KRIM NE ZAUSTAVLjA JUŽNI TOK

Kriza u Ukrajini samo dodatno ukazuje na neophodnost gradnje ovog gasovoda kojim će se...

Kriza u Ukrajini samo dodatno ukazuje na neophodnost gradnje ovog gasovoda kojim će se snabdevati južni deo Evrope

Da li rusko-ukrajinski spor oko Krima zaista može da ugrozi gradnju Južnog toka i da li se zbog mogućnosti da ostanu bez još jednog alternativnog pravca snabdevanja gasom opasnost stvarno nadvila nad Srbijom, celim Balkanom i Evropom?

Da li je Paolo Skaroni, šef italijanske naftne kompanije ENI, koja s 20 odsto učestvuje u gradnji „Južnog toka”, u pravu kada kaže da je gradnja gasovoda zbog Krima pod znakom pitanja?

I dok jedni strahuju, neki drugi u regionu dobro su shvatili ovu opasnost, pa iz Bugarske stižu upozorenja da kriza oko Ukrajine, ne zaustavlja, već dodatno ukazuje na važnost projekta „Južni tok”, te da je zbog toga izgradnja gasovoda, za EU u celini, pa i za Bugarsku, vrlo važna kako bi se obezbedio gas za građane i industriju.

Sumnju da bi kriza na Krimu mogla da odloži realizaciju ovog projekta u Srbiji izrazio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, ističući da bi pogoršanje odnosa Rusije s NATO i EU njihovim članicama moglo da postavi dodatne prepreke za izgradnju Južnog toka.

– Dok se ne postigne saglasnost da se ceo „Južni tok” realizuje neće se praviti gasovod ni kroz Srbiju, koja se nalazi negde nasred trase – rekao je Arsić.

Iako niko od zvaničnika u tehničkoj vladi juče nije hteo da se javi i komentariše kako će se i da li će se kriza na relaciji Rusija–Ukrajina odraziti na Južni tok u Srbiji, činjenica je da se kod nas na terenu još ništa ne dešava. Jedino je ostalo prisećanje na simbolično zavarene cevi u Šajkašu, posle čega je najavljeno da će se već u februaru obezbediti sredstva za nastavak radova.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da su najave da će ukrajinska kriza zaustaviti gradnju „Južnog toka” prazne priče. Ovaj gasovod nije 100 odsto ruski projekat, već u njemu učestvuju i Nemci, Francuzi i Italijani, jer je svima njima potreban gas.

– Da je Amerika uključena u Južni tok, nikada ovakvih negativnih priča ne bi bilo. Činjenica je da se zastalo s pregovorima Rusije i EK zbog trećeg energetskog paketa, odnosno insistiranja Rusije da bude vlasnik i cevi i gasa, ali nema govora da će se od projekta odustati, jer potrebe za gasom u Evropi stalno rastu i to je jedini način da se sve potrebe zadovolje – kategoričan je Vuletić, koji topotkrepljuje činjenicom da je samo prošle godine Evropi isporučeno za oko 15 odsto više ruskog gasa, te da će joj biti potrebno sve više gasa, pogotovo kada se zatvore nuklearke. Sadašnja potrošnja Evrope iznosi 165 milijardi kubika gasa godišnje.

Upitan kako komentariše činjenicu da se na mestu gde je pre više meseci zavarena prva cev za gradnju gasovoda ništa više ne radi, Vuletić kaže da građevinska sezona u Srbiji tek počinje i da se od novembra do aprila u Srbiji zbog zime malo šta radi i gradi.

– Rusi su rekli da će sa 100 odsto finansirati gasovod kroz Srbiju. Preduzeću Južni tok Srbija trebalo je dati državnu garanciju od 70 miliona dolara da bi imalo početni kapital za rad, ali ni to neće odložiti posao – tvrdi Vuletić.

Prema njegovim informacijama, Rusi svoj deo deonice rade po planu. Radovi su još na kopnu i ide se ka polaganju cevi ispod Crnog mora, kaže on.

Činjenica je da će Srbija, ali i ostatak kontinenta, postići energetsku bezbednost tek kad se „Južni tok” izgradi, odnosno kada ruski gas poteče preko Crnog mora, zaobilazeći Ukrajinu.

Do tada može samo da se spekuliše.

 

Autor J. Petrović-Stojanović

Izvor Politika, 27. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u