo na neodređeno vreme, navodno za dane posle predsedničkih izbora u Ukrajini zakazanih za 25. maj.
Još se nisu osušili potpisi na mini-dokumentu, a briselski čelnici su pohitali da preduhitre Rusiju i otmu Moldaviju.
Čim je njena otcepljena oblast Pridnjestrovlje najavila da će slediti primer Krima, ubrzan je postupak oko sporazuma EU – Moldavija. Jedan od briselskih čelnika, Žan-Klod Junker to je jezgrovito objasnio rečima da valja preduhitriti Putina, pa je luksemburški političar i višegodišnji čelnik zone evra, zahtevao od kolega u Briselu da snažnije podrže Moldaviju i tako spreče širenje krize sa Krima. U narednih nekoliko nedelja bi moralo da se velikom brzinom obave sve pripreme i završi taj posao, kako bi se sprečilo ponavljanje ukrajinskog scenarija.
„Putin mora da zna da u Moldaviji ne sme da uradi ono što je učinio na Krimu“, zapretio je Junker lideru iz Kremlja, dodajući uz to i opasku da ako Zapad ne stabilizuje Moldaviju i privuče je na svoju stranu, ta zemlja bi mogla da bude „sledeća žrtva ruske agresije“.
Izvor Vesti, 26. 03. 2014.
