KONCEPT RAZUMNOG KONZERVATIVIZMA

GORAN TEŠIĆ Dosadašnji oblici konzervativizma koji su bili propagirani u Srbiji pretrpeli su politički...

GORAN TEŠIĆ

Dosadašnji oblici konzervativizma koji su bili propagirani u Srbiji pretrpeli su politički poraz

UVOD

Neoliberalna ideologija, vladajuća u velikom delu sveta u 20. i početkom 21. veka, dostigla je svoj zenit i već uveliko ide ka zalasku. Njene mogućnosti su iscrpene. Praktično se pokazalo da je neoliberalizam u velikoj meri generator ekonomskih kriza, ratova i gubljenja tradicionalnih moralnih vrednosti, i da ozbiljno preti opstanku čovečanstva.

Zato je vreme da se ponovo promovišu konzervativne vrednosti. Ruski publicisti Dmitrij Kulikov i Timofej Sergejcev smatraju da konzervativizam danas ne treba da bude upotrebljen kao ideologija “partija umerenog progresa u okvirima zakona” (Jaroslav Gašek), već kao posebna kvalitativna pozicija koja omogućava konkretno dejstvo u procesima reprodukcije i razvoja ljudskog mišljenja i delatnosti, pošto su upravo mišljenje i delatnost suštinska realnost našeg sveta. Dakle, konzervativizam ne treba da ostane samo jedna od ideoloških opcija unutar vladajućeg liberalnog sistema, već treba da teži da kvalitativno promeni ceo sistem.

Konzervativizmu se često prebacuje opšta retrogradnost, to jest da nije za opšti progres i u tehničkoj i u socijalnoj sferi. Međutim, to je daleko od istine. Konzervativizam nikako ne znači odbacivanje naučno-tehnološkog progresa. Konzervativizam je za naučno-tehnološki progres, ali onaj koji ne ruši socio-kulturne norme na kojima se zasniva ljudska civilizacija. To jest, konzervativizam dopušta naučni razvoj, ali pod uslovom da on ostane u toj sferi, bez napada na socio-kulturnu sferu, to jest bez dodavanja ideje o beskonačnom progresu, koji se odvija kroz beskonačne promene/poboljšanja postojećeg stanja, a koji je svojstven naučno-inženjerskom tipu ljudskog mišljenja i koji pretenduje na pijedastal apsolutne istine u svim sferama ljudskog života, preuzimajući atribute nove religije.

dveriprotestskupstina

KONZERVATIVIZAM U SRBIJI

Što se tiče Srbije, ona je u suštini konzervativna zemlja. To znači da su njeni građani u manjoj ili većoj meri okrenuti tradicionalnim vrednostima. Ova činjenica nije vezana za pripadnost ili naklonost političkim partijama, jer prosečan građanin Srbije, bez obzira za koga glasa, stremi tradicionalnom porodičnom životu i tradicionalnom moralu.

Smatramo da je ova činjenica nedovoljno iskorišćena, zbog čega je prosečan građanin Srbije ostavljen od svojih elita na ideološkoj vetrometini. Vreme je da se ova praznina popuni i zato predlažemo koncept razumnog konzervativizma.

Šta je razumni konzervativizam? To je skup vrednosti zasnovan na tradicionalnom moralu, ali očišćen od svih zagađenja koja su ga iskvarila u poslednjih 20-tak godina. Sva ta zagađenja su i doprinela da konzervativizam kao ideologija ne bude svesno prihvaćen u širim slojevima društva i da se vezuje, istina nekada zlonamerno, za pojave i ideje koje nemaju nikakve veze sa njim. Ideju razumnog konzervativizma je prva predložila ruski publicista Marine Voskanjan u februarsko-martovskom broju almanaha Odnako, posvećenom konzervativnoj revoluciji (nema veze sa pojavom vezanom za nemačke mislioce 20. veka). Ona koristi termin “Smart konzervativizam”, ali mi smatramo da je “razumni konzervativizam” više u duhu srbskog jezika, a i u njenom tekstu se takođe pojavljuje isti naziv.

Razumni konzervativizam je pogled na svet očišćen od svih arhaičkih, paranoidnih, utopističkih i senzacionalističkih zagađenja, kao što su:

1) Haarp – nema nikakvih stvarnih dokaza o nameni, samo nagađanja i konstrukcije u domenu teorija zavere;

2) “Hemijski tragovi” – još jedna teorija zavere. Ovde je sve rečno: http://www.nspm.rs/savremeni-svet/kemtrejlsi-i-teorija-zavere.html);

3) Zilotizam bez pokrića – raskolčniki napadi na telo Crkve, umesto molitve unutar tela Crkve kao sredstva za prevazilaženje različitih mišljenja. Napadi na sveštenstvo;

4) Agresivno novotarstvo – nametanje drugima svojih stavova bez sabornog dijaloga, što može da prouzrokuje raskolničke pojave;

5) Neuravnotežena priča o bankama i korporacijama – gde većina drži svoje finansijske efektive u tim istim bankama, plus stvaranje osećaja svemoći zakulisnih sila umesto da se uzdamo u silu vere u Boga i sopstvene snage. Banke mogu da budu i bezkamatne, kao na primer u nekim muslimanskim zemljama;

6) Kategorička štetnost vakcina – nenaučni histerični pristup umesto normalnog argumentovanog naučnog pristupa;

7) Svemoćni masoni – stvara se defetističko raspoloženje da smo nemoćni zbog postojanja zakulisne moći, od koje nema spasa, umesto da se uzdamo u silu vere u Boga i sopstvene snage;

8) Svemoćni Jevreji i antisemitizam – potpuno nerealan, jednostran pristup;

9) Priča o Srbima kao najstarijem narodu na planeti – ista takva škola mišljenja postoji, na primer, i u Rusiji, i to mnogo bolje organizovana i sa mnogo više izdanja koja favorizuje Ruse kao najstariji narod na svetu. Nenaučni jednostran pristup;

10) Nacional-senzacionalizam – prenošenje ili produkcija netačnih i/ili tendencioznih vesti i glasina u informativnom prostoru. Omiljena zabava pojedinih srbskih patriotskih medija koja često prelazi u histeriju. Najgora posledica je dezinformacija javnog menjenja;

11) Širenje apokaliptičnih priča i raspoloženja – Cajtgajst i tako dalje. Inače, ovo je bila česta pojava tokom istorije, pri čemu se zaboravljalo da je vreme Apokalipse skriveno od ljudi;

12) Priča da su pasoši sa čipom zlo – širenje apokaliptičnih raspoloženja bez ili sa vrlo malo ulaženja u tehničke detalje;

13) Verski fundamentalizam – širenje mržnje prema svemu što nije vezano za religiju kojoj se pripada;

14) Verski etnofiletizam – uprošćeno rečeno, širenje jeresi da je nacija važna u Crkvi;

15) Histerična propaganda odricanja dostignuća savremenog sveta – na primer poređenje interneta sa satanskim projektom, pozivi da se izbace televizori i slično;

16) Pozivi da se Srbija vrati Nemanjićkom modelu države – arhaički konzervativizam, koji nema nikakve veze sa realnošću. Jedno je istorijsko sećanje, a nešto sasvim drugo pozivi za povratak u prošlost;

17) Pozivanje na prisajedinjenje Srbije Rusiji – ova pojava predstavlja odricanje srpske istorijske državotvornosti i posledica je frustracije prouzrokovane nacionalnim porazima.

Ovo je samo deo spiska koji ilustruje koliko ima zagađenja, koja unižavaju konzervativne vrednosti.

Upravo u tom smislu, kao što piše Marine Voskanjan, opasnost leži u tome da nisu svi oni koji odriču liberalne vrednosti ujedno i saveznici. Neoarhaika i vraćanje srednjovekovnim vrednostima nemaju ničeg zajedničkog sa razumnim konzervativizmom. Tako, na primer, razne vrste religioznih radikala i fanatika samo odbijaju većinu “intuitivno” konzervativnih ljudi u Srbiji.

dssprotest

RAZUMNI KONZERVATIVIZAM I STIL

Već smo rekli da zalazak neoliberalizma pravi prostor za promociju konzervativnih ideja. Međutim, pored zagađenosti konzervativizmapomenutim smesama, problem za njegovu promociju i prihvatanje od realno konzervativne većine može da bude forma u kojoj se on predstavlja. Marine Voskanjan piše da je jedan od ključnih razloga poraza SSSR u hladnom ratu bilo upravo pitanje stila kojim su predstavljane političke i druge ideje. Izgradnja hruščovljevskih petospratnica (“hruščovki”) i mnogih drugih objekata u arhitekturi, dizajn automobila, pakovanja proizvoda široke potrošnje i slično odražavali su minimalizam sa ciljem uštede. Ali izgled svega toga je bio loš. Sve su to bili spomenici gole funkcionalnosti. Međutim, ljudska psihologija, a posebno u uslovima hladnog rata svim sredstvima gde je svako mogao da uporedi izgled materijalnih stvari sa Istoka i Zapada, neminovno je vodila ka tome da se daje prednost Zapadu. I pri tome nikakvi standardi kvaliteta, nikakvi GOSTi nisu mogli da pomognu. Dakle, forma predstavljanja stvari je itekako važna.

I forma predstavljanja ideja je takođe veoma važna. Zato razumni konzervativizam mora da ima stil. I taj stil treba da bude privlačan. Razumni konzervativizam treba da bude predstavljen društvu korišćenjem savremenih sredstava i treba da nosi pozitivan optimistički karakter. A rezultat takvog pristupa treba da bude povećani aktivizam prosečnog građanina Srbije kome su bliske tradicionalne vrednosti.

ZAKLjUČAK

Dosadašnji oblici konzervativizma koji su bili propagirani u Srbiji su pretrpeli politički poraz. Posle više od dvadeset godina parlamentarizma, patriotska opcija nema nijednog predstavnika u Skupštini Srbije. Naravno da nije samo nedostatak pravog konzervativizma koji bi prihvatili širi slojevi građana uzrok tome, ali je svakako jedan od ključnih.

Vreme je za veliko prestrojavanje i za velike promene unutar patriotske opozicije. Važan korak u tom pravcu je i definisanje i promocija razumnog konzervativizma.

Politika
Pratite nas na YouTube-u