Šefovi najvećih nemačkih koncerna pokazuju malo spremnosti da podrede poslovne odnose sa Rusijom političkim potrebama Berlina
U jeku rasprava zapadnih saveznika o neophodnosti zavođenja sankcija Rusiji, nemački industrijalci i privrednici pokazuju malo razumevanja za preporuke vlade u Berlinu, po kojima bi poslovni odnosi sa Rusijom trebalo da, do daljeg, budu zamrznuti.
Nasuprot političkim nastupima kancelarke Angele Merkel – koja se u kontaktima sa predsednikom SAD Barakom Obamom i šefom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom saglasila da bi Moskvi trebalo pokazati da kršenje međunarodnog prava ima visoku cenu – šefovi najvećih nemačkih koncerna i funkcioneri udruženja industrijalaca i privrednika neumorno ističu da bi sankcije Rusiji dovele do daljeg zaoštravanja situacije u Ukrajini i izvan nje, i da to nikome ne bi bilo u interesu.
Među predstavnicima privrednika koji su oštro kritikovali zaoštravanje odnosa sa Rusijom obreli su se kopredsedavajući „Dojče banke” Jirgen Fičen, šef koncerna „Folksvagen” Martin Vinterkorn, predsednici upravnih odbora energetskih koncerna Eon Johanes Tajsen i Vinterhal Rajner Cele, šef nemačkih železnica („Dojče ban”) Ridiger Grube i šef multinacionalnog nemačkog veletrgovačkog lanca „Metro” Ekhard Kordes.
Odgovarajuće upozorenje vladi u Berlinu stiglo je i iz centrale proizvođača sportskih rekvizita „Adidas” koji ističe da bi zaoštravanje sankcija Moskvi moglo da izazove masovno otpuštanje u tom koncernu – oko 11.000 zaposlenih su direktno ili posredno zavisni od uspešnog poslovanja sa Rusijom.
Najveću pažnju, međutim, privuklo je službeno putovanje šefa nemačkog koncerna „Simens” Džoa Kezera u Moskvu. Na vrhuncu ukrajinske krize, Kezer je otputovao u rusku prestonicu, na „sastanak sa poslovnim partnerima” koji su, naravno, daleko više od toga.
Najpre se odazvao pozivu ruskog predsednika Vladimira Putina, a potom je razmotrio dalju saradnju sa šefom državnih železnica Vladimirom Jakunjinom, uprkos činjenici da se Jakunjin obreo na vrhu američke liste sankcionisanih ruskih zvaničnika.
Po povratku u zemlju, Kezer je ukazao na jubilej poslovnih odnosa njegovog preduzeća sa Moskvom.
„Nećemo zanemariti 160 godina poslovne saradnje zbog kratkotrajnih političkih turbulencija”, rekao je Kezer u intervju drugoj zvaničnoj televiziji Nemačke ZDF-u.
Slično je reagovao šef nemačkog energetskog koncerna Eon Johanes Tajsen.
„Već 40 godina poslujemo sa Rusijom i ne vidimo razlog da tu saradnju ugrozimo, tim pre što smo je negovali i u daleko napetijim situacijama, u vreme hladnog rata i u vreme intervencija Istoka, a potom i Zapada u Avganistanu”, rekao je Tajsen u intervjuu nedeljniku „Špigl”.
Reč je, u međuvremenu, uzeo i šef Nemačkih železnica Ridiger Grube, koji je najavio da će se već u sledećih nekoliko dana zaputiti u Rusiju na pregovore sa poslovnim partnerima, odgovaralo to nemačkim političarima ili ne.
Ulje na vatru dolio je uoči ovog vikenda vicekancelar Sigmar Gabrijel, predsedavajući Socijaldemokratske partije koja je u koaliciji sa demohrišćanima Angele Merkel. On je u funkciji ministra energetike izjavio da Nemačka nema energetsku alternativu kojom bi u dogledno vreme mogla da nadoknadi eventualno potkresivanje dotoka ruskog gasa u zemlju.
Tom izjavom je Gabrijel indirektno ukazao na neostvarivost ponuda Kanade i SAD da u dogledno vreme obezbede zemljama EU nove izvore gasa. U samoj stranci je ukazano „na propagandni karakter prekookeanskih obećanja, bez realne osnove na ostvarenje”.
Nemajući kuda, kancelarka Merkel je izjavila da bi Nemačka trebalo tek dugoročno da obezbedi alternativne izvore energije i da u ovom trenutku nema razgovora o daljem zatezanju situacije – pre svega iz obzira prema evropskim partnerima koje nije imenovala.
Pozvala se na tržišne analize kojima se ukazuje da bi neke članice EU bile dovedene pred energetski kolaps samo nekoliko dana pošto bi ostale bez ruskog gasa.
Merkelova je, najzad, poručila nemačkim privrednicima da ima puno razumevanje za njihovo poslovanje sa Rusijom. Time je pokazala da je trgovinska razmena ipak moćniji instrument od diplomatije, da reči vodećih industrijalaca i uticajnih privrednika imaju prevagu nad političkim željama i odlukama.
Autor Miloš Kazimirović
Izvor Politika, 30. 03. 2014.
