ukrajinanacisti03

HA, HA, HA… BLIC!

10 načina na koje bi ukrajinska kriza mogla da promeni svet Dok Moskva i...

10 načina na koje bi ukrajinska kriza mogla da promeni svet

Dok Moskva i Zapad nepokolebljivo zastupaju svoje oprečne stavove o ruskoj aneksiji Krima, prolongirajući pat-poziciju i rizikujući prenošenje krize i na druge bivše sovjetske republike, a i šire, “Biznis insajder” se pozabavio mogućim načinima na koje bi ukrajinska kriza mogla da utiče na promenu stavova i politike širom sveta.

1. Slabljenje Rusije

Uloga Rusije u međunarodnoj politici slabi, barem privremeno. Moskva je de fakto isključena iz Grupe 8 najvećih industrijskih sila. Proces za pristupanje Rusije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodnoj energetskoj agenciji (IEA) je zamrznut. Pokušaj Vladimira Putina da iskoristi Grupu ekonomija u usponu (BRIKS) za ublažavanje izolacije koju je nametnuo Zapad otežan je usled neprijatnog položaja Kine i Indije zbog presedana na Krimu, imajući u vidu sporove oko Tibeta i Kašmira.

2. Oživljavanje NATO

Baš kada je izgledalo da gubi na značaju nakon što se njegova misija u Avganistanu bliži kraju, vojni savez predvođen SAD ponovo stupa na scenu. Na dnevnom redu su učestalo patroliranje savezničkih aviona i ratne igre u znak podrške Poljskoj i baltičkim republikama, a Varšava traži brže raspoređivanje američkih raketnih odbrambenih sistema u centralnoj Evropi. Pod pritiskom SAD, neke evropske zemlje će možda preispitati odluku o kresanju vojnog budžeta. Neutralne zemlje Švedska i Finska, koje Rusiju doživljavaju kao potencijalnu pretnju, mogle bi da intenziviraju napore za jačanje bezbednosti i otpočnu bliskiju saradnju sa NATO.

3. Diverzifikacija energije

Energetska karta Evrope se ubrzano menja kako bi se smanjila zavisnost od ruske nafte i gasa. Članice EU nameravaju da izgrade više terminala za tečni prirodni gas, da poboljšaju mrežu za snabdevanje i prošire snabdevanje gasom preko Gruzije i Turske do južne i centralne Evrope. EU trećinu nafte i gasa uvozi iz Rusije, a 40 odsto gasa prolazi kroz Ukrajinu. Evropa će možda pokušati da iskoristi vlastite rezerve gasa i više koristi nuklearnu energiju, uprkos zabrinutosti zbog ekoloških posledica.

4. Faktor Kina

Diplomatsko savezništvo Rusije i Kine, koje često zajedno glasaju u Savetu bezbednosti UN, moglo bi da doživi promenu na dva načina – bilo putem zbližavanja posredstvom intenzivnije energetske saradnje, tj. izgradnje nove mreže naftovoda i gasovoda za transport ruske nafte i gasa koje Evropa bojkotuje do Kine, bilo putem njegovog zahlađenja, u slučaju da se Kina više dinstancira od Putinovih postupaka i ne bude videla korist u uspostavljanju bliskijih veza za ekonomski oslabljenom i prilično izolovanom Moskvom.

5. SAD će opet jačati kao vodeća sila

Uloga Vašingtona kao globalnog lidera, oslabljena usponom novih industrijskih zemalja i smanjenjem administracije za vreme predsednika Baraka Obame, delimično je obnovljena. Uprkos povlačenju iz ratova u Iraku i Avganistanu i strateškom okretanju prema Aziji, događaji su gurnuli Obamu u staromodnu ulogu “lidera slobodnog sveta” u krizi između istočnog i zapadnog dela Evrope.

Kriza je potisnula u drugi plan gnev Evrope zbog američkog špijuniranja globalnih komunikacija i uticala je na to da se akcenat stavi na saradnju. Prošle nedelje u Briselu Evropljani su tražili od Obame da im proda gas iz škriljaca i obe strane su se saglasile da ubrzaju pregovore o slobodnoj transantlantskoj trgovini i investicionom sporazumu.

6. Nemačka kao vodeća sila

Ukrajinska kriza učvrstila je vodeću ulogu Berlina u Evropi. Nemačka je već dominantna ekonomska sila, vodi glavnu reč u krizi evrozone, a kancelarka Angela Merkel je postala glavni pregovarač Evrope sa Putinom.

Njeno razočaranje u Putina je, nakon, u početku uzdržanog stava, uticalo na zaoštravanje reakcije. Od spremnosti Nemačke da smanji energetsku zavisnost od Rusije zavisiće koliko daleko će otići ostatak EU.

7. Jedinstvo EU

Evropska unija je ponovo jedinstvena, barem za sada, nakon ponovne pojave zajedničke spoljne pretnje. Ona je možda uticala na lidere EU da prevaziđu dugotrajne sporove.

8. Borba za Centralnu Aziju

I Putin i Zapad pokušavaju da pridobiju autokrate iz centralne Azije, iz zemalja bogatih energijom, kao što su Azerbejdžan, Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan, žmureći na njihovo kršenje ljudskih prava. Ukoliko Rusija ekonomski oslabi, one će tražiti da bar budu jednom nogom budu u zapadnom taboru.

9. Saradnja SAD i Rusije

Saradnja u oblasti globalne bezbednosti će se donekle nastaviti, jer je interes Moskve da se ona nastavi kako bi sprečila veću izolaciju. Mogući su, međutim, sukobi zbog Sirije, Irana, Avganistana i Severne Koreje, a Moskva ima poluge koje bi mogla da pokrene, kao što su ugovori o isporuci protivvazdušnih raketa S300 Damasku ili Teheranu.

10. Putinova budućnost

Ruski lider je blizu vrhunca popularnosti, nošen talasom nacionalističkog ponosa zbog Krima. Međutim, postoji mogućnost gubitka stabilnosti, ukoliko se nađe pod pritiskom magnata gnevnih zbog toga što njihove kompanije gube vrednost, gubljenja stranih investicija u Rusiji i ograničenja putovanja i zamrzavanja imovine na Zapadu. Većina njih mu je trenutno 150 odsto lojalna, ali bi za šest meseci stvari mogle da izgledaju drugačije.

Izvor Blic, 31. 03. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u