Nije govor Baraka Obame ništa novo, stanari Bele kuće često su obmanjivali i američku i svetsku javnost
Svi smo kao iznenađeni govorom američkog predsednika Baraka Obame u vezi sa Kosovom i Krimom, gde je on naveo „da je na Kosovu pre proglašenja nezavisnosti organizovan referendum, ne mimo okvira međunarodnog prava, već brižno pripreman u saradnji sa UN i susedima Kosova”. Ovo „brižno pripreman u saradnji sa UN i susedima Kosova” duboko me je potreslo, jer Srbija plaća godišnju članarinu u UN, pa sam sada zbunjen je li naš novac od te članarine potrošen za „brižno pripreman referendum u saradnji sa UN i susedima Kosova”. Da i ostali građani Srbije ne bi bili zbunjeni očekujem da naše Ministarstvo spoljnih poslova pozove američku ekselenciju u Beogradu da nam objasni na šta je, zapravo, mislio američki predsednik oko tog famoznog referenduma. Očekujem i da ambasador Srbije u UN priupita generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, zna li on nešto oko tog referenduma. Očekujem da se i Ban Ki Mun lično, što bi rekla bivša braća Hrvati, očituje glede tih „brižnih priprema referenduma u saradnji sa UN”. Nije lepo što se sve to krilo od javnosti u Srbiji, mi smo jedna od država naslednica SFRJ, a SFRJ je bila jedan od osnivača UN.
Uzalud očekujem, ništa od toga neće biti. A na Pravnom fakultetu u Zagrebu moji dobri profesori učili su me da je „laž svesno izrečena neistina”. Je li, dakle, Barak Obama svesno izrekao neistinu, odnosno lagao, ili je bio samo neobavešten? Kako američki predsednik može biti neobavešten o stvarima koje se tiču najveće krize u odnosima između Vašingtona i Moskve u poslednjih 25 godina? Dođe prvi put u Brisel i izblamira se. Ili Bela kuća smatra da se američkim predsednicima mora uvek verovati po definiciji i unapred? Možda ne govorim istinu, ali iza mog govora stoji Šesta flota! Moliću lepo, ima li neko nešto protiv?
Nije govor Baraka Obame ništa novo, stanari Bele kuće često su obmanjivali i američku i svetsku javnost. Istina, američka javnost je, po prirodi, uvek bila osetljivija kada se lagalo oko američkih unutrašnjih pitanja, dok su laži sa najvišeg mesta koje su tretirale inostrane probleme bile puka egzotika. Ako su američki advokati, novinari i dobri demokrati, koji su američku javnost uveravali da, zapravo, i nije važno što je predsednik Bil Klinton patološki lažov u slučaju Monike Levinski, jer bože moj Klinton je lagao samo o onome o čemu pravi gospodin i treba da laže, kako objasniti laganje Klintona oko kineske špijunaže američkih nuklearnih tajni? Na konferenciji za novinare u maju 1999. znači u vreme kada su po nama padale američke bombe, Klinton je kinesku špijunažu označio kao „događaj iz sredine osamdesetih godina, a ne iz devedesetih”, drugim rečima to se nije desilo u periodu kada je Kina prosleđivala gotovinu u kovertama za Klintonovu predsedničku kampanju i kada je Klinton pozdravljao Kinu kao „američkog strateškog partnera”. Pa je zato kinesku ambasadu u Beogradu i bombardovao…
Na direktno pitanje Sema Donaldsona iz TV ABC: „Da li možete da garantujete američkom narodu da za vreme vašeg mandata nije otkrivena nijedna dragocena nuklearna tajna?”, Klinton je jasno odgovorio: „Mogu da vam kažem da me niko nije izvestio da postoje sumnje da se takva stvar desila”.
U to vreme Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger već ga je izvestio o istragama FBI i ministarstva za energetiku o kineskoj nuklearnoj špijunaži. U Koksovom izveštaju tvrdi se da je Berger obavestio Odbor za selekciju „da je predsednik bio informisan o krađi američkih nuklearnih tajni još u julu 1997.”
Klinton je u januaru 1999. primio pisani rezime poverljive verzije Koksovog izveštaja o tome da je „Narodna Republika Kina ukrala poverljive informacije o najmodernijim američkim atomskim bojevim glavama, da je naučnik Piter Li sa Instituta „Lorens Livermor” 1997. godine predao Kinezima poverljiv rad o načinu otkrivanja podmornica i da je američka obaveštajna služba još 1996. godine izvestila o kineskoj krađi tehnologije američke neutronske bombe”.
Američki predsednik Bil Klinton lagao je o najozbiljnijem problemu američke nacionalne bezbednosti, Moniku bi mu mnogi Srbi i oprostili, a američki je Kongres dozvolio da predsednikovo laganje o kineskoj krađi vrhunskih američkih nuklearnih tajni prođe. A mi se čudimo Baraku Obami oko Kosova…
Dok se ruska zastava sada vijori na 193 dosadašnja vojna objekta Ukrajine na Krimu, 193 članice UN su glasale, ili nisu glasale, za pravno neobavezujuću rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se referendum na Krimu smatra nevažećim. Od glasanja su se uzdržali Brazil, Kina, Egipat, Indija, Pakistan, Južnoafrička Republika, Urugvaj, Vijetnam, BiH, Izrael, Liban, Maroko, Oman, Ujedinjeni Arapski Emirati, Srbija… Ukupno 58 država se uzdržalo od glasanja, dok je 11 država bilo protiv te rezolucije. Toliko o izolovanosti Rusije po pitanju Krima. Da, za rezoluciju su glasale i sve zemlje EU. Kao i Crna Gora, Albanija i Makedonija, jer nada poslednja umire. Srbija je pametno postupila. U nacionalnom interesu.
Izvor Politika, 29. 03. 2014.
