Da li će “približavanje” Srbima i SPC biti dovoljno da Đukanovićev i njegov skandalozni pulen Mugoša, zadrže vlast u Podgorici
Krajem aprila ili početkom maja 2014. biće održani lokalni izbori u Podgorici glavnom gradu Crne Gore. Ovaj grad je je i industrijski i populacioni centar Crne Gore. Prema pocenama gradske vlasti iz 2014. Podgorica je imala jeskoro 200.000 stanovnikašto čini oko 30% ukupnog stanovništva Crne Gore.[1] Geografski Podgorica obuhvata 10,4% teritorije Crne Gore. Takođe, u gradu se nalazi sedište većine banaka i univerziteta kao i najveće crnogorsko preduzeće Kombinat Aluminijum Podgorica (KAP). Lokalnu vlastu Podgorici već desetak godina predvodi Đukanovićeva Demokratska partija socijalista. Ona ima većinu u gradskom parlamentu zajedno sa Liberalnim savezom i Bošnjačkom strankom kao i jednim “nezavisnim “ i odbornikom marginalne prosrpske Narodne stranke (ukupno imaju 28 odbornika).
Međutim, takva koalicija je formirana tek 2011. godine posle raspada prethodne koalicije u kojoj je učestvovala Socijaldemokratska partija (takođe vladajuća partija u republici koju predvodi predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić). Do 2011. predsednik skupštine Podgorice je bio akutelni ministar unutrašnjih poslova i visoki funkcioner SDP Crne Gore Raško Konjević. Prilikom raskida kolicije 2011. iz SDP su žestoko optuživali Mugošu da je potkupio pojedine odbornike iz prosrpskih partija i da nema demokratski legitimitet (tokom sednice na kojoj je formirana nova koalicija došlo je i do fizičkog obračuna između “Mugošinih Srba” i njihovih bivših kolega iz prosrpskih partija). Mugoša je te 2011.ipak uspeo da obezbedi većinu i na taj način je nastavio svoju decenijsku vladavinu u Podgorici (od jula 2000. on je gradonačelnik Podgorice)
Međutim, u aprilu 2013. godine na predsedničkim izborima vladajuća partija i njen kandidat Filip Vujanović su doživeli težak poraz. Miodrag Lekić zajednički opozicioni kandidat je imao 5.000 glasova više od kandidata DPS u Podgorici. Ovakva pobeda Lekića u Podgorici nije bila samo posledica njegove nesumnjive lične popularnosti u glavnom gradu (i većini crnogorrskih opština u kojima je pobedio Vujanovića) nego i činjenice da je je vladajućoj partiji bilo mnogo teže da vrši izborne manipulacije i krađu glasova u gradskom jezgru Podgorice nego što je to bio slučaj u manjim sredinama (poput Rožaja ili Plava). Lekićevoj pobedi u Podgorici je doprinelo i ujedinjavanje opozicije na predsedničkim izborima (ikao je on lično dobio više glasova nego sve opozicione stranke zajedno na parlamentarnim) ali i bojkot SDP i činjenica da su Srbi (preko Nove srpske demokratije i SNP) većinski glasali za njega.
U tom kontekstu, opozicija sprema taktiku za nove lokalne izbore u Podgorici. Prema najavama iz opoziconih krugova, prvi na listi Demokratskog fronta biće Miodrag Lekić. (On nije potvrdio tu informaciju ali je nije ni demantovao). [2] Posebno je interesantno što će zajedno na izborima u Podgorici nastupiti vladajuća SDP i opoziciona Pozitivna Crna Gora. Oni su dogovor o zajedničkom nastupu zaključili još krajem januara 2014. (U zajedničkom saopštenju od 25. januara 2014. se ističe: “SDP i Pozitivna postigle su dogovor u vezi sa predizbornim sporazumom, odnosno formiranjem državotvornog bloka, na osnovu kojega će na predstojećim lokalnim izborima u Podgorici nastupiti u koaliciji”). Na izborima će učestvovati i opoziciona Socijalistička narodna partija Međutim nosilac njene liste neće biti predsedik te partije već potparol Aleksandar Bečić. Konačno za opozicioni nastup na podgoričkim izborima se sprema i Forum 2010 koji predvodi bivši predsednik SDP (danas finansijski uticajan privrednik) Žarko Rakčević.
Ovakvu neobičnu situaciju (partije iz vlasti i opozicije u kolaciji) je do usijanja dovela i činjenica da je SDP 17. februara 2014. glasala zajedno sa opozicijom za Zakon o finansiranju političkih partija i kampanja kojim je predviđena strožija kontrola budžetskih sredstava i onemogućavanje izbornih krađa vlasti.
Milo Đukanović je veoma nervozno reagovao na usvajanje ovakvog zakona. Đukanović je nazvao ovakav postupak SDP: “Političkom patologijom” dodavaši da “imate partiju koja pripada izvršnoj vlasti, ali istovremeno sa opozicijom u parlamentu glasa protiv vlade”. Na kraju je zapretio da će DPS “izaći iz ove situacije”.[3] Đukanović se nije zadovoljio samo verbalnim napadima na koalcionog partnera. SDP već duže vreme ima ozbiljne problem unutar partije, jer deo rukovodstva je verniji (finansijski) Đukanoviću nego Krivokapiću.
Ipak, Đukanović pokazuje neuobičajenu nervozu. Pretio je javno i lokalnim partijama u Ulcinju koja su odbile koaliciju u tom gradu sa njegovim DPS-om. Javno im je poručio (poput nekakvog srednjevekovnog nasilnika) da će osetiti “moć i snagu” DPS.
Nervozu pokazuje i gradonačelnik Podgorice Mugoša. Posle serije javnih skandala poput mobinga nad hendikepiranim gradskim činovnicima i fizičkih obračuna sa novinarima (zajedno sa sinom Mugoša je fizički na ulici napao urednika Vijesti 2009. godine kome je od udaraca razjarenih oca i sina pukla bubna opna) kao i nadmeno/primitivnih uvreda upućenih Lekiću za vreme predsedničkih izbora, Mugoša je shvatio da u gradskom jezgru Podgorice ima manje glasova od opozicije. Zato se okrenuo albanskim biračima u gradskoj opštini Tuzi. U februaru 2014. godine su okončani pregovori posle kojih je Mugoša omogućio albanskim vlastima da dobiju veće nadležnosti, sopstvene takse i sopstveni budžet. Vaselj Siništaj jedan od vođa albanskih partija je taj ustupak Mugoše nazvao “istinskom decentralizacijom”. [4] Međutim, i albanski glasovi (Tuzi su gradska opština od oko 5.000 stanovnika) ne garantuje pobedu Mugoši nad Lekićem i opozicijom na izborima.
Zato Mugoša pokušava da se predstavi i kao prijatelj Srba (oko 30% u Podgorici prema zadnjem popisu). Tačnije, njegovo prisustvo na otvaranju Hrama Hristovog vaskresenja u Podorici u oktobru 2013. godine i prihvatanje članstva u Odboru za obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta trebalo je da potisne iz sećanja seriju njegovih antisrspkih ispada počevši od sramnog proglašavanja za počasnog građanina Podgorice Stjepana Mesića 2007. godine do davanja bez naknade građevinskog zemljišta u maju 2013. godine (oko 13.000 kvadratnih metara) nepriznatoj sekti ili takozvanoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi kao i decenijskog sudskog spora sa SPC u Podgorici. U tom kontekstu, Mugoša nije skrivao da je jedan od razloga za njegovo učestvovanje u otvaranju Hrama “očekivano prisustvo velikog broja građana” i vernika Srpske pravoslavne crkve. (Sličnu novu “osetljivost”prema položaju SPC u Crnoj Gori je pokazao i Đukanović)
Da li će ovo “približavanje” Srbima i SPC biti dovoljno da Đukanovićev i njegov skandalozni i bahati pulen Mugoša, zadrže vlast u Podgorici, pokazaće izbori koji predstoje.
U svakom slučaju, ako Đukanović izgubi Podgoricu, teško da će moći da zadrži vlast u Crnoj Gori. Tačnije, ako opozicija zajedno sa SDP pobedi u Podgorici verovatno će doći do pada i republičke vlade. Tačnije, Lekić će sa formalnog mesta gradonačelnika Podgorice (ili faktičkog vođe tog grada) upravljati resursima koje crnogorska opozicija nikada nije imala.
Zato će rezultati izbora u Podgorici opredeliti ne samo ko će vladati u 1/3 Crne Gore već i datum novih parlamentarnih izbora u toj državi. U drugoj varijanti, ako pobedi Đukanović i njegovo pulen, on će bez većih problema dočekati redovne parlamentarne izbore (a SDP koji je trenutno raspolućen između Lekića i Đukanovića će biti pod potpunom kontrolom Đukanovića).
U svakom slučaju, za Srbe u Crnoj Gori bi eventualni odlazak Đukanovića značio više prava posebno u sferi zapošljavanja i kulture (u kojima je najprisutnija diskriminacija). Za građane ove države u celini, bi značio prestanak daljeg pada životnog standarda i skandaloznog bogaćenja na njihov račun mafijaško/porodično kumovskih krugova oko Đukanovića. U širem smislu, ubrzano pristupanje NATO – u koje skoro panično forsira Đukanović bi moralo da bude provereno na referendumu. U tom slučaju, pristalice NATO bi bile u manjini priznaje i Đukanović.[5] Naravno,eventualni pad Đukanovića ne bi bio dobro primljen u Beogradu u kojem su na vlasti njegovi najverniji saveznici u regionu.
_________
Napomene:
[1] http://www.podgorica.me/teritorija-i-stanovnistvo
[2] http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/135059-dn-leki-nosilac-liste-df-a-u-podgorici
[3] http://www.cdm.me/politika/vujovic-sdp-sve-vise-lici-na-liberalni-savez
[4] http://www.fokuspress.com/index.php?option=com_content&view=article&id=216:prekrena-obeanja-o-samostalnoj-optini-tuzi-pojedine-albanske-partije-najavljuju-proteste-&catid=8:u-fokusu-udarne-vijesti
[5] http://regija.hr/za-nato-42-posto-gradana/
Izvor Fond strateške kulture, 29. 03. 2014.
