ANDREJ FAJGELj
Nemojte ponoviti muk od 24. marta, kada godišnjica bombardovanja nije zaslužila ni naslov u rubrici posvećenoj godišnjicama
Obraćam vam se kao Novosađanin Novosađanima. Tražim da se 3. maja setite stradanja naše i vaše kuće.
Na taj dan pre 15 godina, zgrada Radio-televizije Novi Sad, danas Radio-televizije Vojvodine, srušena je u bombardovanju.
Nemojte ponoviti muk od 24. marta, kada godišnjica bombardovanja nije zaslužila ni naslov u rubrici posvećenoj godišnjicama. Sopstvenom stradanju ste posvetili svega nekoliko sekundi programa, nije urađen nijedan specijal, nijedna ekipa nije izvestila sa ruševina nekadašnjeg radnog mesta. U vrhuncu cinizma, RTV je u udarnom terminu potpuno prećutala bombardovanje Novog Sada, ali je govorila o bombardovanju Sarajeva.
Možda je trenutna uređivačka politika RTV slična politici Žena u crnom, koje ovih dana ćute o srpskim žrtvama, a govore o srpskim zločinima, i drugih rasista kojima je svako stradanje potresno, sem stradanja Srba.
Ali ostavimo sada politiku po strani. Nemojmo spajati tačke između Sande Savić, Dinka Gruhonjića, Bojana Pajtića i različitih lobija kojima ništa srpsko nije vredno. Zaboravimo njihove udružene hajke na one koji misle drugačije.
Upitajmo umesto toga sebe, zar je naše stradanje zaista nevažno? Zar mi nismo ljudi? ”Ako nas ubodete, zar ne krvarimo?”, što bi rekao Šekspir.
Ima nešto trulo u državi Srbiji. I neće nam biti bolje dok ne počnemo da se menjamo.
Treći maj za RTV mora biti dan sećanja, a ne zaborava. To je dug koji imate prema sebi i prema Novosađanima, jer smo na taj dan zajedno bombardovani 1999. godine. To je dug koji imate prema Vojvodini, koja je na taj isti dan proglašena 1848. godine. To je dug prema našoj kulturi, prema velikanima kao što je Jovan Jovanović, nazvan Zmaj jer 3. maj se tako izgovara kada se broj tri pročita kao slovo. To su, zahvaljujući Nikoli Tesli, bila i prva slova ikada ispisana neonskim sijalicama.
Najzad, to je dug koji imate prema kolegama širom sveta, jer 3. maj je i Svetski dan slobode medija. Rušenje televizije na taj dan je skandal planetarnih razmera i bilo bi normalno da svi svetski mediji, Evropska unija i Ujedinjene nacije bruje o tome. Ne pitajte zašto svet ćuti. Pitajte zašto ćutite vi, novinari srušene televizije.
Ovaj put ne dajte da vas ućutkaju ni autocenzura, ni autošovinizam, ni apatija. Uradite što je do vas. Insistirajte da u subotu 3. maja rušenje televizije bude glavna tema vaših redovnih programa i aktivnosti. Predložite vanredne programe i aktivnosti da bi se godišnjice dostojno obeležile. Ukoliko vas urednici odbiju, sačuvajte dokaz o tome.
Urednici će uskoro biti smenjeni i zaboravljeni, ali ako mi sebe zaboravimo, ko će nas se setiti?
U Novom Sadu, na mesec dana do Trećeg maja 2014.
Andrej Fajgelj
