N. BABIĆ
Na Volstritu vlada velika zabrinutost, a većina se slaže da stvari stoje mnogo gore nego što se prikazuju javnosti
Pre mesec dana je Njujork tajms je pisao da evrozona izlazi iz recesije i da će privredni rast u 2014. biti oko 1,1 odsto, što je manje za 0,1 odsto od ranije predviđene stope rasta od 1,2 odsto. Za to vreme, SAD su najavile da će američka ekonomija u ovoj godini zabeležiti rast od 2,4 odsto.
Ovaj optimizam ne deli Bob Ivri, finansijski analitičar Blumberga, koji izjavljuje: “Mi smo na pragu nove ekonomske krize, ali još ne znamo tačno gde će izbiti. Razlog je što tržišta kapitala i dalje posluju tako da opterećuju ostale sektore”.
“Finansijska kriza je nešto što se događa svakih pet do sedam godina”, ranije je izjavio Džejmi Dajmon, predsednik uprave i glavni izvršni direktor J.P. Morgan Chase-a, a njegovom izjavom Bob Ivri započinje svoju knjigu Sedam grehova Volstrita (The Seven Sins of Wall Street).
“Prošlo je šest godina od 2008, a jedina stvar koja se promenila je da je moguća propast banaka još više ojačala njihovu moć, mnogo više nego pre krize. Kao rezultat toga, banke šire svoje korporativne strukture, a nivo neadekvatne kontrole rizika je apsolutno nedopustiv”, kaže Bob Ivri, koji se u svojoj knjizi fokusira na različite aktivnosti banaka posle poslednje finansijske krize, uključujući i brojne ilegalne aktivnosti, budući da su bankari apsolutno sigurni da će se izvući u bilo kom slučaju i bez ikakvih problema, prenosi Glas Rusije.
“Religija u finansijskom sektoru je brza dobit, ignorisanje propisa i nebriga za živote običnih ljudi. U svakoj velikoj instituciji uvek postoje ‘trule jabuke’, tj. ljudi koji su spremni da pomeraju granice i, ako oni znaju da za njih neće biti većih posledica, oni će i dalje činiti to što čine”, nedavno je izjavio šef Odeljenja za finansijske usluge Njujorka Ben Levski.
OPASNE AMERIČKE BANKE
“Nekažnjavanje na Volstritu zbog njihovih ranijih nedela je jedan od ključnih razloga zbog kog će izbiti nova kriza”, tvrdi analitičar Dejvid Dayen. Iz njihove perspektive, najveći rizici tradicionalno leže u hipotekarnom tržištu. Najnoviji izvor “lakog novca” su privatne kompanije koje kupuju oduzete nekretnine i imovinu, daju je u najam, a zatim prodaju vrednosne papire za koje garantuju prihodima od tog najma. Za finansijske eksperte je sve to vrlo sumnjivo jer je reč o hipotekarnim obveznicama koje su bile jedan od neposrednih uzroka krize 2008. i, kao takve, imaju veliki potencijal da izazovu slom na tržištu kapitala.
I ne samo to. Prema Dejvidu Dayenu, postoji i opšti faktor opasnosti. Banke su smanjile svoje udele u konvencionalnim bankarskim aktivnostima, kao što su krediti kompanijama, manjim privatnim formama i hedge-fondovima (investicioni fondovi sa niskom stopom rizika. Vlasnici finansijskih institucija koji posluju na taj način u posljednjih pet godina su uvećali svoj ukupni kapital za 60 odsto, ali su se preopteretili drugorazrednim kreditima firmi koje inače nikako ne bi mogle imati pristup tradicionalnim kreditima. Izbegavajući tradicionalni način poslovanja, tržišta kapitala će se naći sa velikim količinama duga, poverioci neće imati nikakvu zaštitu, a rizik je prevelik.
“Zajmodavci obično prodaju takve kredite na tržištu kapitala na kojima su već godinama vrlo niske kamatne stope ohrabrivale ulagače da traže bilo kakvu transakciju koja će im doneti veći profit. Dakle, eksplozija junk-obveznica je dovela do špekulativnih ulaganja u rizične poduhvate, koji garantuju visoku zaradu. Međutim, kao i ranije, ove junk-obveznice imaju vrlo slabo obezbeđenje, a od 2009. se tržište takvih obveznica udvostručilo i doseglo vrednost od skoro dve milijarde dolara. Ako se gubici nagomilaju, a neke od najvećih banaka na to mogu uticati iz sene, dogodiće se lančana reakcija koja će pogoditi i tradicionalno bankarstvo”, zaključuje Dayen u svojoj kolumni za AlterNet.
Uzmemo li u obzir da u SAD 80 odsto BDP dolazi iz uslužnog sektora, a većina je upravo finansijski sektor na kome se špekulira do neslućenih razmera, i kako realni sektor čini jedva 20 odsto ukupnog BDP, onda postaje jasno kakve bi posledice imala lančana reakcija, koju predviđa Dejvid Dayen.
Jedan od glavnih razloga što u svetu visokih finansija ne postoji pravilo kažnjavanja za počinjena nedela je sama njihova struktura koju je utemeljila globalna elita, koju je raskrinkala bivša službenica Svetske banke Karen Hudes, koja je dobila otkaz zbog odavanja tajnih informacija o bankarskoj korupciji. Ona je detaljno objasnila bankarske mehanizme kojima tržišta kapitala žele da dominiraju na globalnom nivou i zbog čega su njihovi vladari nedodirljivi.
SVEDOČENjE KAREN HUDES
Karen Hudes je diplomirala na Pravnom fakultetu na Jejlu i 20 godina radila u pravnom odeljenju Svetske banke, piše RT Actualidad. Kao visoka pravna savetnica, imala je dovoljno informacija kako bi uvidela način poslovanja finansijske elite koja u mnogim segmentima stvari upravlja životima ljudi na globalnom nivou. Svedočenje Karen Hudes je od izuzetnog značaja jer izbegava teorije zavere i nepotvrđene informacije. Ona dokazuje da „elita koristi čvrsto jezgro finansijskih institucija i divovskih korporacija u svojoj želji za globalnom hegemonijom”.
Navodeći rezultate njenog istraživanja švajcarski časopis Plos One opisuje mreže globalnog korporativnog nadzora. Hudes je izjavila da mala grupa formi, uglavnom finansijskih institucija i centralnih banaka imaju ogroman uticaj na globalnu ekonomiju i to dokazuje u svojoj ekspertizi. “U svetu svim resursima dominiraju ove grupe”, rekla je bivša visoka pravnica Svetske banke koja je tamo radila 20 godina, dodajući da su “korumpirani otimači u potpunosti preuzeli i medije, koji su im to sami dozvolili”.
Švajcarsku studiju je proveo tim eksperata sa federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu. Istraživači su proučavali odnos između 37 miliona firmi i investitora širom sveta i otkrili da postoji “mala grupa od 147 vrlo bliskih megakompanija koje kontrolišu 40 odsto celokupne svetske ekonomije”.
Međutim, globalne elite ne kontrolišu samo megakorporacije. Prema onome što tvrdi Karen Hudes, elita takođe upravlja radom organizacija koje niko nije izabrao i nikome ne moraju polagati račune, a kontrolišu finansije gotovo svakog naroda na planeti. To su, naravno, Svetska banka, MMF i centralne banke, kao i američke Federalne rezerve (FED), koji nadziru sve štapmanje novca i njegov međunarodni protok. Vrhunac tog sistema je Banka za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements/BIS), tj. „centralna banka” svih centralnih banaka.
“Neizmerno moćna međunarodna organizacija za koju većina nije ni čula, a nadzire izdavanje novca u celom svetu zove se Banka za međunarodna poravnanja i ona je centralna banka svih centralnih banaka. Nalazi se u Bazelu u Švajcarskoj, ali ima svoje podružnice u Hong Kongu i Meksico Sitiju. Ova u suštini neizabrana svetska centralna banka ima potpuni imunitet od poreza i međunarodnih zakona. Danas u svetu 58 banaka širom sveta pripadaju BIS i ona ima ogroman uticaj na američku privredu ili ekonomiju bilo koje zemlje i na bilo kog političara. Svaka dva meseca se guverneri centralnih banaka okupljaju u Bazelu, gde se raspravlja o svetskoj privredi. Tokom tih sastanaka se donose odluke koje utiču na život svakog čoveka na planeti, a niko od nas nema pravo glasa o tome što se tamo odlučuje. Banka za međunarodna poravnanja je organizacija koju je osnovala globalna elita i radi u njenu korist, a konačni cilj je postavljanje kamensa temeljca budućem jedinstvenom globalnom finansijskom sistemu”, tvrdi Karen Hudes.
POROBLjAVANjE NACIJA DUGOM
Prema njenom mišljenju, ali i mišljenju mnogih, glavni alat za porobljavanje celih nacija je stvaranje duga. “Oni žele da svi postanu dužnički robovi, žele da vide sve naše vlade kao dužnike, a svi naši političari su zavisnici zbog divovskih finansijskih doprinosa koji odlaze na njihove predizborne kampanje. Mediji kao glavno sredstvo informisanja takođe su u njihovim rukama, i tako se nikad neće otkriti kako uopšte postoji ovaj sistem i kako on funkcioniše”, izjavila je Karen Hudes za Russia Today, svetski medij koji je ipak objavio njenu ispovest.
Upravo zbog svega navedenog za zemlje kao što su Rusija i Kina važno je da se oslobode dolara i, ako je istina samo deo onog što navodi Karen Hudes, a švajcarska istraživanja govore da jeste, onda za Rusiju, Kinu i mnoge druge zemlje nema nikakve štete od prekida saradnje i svojevoljnog istupanja iz pomenutih svetskih organizacija (MMF, Svetske banke, Banke za međunarodna poravnanja itd.). Nešto slično je pre dve godine najavljivala argentinska predsjednica Kristina Fernandez Kirhner, kad je svojim izjavama razbesnila direktorku MMF Kristin Lagard, što je bilo znak da u svetu ipak postoje narodi i zemlje koji polako ali sigurno kidaju okove kojima ih je bio vezao krupni kapital.
Neminovna kriza na Volstritu i nemogućnost donošenja odluka koje će biti od koristi sopstvenom narodu dovoljni su razlozi za prekid saradnje, makar takve odluke donele i kratkoročne podnošljive gubitke. Jednostavnije rečeno, ako će takve odluke na kraju sprečiti globalizaciju, kako su je zamislili svetski moćnici, ne može biti nikakve štete.
Scenario o kome smo govorili na početku ipak ne može da prećuti ni sama Svetska banka, koja navodi da je vrednost deonica koje strane centralne banke poseduju u američkim državnim obveznicama u proteklih nedelju dana pala za rekordan iznos, a to je trend koji može teško pogoditi tržište američkog duga. Forbs navodi da su svetske centralne banke od 5-12. marta prodale rekordne 104 milijarde dolara američkih državnih obveznica, i da je ukupan iznos vrednosnih papira kojim američki FED upravlja na stranim računima smanjen na skoro 2.860 milijardi dolara.
RUSIJA, PRVI OSUMNjIČENI
Pojedini analitičari ovakve aktivnosti objašnjavaju mogućim potezom Rusije, koja je najavila povlačenje svog kapitala iz SAD, kao i pretnjama Vašingtona sankcijama zbog situacije u Ukrajini i zbog Krima. Mnogi smatraju da je glavni “prodavac” američkog državnog duga postala Centralna banka Rusije. “Rusija je glavni osumnjičeni i, ako je to učinila, onda je prenela sredstva u druge banke izvan SAD”, izjavio je Mark Čendler, čelnik američke agencije za globalnu strategiju Brown Brothers Harriman & Co. Informaciju je potvrdio i Volstrit žurnal, a Blumberg objašnjava da je vrednost američkih državnih obveznica u iznosu od 2.855 milijardi dolara, kojima upravlja FED, “minimalna stopa u posljednjih 15 meseci”.
Prema istom službenom izvoru, prinos na američki dug je porastao sa 2,71 na 2,73 odsto, dok su cene, koje imaju tendenciju da se kreću u suprotnom smeru u takvim slučajevima, blago pale. U petak je godišnja kamatna stopa na američki dug, referirajući se za period od deset godina, iznosila 2.645 odsto. Neki analitičari smatraju da je to znak da strane centralne banke jednostavno prenose svoje račune sa obveznicima na druga mesta, ali ne i da ih prodaju, ali to su samo nagađanja za koja nema službene potvrde.
“Vest o prodaji američkih obveznica ukazuje na negativnu dinamiku, ali je i pokazatelj da postoje potencijalni prodavci koji su spremni da se oslobode američkog duga, ali ta odluka nije nužno vezana zakonitostima tržišta”, kaže Jan Linden, strateg kompanije SRT Capital Group. Drugi analitičari tvrde da je reč o globalnom trendu prenosa američkih vrednosnih u poreska utočišta pod kontrolom Vašingtona, koji računa na finansijske centre, koji su manje osetljivi na moguće zamrzavanje imovine.
RT prenosi da je za taj trend odgovorna ili, bolje rečeno, zaslužna Kina, koja se u decembru 2013. prva počela rešavati američkog duga u visokim (za mnoge rekordnim) iznosima. Primetno je da mnogi traže opravdana objašnjenja za negativni trend na tržištima državnih obveznica i rešavanja američkog duga, ali ipak su brojniji oni koji stvari vide onakvim kakve zaista jesu. SAD tonu u krizu i finansijske špekulacije su poslednja slamka spasa za finansijsku elitu sa Volstrita, koja, prema tvrdnjama Karen Hudes, upravlja sa skoro 40 odsto svetske ekonomoje i finansija, a teži globalnom nadzoru.
12 ARGUMENATA ZA KRAH AMERIKE
Nove dokaze o daljem potonuću američke ekonomije, kojoj neminovno sledi veliki pad, navodi američki analitičar Majkl Šnajder. On tvrdi da su SAD u teškoj ekonomskoj situaciji, zbog čega po svaku cenu treba izbeći ekonomski sukob sa Rusijom jer bi u tom slučaju najveću štetu pretrpila krhka stabilnost američkog finansijskog sistema. Šnajder navodi 12 argumenata kojima dokazuje da američka ekonomija zapada u novu recesiju:
1. Broj zahteva američkih građana za nove hipoteke je pao na najniži nivi za gotovo 20 godina;
2. Tržište maloprodaje se nalazi usred apokalipse, a trgovine se zatvaraju zbog nedostatka potražnje. Na primer, firma Radio Shack je upravo najavila zatvaranje više od hiljadu trgovina;
3. Indeks poslovnih aktivnosti u uslužnom sektoru (ISM) pao je na najniži nivo za četiri godine, a dinamika zapošljavanja u tom sektoru je nedavno pokazala najlošije rezultate od kraha komanije Lehman Brothers u septambru 2008;
4. Program zdravstvenog osiguranja, koji promoviše američki predsednik, tzv Obamacare, uništiće zdravstveni sistem američke države, a izvori koji imaju pristup ovom području govore o finansijskoj nesigurnosti i padu prihoda;
5. Obim trgovine dnevnog prihoda na berzama banaka u 2008. koje su bile na listi “prevelike da propadnu” (too big to fail) je smanjen. Svake godine u prvom kvartalu dobit od aktivnosti banaka obično dostiže maksimum. Međutim, ove godine su pad potvrdile banke Citigroup i J.P. Morgan (za JPMje direktor Džejmi Dajmon izjavio da su fiksni i prihodi od deonica pali 15 odsto);
6. J.P. Morgan je jedna sa popisa “too big to fail”, a odlučila se na drastično smanjenje osoblja i namerava da otpusti hiljade radnika;
7. Agencija Moody’s je snizila kreditni rejting grada Čikaga, koji je sada samo tri mesta iznad statusa “smeća” (junk);
8. Prema statističkim podacima, američka ekonomija je samo u januaru izgubila 2,87 milona radnih mesta. Tokom poslednjih deset godina samo je jednom u januaru na tržištu rada bila takva situacija, i to 2009;
9. Od januara prošle godine nivo dohotka američkog stanovništva je pao na najgoru stopu koja je poslednji put zabeležena 1974. godine;
10. Samo 35 odsto Amerikanaca u anketama tvrde da su bogatiji nego pre godinu dana;
11. Globalna prodaja teške opreme, koju proizvode kompanije poput Caterpillar-a i dalje pada, i to 14 meseci uzastopno;
12. Statistike pokazuju da se gotovo sve velike svetske ekonomije danas suočavaju sa usporavanjem, ali ne i sa katastrofom, zaključuje Majkl Šnajder.
FED I SVETSKI FINANSIJSKI BALON
FED štampa jeftini novac, svetske banke se rešavaju američkih državnih obveznica, a na Volstritu se sve više špekulira i nema tradicionalnih ulaganja u kompanije i malo preduzetništvo, što je po mnogima korak do ekonomskog sloma. Volstrit žurnal takođe potvrđuje da su globalni rizici ubrzani i da se bliži kriza, koja će biti gora nego ona 2000. ili 2008. “Ono što nas čeka je anomalija i nešto nepredvidivo. Makroekonomski okidači koji bi mogli ubrzati recesiju dosegli su kritičnu tačku, a temeljni razlog je jednostavan: manjkava monetarna politika i FED koji štampa jeftini novac”, piše Volstrit žurnal. “FED bi trebalo da prestane da štampa jeftini novac i da podtiče investiciono bankarstvo, koje je pre deset godina promovisalo razvoj malih preduzeća. Bankarskim sektorom danas dominira špekulativni kapital”, pojašnjava Vilijem Hant Gros, finansijski ekspert i saosnivač investicione banke Pacific Investment Management.
“Ceo svijet je zarobljen u finansijski balon koji nema ime, ali se hrani američkim Sistemom federalnih rezervi”, rekao je Kit Džaks, analitičar koji radi za Societe Generale. Te prognoze potvrđuje i američki ekonomista Nurijel Rubini, koji je predvideo “finansijski balon sa nekretninama” u SAD i globalnu recesiju 2008.
„Rast realnog BDP u SAD u sledećih osam godina biće vrlo spor, najviše dva odsto, a u odnosu na globalno usporavanje i u budućnosti će dosegnuti nulu. Ja sam sto odsto siguran da će kriza prema kojoj se krećemo biti puno gora nego 2008.” rekao je Peter Šif, predsednik uprave američke brokerske kuće Euro Pacific Capital.
Kao što vidimo na Volstritu vlada velika zabrinutost i većina ih se slaže da stvari definitivno stoje mnogo gore nego što se prikazuju javnosti. Proteklih nekoliko nedelja su Amerikance i narode EU “tešili” navodnim ruskim gubicima zbog pripajenja Krima ili mogućim “slomom tržišta nekretnina u Kini”, za šta nema nikakvih dokaza. Štaviše, američka medijska kuća CNBC navodi da „SAD još uvek imaju potencijala da povećaju svoje rezerve, ali isto tako nema sumnje da će se dolar uskoro srušiti i tad će njegovo mesto da preuzme kineski juan”. “U trgovini bi dolar mogao da ustupi mesto juanu, koji je već postao treća rezervna valuta u globalnoj areni. Lično predviđam kolaps dolara, pa čak i ako tržište deonica bude raslo, nove najviše stope će biti samo nominalne”, za CNBC je izjavio Peter Šif, predsednik uprave američkog Euro Pacific Capital-a”.
Indeks S&P 500 je u petak je bio na rekordnom nivou od čak 1,880,93 bodova, a stručnjak veruje da će još rasti, jer američki FED ulaže sve napore kako bi se ovaj balon dodatno naduvao. Prema mišljenju Petera Šifa, američka valuta je došla do tačke kad se za zaštitu od inflacije preporučuju zlato i ostale robe, što, sa druge strane, objašnjava to što Peking kupuje sve raspoloživo zlato na svetskim tržištima.
KRAH JE NEIZBEŽAN
Ostali stručnjaci koji prate dinamiku indeksa (cena/zarada po deonici) danima upozoravaju da su se tržišta približila nivou na kome su bila tokom 20. veka i da je krah neizbežan. “Protivteža ovim negativnim trendovima je juan, koji u budućnosti može da postane trećina svetske rezervne valute. Takva prognoza se temelji na stopama rasta nacionalne ekonomije. Za kratko vreme kineski BDP će biti uporediv sa američkim, a osim toga Kina je sve privlačnija za zemlje sa pozitivnim viškom u svojim ekonomijama, kao što su npr. zemlje Srednjeg Istoka”, tvrdi glavni ekonomista ruske investicione banke Zberbank Evgenij Gavrilenkov.
Treba samo dodati da je ovo ekonomistima i finansijskim stručnjacima odavna jasno, ali je zanimljivo da isto tvrdi i član upravnog odbora Evropske centralne banke Iv Merš, koji je takođe ukazao na sve veću ulogu juana u globalnoj trgovini. “Kineska valuta juan uskoro će postati glavna rezervna valuta sveta, i to potvrđuju analitičari koji su proveli studiju na 200 institucionalnih investitora, a polovina njih je izvan Kine. Većina njih misli da su izgledi juana puno veći od dolara. Osim toga, mnogi ljudi misle da će u budućnosti cena kineske valute porasti za 62 odsto. Stručnjaci kažu da razlog leži u rastu kineskog ekonomskog uticaja i kineske vlade, koja strogo reguliše cenu valute. Nedavni potezi centralne banke Kine pobudili su sumnju da se zemlja priprema za proširenje valutnog koridora za juan, ali već dugi niz godina finansijski analitičari govore da će Kina biti glavna financijska moć na svetskom tržištu. Naravno, tu su i skeptici koji ne veruju svim tim izjavama”, pišu ruske Ekonomske novosti, koje uopšte ne sumnjaju u buduću ulogu juana, ali i ne vide nikakav problem u tome.
Posle svega navedenog, samo se možemo složiti sa tvrdnjom kineskog Global Times-a, koji je napetost između Zapada i Rusije komentarisao rečima da, “u poređenju sa Putinovom Rusijom, SAD i Evropa izgledaju kao tigrovi od papira”, sa čime se na kraju u opširnoj analizi složio i američki poslovni magazin Forbs.
